Naš član foruma Saša Jack navikao nas je na zanimljive putopise i destinacije koje je posetio. Ovog puta, upravo sada dok kuckamo ovu najavu, Saša pravi Djir po jugu Afrike, tako da je u ovom momentu to “uživo” putopis budući da Saša na kraju svakog dana piše svoje utiske. Uživajte.
U jednoj pesmi tekst kaže sledeće, a nadam se da ja dobro prevodim:
“…trebaće nam vremena da uradimo stvari koje nikada nismo imali,
nadam se kišama dole na jugu Afrike…”
Deo teksa iz pesme “Africa” grupe Toto.
A kako naslov kaže, idem na jedno malo veće putovanje krajem januara na jug Afrike.
Južnoafrička Republika
Botswana
Zambia
Zimbabwe
Mosambique
Eswatini
Leshoto
28.1.2025. letim za Johanesburg. tamo sam već nabavio/kupio motocikl koji je parkiran u garaži mog drugara i člana ovog foruma @nevoljica.
Kod njega sam dva dana, a onda krećem na rutu napisanu u prethodnim redovima.
23-25 dana na motoru
7 država
Cca 9000km
– Avio karta – kupljena
– Motocikl – BMW F 800 GSA 2018
– Viza za JAR – stiže sledeće nedelje
– pripreme – u toku
Sve ostalo pišem u nedeljama koje dolaze, a evo i logo-a ovog putovanja i mali video za početak.
Poželite mi sreću, a ja ću pisati sve ovde i svakoga dana tokom putovanja.
Avio karta – kupljena – 28.1.2025.
– Motocikl – BMW F 800 GSA 2018 – pokazan u videu na prvom postu
– Viza za JAR – stigla!
– pripreme – u toku….
Većina stvari je spremna.
Sve složeno na gomilu i kada se dodaju jos neke stvari za higijenu i sitnice, može da se popakuje po koferima i upakuje u kofere.
Šta da napisem, a da budem realan, iskren ili jednostavno normalan.
Da li imam tremu? Da.
Da li shvatam gde idem? Da. Mnogo toga sam istražio, pregledao i ako je ikako moguće predvideo i dogovorio ono sto je u stanju da se uradi.
Da li postoje izazovi? Previše.
Ljudi, divlje zivotinje, vožnja levom stranom puta, insekti, carinici, policija…
Ne bih baš bio srećan da budem glavna ženska uloga u filmu za odrasle, a oko mene nekoliko crnaca koji čekaju svoj red.
Na fotografiji je “žuti pasoš”, potvrda vakcinacije protiv žute groznice.
Obavezno za ulazak u neke drzave, a i preventiva.
Welcome to Joburg!
Skraćenica i lokalni dijalekt.
Putovanje više od 11 sati.
31’C i ovde je leto.
Nisam baš dovoljno spavao u avionu. Pa sam morao da se provozam malo po gradu.
I meni je ovo prvi put u životu da vozim levom stranom. Snašao sam se nekako. Pratim onog ispred mene i ne kurčim se nimalo.
Kupio ulje i sprej za lanac.
Kupio šator, podlogu i još neke sitnice za kampovanje.
Sutra radim servis na motociklu, pakujem i u petak ujutro krećem na put.
A sada idem da se onesvestim, malo sna, previše uzbuđenja i nečega meni novog i drugačijeg.
2 dan.
Nabavka guma za drugi deo putovanja.
Montaža svega potrebnog na motocikl i servis. Ulje, filteri, navigacija, torbe, pakovanje….
Ceo dan sam izgubio na sitnice, ali ostalo je još malo.
Sutra ujutro polazim.
Sunčan dan, a možda i previše.
Već je samo jutro pokazivalo da će dan biti vreo. Pogledom sa terase iz Aleksine kuće u daljini su se videli oblaci prašine, one koju vetar diže i ne pušta da se smiri.
Loše sam spavao prethodnu noć. Premor, uzbuđenje, trema ili jednostavno znatiželja.
Početak nečeg novog i stvarni početak putovanja. Ovo do sada je bio samo tranzitni period.
Motor je spakovan i bukvalno pred paljenje motora, oblačenje čizama i odela. Već je 32’C.
Aleksa me odvodi do kapije i tu se pozdravljamo, a plan je da se i ubrzo vidimo. Negde uz put, na obali okeana.
Put je prvobitno vodio kroz vijugave uluce Joburga, a zatim na širok auto put.
Vrućina je bila teška, gušila je, a li je pomagao vetar, da i on ponekad to ume, pa je malo ublažavao 35-37’C
Put je prešao u magistralni i prolazio kroz neka mala mesta, zaseoke ili dugačke pašnjake sa pogledima od kojih zastaje dah.
Ceo ovaj deo kojim danas vozim, pa i skoro cela Bocvana su na tlu pustinje Kalahari.
Kasno popodne sam na graničnom prelazu, malo veća gužva i bespotrebno znojenje i čekanje da se neko smiluje. Jedan pečat, drugi pečat, treći…
Čak je malo nedostajalo i da ne uđem Bocvanu. Navodno imam SAMO 4 przne stranice u pasošu i ne znaju kako da ih iskoriste. Nisam shvatio, za šta im treba, pišu RAT i MIR u mom pasošu. Uz osmeh dvema gospodđama i ćaskanje o sportistima Srbije sa jednim momkom, pošuštaju i upevaju da se uklope na dve stranice.
2 sata sam izgubio. Jedan pregled, drugi i ulazim u Bocvanu!
Meni je ova država do skoro bila poznata samo po filmu iz 80-tih, „Bogovi su pali na teme“, sve ostalo…niente.
Ali u narednim danima shvatam da ću videti, osetiti i veoma promeniti mišljenje.
Sutra sam u ovom gradu, Gaborone, glavni grad. Da počinjem sa menjanjem mišljenja.
Kada putujete, više naučite o svojoj zemlji, nego o mestu koje posećujete.
Ako mogu da izaberem pesmu za ovaj dan…od ambasadora mira za buduće nobelovce.
“Neki novi klinci” Đ. Balašević
“…tada sam dobio par mandarina I malog belog zeca…”
Budi me dosadna muva, a odmah zatim stiže i poruka od Vlade.
Vidimo se malo kasnije, imam neke obaveze, a ti možeš da odeš do Pravoslavne crkve ovde u Gaboroneu. Tamo ti je otac Nenad, a i biće mnogo ljudi.
Limunada, malo voća i krivudavim ulicama ka lokaciji.
Na 4 km od lokacije, na sred puta neki mlađi crnac u ozbiljnom problemu. Nešto je uzeo, loše.
Trči po putu, skače po automobilima, vrišti, cepa majicu sa sebe. Meni maše da stanem.
Ja ne stajem ni kada moram, a ne sada, lagani luk, pa preko trotoara i nastavljam svojim putem.
Ispred crkve, mnogo ljudi, mali vašar, raznih umetničkih igrarija, hrane, pića i začina.
Dosta belih ljudi na jednom mestu, pa shvatam da ima dosta amerikanaca.
Kroz gomilu vidim dva momka koji malo glasnije pričaju. I to na srpskom.
Prilazim i predstavljam se. Otac Nenad sa Karaburme i ikonopisac (ne znam ime).
Pokazuju mi crkvu, pričamo o njihovom poslu. Stiskamo ruke i sa: „Putuj s Bogom“, se rastajemo.
Odlazim kod Vlade. Momak koji je sa svojim roditeljima 90 i neke godine otišao iz Zemuna u Bocvanu. Ovde je napravio svoj biznis i porodicu.
Odlazimo u restoran „BULL & BUSH“, poznat u ovom gradu po odličnom steku i umetničkim delima koja imaju naziv pizza.
Vraćamo se kod njega kući, a ona mi on pomaže oko organizacije narednih dana u ovim krajevima, a zatim se pojavljuje otac Nenad i Vladina supruga me poziva da idem sa njima na drugi kraj grada kod jednog gospodina iz Bugarske da mu se osvešta kuća.
Oni svi pozvani, a ja padobranac.
Kuća osveštana, domaćini prijatni, hrana odlična. A napolju nevreme. Kiša pada, vetar lomi.
I ceo grad nema struju.
Rastajem se sa Vladom i njegovom porodicom. Ispred njihove kuće. U mraku.
„Sale, šta ti treba, lekovi, hrana, novac, smeštaj u Lusaki, Harareu…javljaj se redovno.“
Za rastanak sam poklonio moju knjigu i flašu rakije. Mala znak pažnje.
Sutra nastavljam ka severu. Malo divljine, za promenu.
P.S. morao sam da se slikam sa Nenadom. Ne bi mi niko verovao
Nastavak putopisa “Djir po jugu Afrike” možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
