Naš kolega forumaš Neša Furious Panda je sa prijateljima 2017. godine obišao najseverniju tačku na evropskom kontinentu – Nordkapp. Nešini putopisi su dragulji unutar naše riznice putopisa i svaki put je uživanje pročitati njegov doživljaj putovanja na kom je bio. Prenosimo vam spektakularan uvod u planirano putovanje koje su momci kasnije i realizovali. Na kraju teksta imate link do teme u kojoj se nalazi putopis.
“Najzad sam našao jednu budalu koja hoće da ide sa mnom.”
Ta budala sam, naravno, bio ja a rečenicu je izgovorio moj drug Lale. Pružili smo jedan drugome ruku i više nije bilo mrdanja: “Idemo na Nordkapp.”
UČESNICI TURE
U početku smo se samo nas dvojica radovala predstojećim kilometrima… a onda se raščulo za naš plan. Kako je vreme prolazilo, pojavilo se još nekoliko (očekivanih) dobrovoljaca. Par dana pre puta, na startnoj liniji nas je šestorica. Malo predstavljanje.
Lale
Svi ga znaju kao uvek nasmejanog, vedrog i krajnje tolerantnog čoveka.
Odlazak na Nordkapp mu je višedecenijski bajkerski san koji je bio na stend baj-u sve do skoro. Osim što je našao zaludne istomišljenike sa kojima je prodrmao kavez, uradio je nešto što je svima svalilo kamen sa srca. Posle mnogo godina rešavanja drugih životnih prioriteta, najzad je odlučio da zameni svog starog Dukca za novog Dukca, mnogo prihvatljivijeg za ovu vrstu putovanja.
Lale pre.
Lale posle (oduševljen).
Svi smo bili beskrajno srećni zbog njegove nove igračke, ali po malo i zabrinuti. Prisustvo novog motora je značilo da sa sobom neće nositi uobičajenih 20 kilograma alata i rezervnih delova a to je nama koji smo vozili sa njim često bilo od koristi.
P.S. Sada će nositi max 10 kila. “Lale, da ne zaboraviš sprej za lanac!”, zlobno komentarišu kardanaši.
“Ha, ha… Beskrajno ste duhoviti… Jel vam to urođeno?”
Zli
Čovek sa užasnim nadimkom (naravno, prikačio mu ga je Lale), ali kad se duboko… mnogo duboko zamislim – duša od čoveka. 24/7 zajebant i kontraš. Na pitanje: “A šta će ko da nosi od zajedničkih stvari?”, od njega smo dobili odgovor: “Nosim dobro rapoloženje i telo po ukusu miliona žena.”
Mislite da se zeza? Nop. Pre par godina je maznuo mladu u nekom selu u Rumuniji…
… a što se tiče dobrog raspoloženja, uvek je spreman da izmisli nešto veselo… na tuđ račun.
Kao čovek sklon hedonizmu, Zloćko je u početku bio protiv toga da idemo tamo gde je hladno, kišovito i daleko. Pokušavao je da nam uvali Portugal, ali je na kraju pokleknuo i priklonio se stadu.
Lale i Zli su drugari od malih nogu i dokaz su tvrdnje: pored takvog prijatelja, ne treba ti neprijatelj. Primer. Jednom prilikom je Laletov stari Dukati zaribao i morao je da se vrati sa moto ture. Na sledećoj vožnji Zloćko nije imao milosti. Nije ga mrzelo da organizuje pozdrav od cele ekipe. Mislim da je jasno šta se pokvarilo na Dukatiju.
Lale se kida od smeha: “Volim i ja vas.”
Bojan
Najorganizovaniji i najinteligentniji od svih nas a u isto vreme upgrade-ovan dušom boema i pustolova. Jednom rečju – Slovenac.
Bojan je za koju godinicu stariji od ostalih, ali je po kondiciji ispred većine. Pozitivne efekte na fizičko i mentalno zdravlje koji su nastali pentranjem po slovenačkim brdima, povremeno resetuje posetama Bavaništu i bahanalijama u stilu “al‘ se nekad dobro jelo (pilo i veselilo)… baš”.
Posle deset godina vožnje žutog GS-a, a povodom svog jubilarnog rođendana, počastio se novim Triple Black Adventure-om. Mislio je da će do početka ture uvozati motor do prvog servisa (1.000km), ali je za par meseci napucao celih 10 hiljada.
Za razliku od mene koji sam bez Googla i Excel-a mrtav, Bojan zna napamet i tačno izgovara imena svih gradova i lokacija koje planiramo da obiđemo. Ne znam kako to radi, ali mu se iskreno divim.
Mile
Mile je porodičan čovek i velika dobričina.
Skoro da nema ture na kojoj neki član porodice ne ide sa njim: žena, sin, ćerka…
Pokušao je to i ovog puta. “Da li bi bio problem da i moja gospođa krene sa nama?” Tajac u sobi je potrajao neprijatnih 5 sekundi. “OK, samo muška ekipa.”
Mile je domaćin čovek i na moto putovanjima ništa ne prepušta slučaju. Šta ako neko uz put iznenada ogladni? A? Da se ovo, ne daj Bože ne bi desilo, uvek u svojim koferima nosi pozamašnu količinu suhomesnatih proizvoda iz svoje pušnice.
Nagradno pitanje: U kom kovčegu je sakriveno blago? Odgovor: U svakom.
Majo
Majo je jedini saborac koji nije učestvovao u planiranju ovog putovanja. Pre par godina smo u velikoj grupi putovali zajedno do Rumunije ali, na žalost, nisam ima prilike da ga bolje upoznam. Elem, još u početku smo izračunali da je zbog optimizacije cene smeštaja poželjno da nas bude paran broj. Jedan od učesnika se otkazao dva meseca pre starta zbog relativno prihvatljivog razloga (žena mu tada ima termin za porođaj), pa smo rešili da potražimo zamenu. Pošto su ostali bajkeri iz kraja već bili “rasprodati”, proširili smo parametar potrage. Nije bilo nikakve dileme – šesti čovek treba da je Majo.
Zli ga je pozvao i predložio mu da razmisli da li može (i želi) da se priključi ovom karavanu ludaka, a pozitivan odgovor je stigao posle pola sata.
Neša
“It is I, Furious Panda.” Evo jedne cool fotografije da napravim pozitivan utisak.
2016-te nisam nešto bio “furious” – nekakva kijavica me je sprečila da izvozam više od simboličih 2-3 hiljade kilometara za celu sezonu. Zbog toga, ove 2017-te, sve to treba nadoknaditi.
Kondicione pripreme za Nordkapp sam započeo još u februaru: multivitamini, imunostimulatori, smanjio količinu klope (skinuo par kilograma), redukovao pušenje na samo jednu kutiju dnevno… Planirao sam i da svakodnevno vozim bajs, ali… kišovito proleća… pa ništa od toga. Vratio par kilograma.
…
Kao što možete videti, ekipu čine uglavnom matorci, tu i tamo neki podmladak blizu 50. Ako treba da budem iskren, mi smo tipičan primer toga da život nije pravedan. Dok si mlad, imaš snage i želje… ali nemaš para. Kada “porasteš”, uz mnogo sreće, sakupiš sredstva za ovako nešto… a telo onemoćalo. Srećom, neophodna doza adrenalina stiže zahvaljujući prirodi koja je izmislila nešto što se zove “kriza srednjih godina”. Zahvaljujući toj krizi i mi matori možemo da uživamo i upustimo se u razne gluposti (kao što je vožnja motora). Što bi se reklo: Sa 16 godina si kreten a sa 53 si takođe kreten, samo sa iskustvom.
Sa takvom gerontologijom na dva točka… Uh… Samo da se niko ne ukoči, prehladi, da ne padne, izgubi se, slomi naočare…
PRIPREME ZA PUTOVANJE
Pripreme za ovu vožnju su trajale kao da idemo na polarni krug. To su bili jedni sastanci u Pančevu (na pola puta između Ljubljane i Sofije), diskusije po tačkama dnevnog reda, Viber grupa Nordkapp Idiots, mailovi, exel tablice, telefonski razgovori…
Iz ove birokratske zavrzlame uspeli smo da izađemo uz velliku uzajamnu toleranciju i posvećenost zajedničkom cilju (ha, ha, haaaa… u stvari Lale podviknuo i svi se uozbiljili). Ne manje zahvalnosti za uspešan završetak pregovora dugujemo klopi u Vetrenjači i Šajki a naročito bih istakao doprinos odličnog espresa iz kafića Voz.
Evo osnovnih zaključaka sa sastanaka partijske ćelije.
1. Motori i vožnja
“A šta ćemo da radimo ako neki motor rikne? “Pa ostavićemo Dukatija negde na sigurno a neko od nas će voziti Laleta.”
Samouverenost BMW sekte je fascinantna, naročito kada se putuje po zemljama gde su rupe na putu čista egzotika. Dakle, na ovo putovanje kreće pet BMW R 1200 GS Adventura i jedna Multistrada Pikes Peak…. Izgleda tako predvidljivo i patetično, kao u jeftinoj reklami… zar ne?
Pošto, jelte, sa GS-ima neće biti nikakvih problema a i u većini smo, glavna tema je bio Laletov Dukati. Da, Multistrada Pikes Peak jeste zver u odnosu na ove naše krmače ali, neki bi rekli, ipak je prošla kroz ruke Italijana.
Klasičan i po malo izlizan stereotip o (ne)pouzdanosti Dukatija bio je omiljena tema “razgovora”. Izvan zezanja, Laletov nov motor ima jednu specifićnost koja nas je, ne bez osnove, naterala da se uozbiljimo i zamislimo. Naime, na Multistradi je ugrađen otvoreni Akrapovič bez mogućnosti da se montira DB killer, pa se motor “malo više” čuje. Pošto ništa nije moglo da se uradi po tom pitanju, ostalo nam je samo da se nadamo da “mali višak buke” neće napraviti utisak organima reda u državama u kojima su Tesla i Prius najprodavaniji automobili.
Ova tura je duga oko 10.000 kilometra pa je logično da svako uradi servis pre puta i krene sa novim gumama. Od svih nas, samo je Zli uzeo čisto kišne gume – baksuz jedan.
Dogovorili smo se da ćemo voziti po propisima i bez (preteranog) jurcanja, naročito u Nordijskim državama. Na taj način ćemo sačuvati gume, budžet (benzin i kazne), a i ne manje važno, moći ćemo čak nešto i da vidimo uz put.
Saglasili smo se i da kiša i niske temperature neće uticati na naš plan vožnje – svi imamo mnogo kilometara po lošem vremenu pod dupetom. Jedino ako nas baš zadesi nevreme sa jakim vetrom ili se neko razboli, sačekaćemo da se stvari malo srede. U svakom slučaju, nema povlačenja, nema predaje.
Kada se putuje bez saputnika (sorry Mile, sorry Svetlana) nosivost naših motora je odlična. Zato smo mogli opušteno da pristupimo sledećoj tač(ki)ci dnevnog reda.
2. Prtljag
U početku je bilo malo diskusije oko toga da li ćemo da kuvamo pasulj i da podložimo kotlić negde uz put ali se na kraju sve svelo na Primus i osnovne pribore za kuvanje supe i kafe. Računamo uglavnom na supermarkete ali ćemo za svaki slučaj natovariti i izvesnu količinu prehrambenih proizvoda koji se lako transportuju i pripremaju. Mile je, kao što smo se svi potajno nadali, ponudio da ponese “koji komadić slaninice” kao i određenu količinu vatrene vode za poboljšanje cirkulacije tokom hladnih severnih noći.
Što se tiče zdrave hrane, najveća očekivanja imamo od Laleta koji je predložio da ponese svoj pribor za pecanje. Ribolov na losose (ne losove) je u Norveškoj svuda dozvoljen a Lale je odličan pecaroš – dobitna kombinacija! Mljac… već se sladim na pomisao o sočnoj ribi iz fjordova (ili sa pijace).
Dogovorili smo se da smeštaj uglavnom tražimo pod čvrstim krovom, po mogućnosti u kampovima sa prikolicama ili brvnarama (hytte). Ipak, da bismo osetili makar minimalni duh avanture, pojedinci, među kojima nisam bio ja, su izrazili želju da barem neku noć prespavamo na otvorenom. Zato će svoje mesto na motorima naći šatori i vreće za spavanje. Uzgred, vreće su korisne i kada se spava u brvnarama jer se obično posteljina dodatno plaća.
Bajkeri koji su već iskusili čari severa spominju komarce k’o rode pa je neophodno nositi i pozamašne količine Autana kao i uredjaje za teranje insekata po sobama.
Na Nordkapp-u je leto relativna stvar i zato su kišna odela i “par pari” rukavica obavezni. Prosečna temperatura u vreme kada mi idemo je oko 10-tak stepeni.
Kada je reč o odeći – svako po svojoj proceni i potrebama. Za minimum 24 dana poželjno je ponekad promeniti čarape, gaće i majucu… ali nije obavezno.
I da, na jednom motoru će biti i 10-tak kilograma alata i rezervnih delova. 🙂
3. Finansije
Što bi se reklo, jednom se živi, ili na bajkerskom jeziku, jednom se ide na Nordkapp (Nemo se ne bi složio sa ovim). Osim što putovanje traje relativno dugo, ide se u zemlje koje su poznate po visokom standardu a samim tim i visokim cenama. Kalkulišući troškove, došli smo do neke sume od oko 120 Evra dnevno. Verovatno se ovo može napraviti i za manje novca ali je većina nas u godinama kada nije preporučljivo da krtimo stare nam kosti niti da samo suvom hranom ugrozimo teškom mukom izbalansiran probavni sistem.
Dogovorili smo se da napravimo zajedničku kasu, to jest kreditnu kartu. Da ne bismo plaćali račune jedan po jedan i tako gubili vreme, njom ćemo pokrivati zajedničke troškove: smeštaj, hranu i trajekte. Poželjno je da svako ima i svoju karticu za lične rashode, benzin i putarine. Na putovanju ćemo se sresti sa sedam različitih valuta a i na mnogim benzinskim pumpama nema zaposlenih već sam tankuješ i plaćaš plastikom.
4. Plan vožnje
Ovo je bio najproblematičniji deo priprema. Sam odlazak do Nordkapp-a i vraćanje ne zahtevaju neke specijalne veštine planiranja. Ipak, cilj ovog putovanja je da vidimo predele kroz koje prolazimo i neka interesantna mesta a ne samo asfalt i brzinomer. Kada je svako krenuo sa željama šta bi voleo da poseti uz put, dani predviđeni za putovanje su počeli da se uveličavaju geometrijskom progresijom. Zato smo morali u jednom trenutku da kažemo “stop”, da napravimo dosta kompromisa i da neke destinacije izbacimo sa spiska.
Dogovorili smo se da bržim putem stignemo do krajnjeg odredišta, da “zabijemo zastavicu” na najsevernijoj tačci kontinentalne Evrope a da posle toga krenemo u uživanje i krstarenje putevima i fjordovima zapadne Norveške. Poučen pozitivnim iskustvima sa foruma, predložio sam da put od Beča do Hamburga skratimo noćnim vozom… ali je to večinom glasova odbijeno. Zato je izabrana sledeća maršruta:
I tako… Ovo je trenutni plan. 21-og jula krećemo na putešestvije ispred kafića Voz. Majo i ja ćemo se dan ranije dokotrljati do Pančeva. Bojan kreće iz Ljubljane i nalazimo se u okolini Budimpešte. Pred sobom imamo +/- 24 dana, 15-tak zemalja i oko 10.000 kilometara. Nadam se da će nas sreća pratiti uz put.
Verovatno niste obratili pažnju, ali do sada nisam spominjao reč “avantura” (osim kod naziva motora). Da li će ovo biti avanture ili prosto jedno fino putovanje, komedija, drama ili action… predstojeći kilometri će pokazati.
P.S. Naravno, sa krajnje dobrom namerom Zli je pripremio Laletu spisak neophodnih fraza za vožnju Dukatija na ovoj turi.
Mađarska: Hol található a legközelebbi Ducati moto-szolgáltatás?
Slovačka: Kde je najbližšia moto-servis Ducati?
Poljska: Gdzie jest najbliższy serwis motocyklowy Ducati?
Litva: Kur yra artimiausia Ducati moto-paslauga?
Letonija: Kur ir tuvākais Ducati moto-serviss?
Estonia: Kus on lähim Ducati moto-teenus?
Finska: Missä lähin Ducati-moto-palvelu on?
Norveška: Hvor er nærmeste Ducati mototjeneste?
Švedska: Var är närmaste Ducati mototjänst?
Danska: Hvor er den nærmeste Ducati mototjeneste?
Nemačka: Maine Ducati kaput! Bitte hilfe! Wo ist der nächste Ducati Moto-Service?
Češka: Kde je nejbližší moto servis Ducati?
Videli ste pripremu za putovanje, a konkretan putopis možete pronaći u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…