December 5, 2020
Naslovna Moto putopisi Putopis: Ride with pride

Putopis: Ride with pride

-

Za danas smo iz naše bogate arhiva sa foruma izvukli jedan putopis iz 2009. godine pod nazivom Ride with pride. Putopis je od našeg dobro poznatog Furious Pande, to jest sa njegovih samih početaka putovanja na dva točka. Furious Panda nas na njegov zanimljiv način vodi na put od Bugarske, preko Sarajeva do Slovenije. Još jedna zanimljiva avantura u kojoj verujemo da ćete uživati od prvog do poslednjeg slova.


Na kraju putovanja, od jedne fotografije smo napravili poster. Na njemu izgledamo kao pravi bajkeri.

Putopis: Ride with pride
Putopis: Ride with pride

No, da počnem od početka.

Već petnaest godina, početkom oktobra, putujem u Sloveniju. U Piranu se održava međunarodni reklamni festival – Golden Drum.

Kao nov i napaljen bajker, naravno, rešavam da je to idealna prilika da se zatvori sezona 2009. Idem motorom!

UČESNICI PUTOVANJA

Dušan iz Skoplja – kreativac, režiser i sanjar.

Putopis: Ride with pride

Pre desetak godina vozio Afriku Twin. Iz ličnih razloga napravio pauzu od osam godina ali je od prošle godine ponovo u sedlu. Kada je čuo za plan, odmah je rekao: “Idemo! ”

Kao što dolikuje čoveku sa istančanim ukusom, vozi legendarni Triumph BONNEVILLE T100 iz 2008. godine. Neverovatan motor. Spolja izgleda isto kao kada je šezdesetih prvi put ovaj model izašao iz fabrike. Čak su zadržali i karburator koji nema nikakvu funkciju osim estetske –  motor ima injection. Ne postoji ni pokazivač količine goriva (to već nije dobro). Dušan je svoje ljubimče oplemenio keramičkom glavom i ručno pravljenim windsheald-om.

Neša – ja. Vodim reklamnu agenciju u Sofiji.

Putopis: Ride with pride

Nov u bajkerskom svetu ali već napravio prvu ozbiljniju turu.

Poslednjih meseci me stegao nekakav išijas ali ne osećam nikakve bolove dok sedim na motoru. Ne znam šta ću kad dođe zima. Možda odem na bolovanje.

Moj motor je Suzuki Boulevard M109R. Tanja mi ga je kupila za petnaestu godišnjicu. Poklonu se ne gleda u zube naročito ako su zubi zlatni. Predivna mašina.

Treću budalu nismo našli.

MARŠRUTA

Ideja je bila da se sastanemo u Nišu (ja iz Sofije, Dušan iz Skoplja) i da prvog dana vozimo do Sarajeva, drugog do Splita i trećeg do Pirana. Varijantu povratka nismo razradili.

SMEŠTAJ

Sticajem okolnosti ovo je “službeni put” tako da nismo mnogo razmišljali o budžetu i o tome gde ćemo noćiti. Jedino smo znali da ćemo u Sarajevu spavati kod naše koleginice i prijateljice Zvezdane. Ostalo, na licu mesta.

OPRAVDANJE

Da bismo opravdali to što dnevnice trošimo putujući motorima a ne avionom ili kolima, deo logotipa naše agencije smo držali svo vreme na torbama. Na crvenoj pozadini veliko NEW odštampano fluorescentnom sivom bojom. Kako samo dobro svetli na putu…

Putopis: Ride with pride

2. oktobar

MOKRA GORA I OSTALE MOKRE STVARI

Već prvi susret na Luk Oil pumpi pokazao je da ćemo biti dobar tandem. Stižemo u razmaku od pet minuta ali zato obojica kasnimo po sat i po.

Letos sam se strašno napatio zbog svoj optimizam u vezi nošenja neophodne opreme. Pošto je oktobar varljiv mesec, odmah primećujem nekoliko kritičnih tačaka u Dušanovoj opremi.

Putopis: Ride with pride
Putopis: Ride with pride

Ostalo je prva liga: odelo, Held tašne i kišno odelo… O motoru neću ni da govorim – remek delo. Do duše, sedište mi je izgledalo malo neudobno za duži put ali mi je Dušan objasni da je to “special edition“.

Meni su jedini problem predstavljale rukavice – kratke, tanke i perforirane. Nisam stigao da kupim druge.

Brendiramo se i krećemo.

Putopis: Ride with pride
Putopis: Ride with pride

Do Sarajeva ima dosta. Sunce sija i dobro idemo… kad idemo. Već u polasku kasnimo sat i po, tankujemo na svakih 200-tinak  kilometara, podmazujemo lanac na Triumph-u. Najveći usporavajući faktor je bilo to što smo obojica strastveni pušači. Malo, malo pa pantomima: “Oćemo po jednu?” Pa kad smo već stali, može kafica, Red Bull, što su dobri sendviči…

Vučemo se mi tako kad negde kod Kraljeva počne da pada kiša.

Putopis: Ride with pride
Putopis: Ride with pride

Kišna odela su nešto mnogo dobro. Neodgovarajuće rukavice i obuća su nešto mnogo loše. Meni mokre ruke a Dušanu noge. Ja svoj problem rešim na prvoj pumpi – super narandžaste gumene rukavice sa veštaćkim krznom iznutra.

Putopis: Ride with pride

“Uzmi Dušane i ti jedne, džabe su a i dobro ti idu uz kišno odelo (he, he, he…)”. Neće Dule: “Ove moje su dobre, izdržaće”.

Putopis: Ride with pride

Alooo… Umétnik… Ne puši se na benzinskoj pumpi…

I kao što je moralo da se dogodi, već posle 15 minuta Dušanu mokre i ruke i noge. Počinje da se smračuje a mi vozimo u okolini Tare. Ono hladnoooo… Najgore od svega je što Triumph ne podnosi baš dobro kišu – zadnji točak neprekidno proklizava. Vozimo sve sporije i sporije. “Izvini Neša.”

Znamo da nas u Sarajevu čekaju ćevapi ali do tamo ima još 150 kilometara vožnje po mraku, kiši i hladnoći. Nismo baš neki mazohisti a i prolazimo kroz Mokru Goru. Desni žmigavac i skrećemo u Kusturičin Drvengrad. Ima mesta.

Putopis: Ride with pride
Putopis: Ride with pride

Smeštaj je u kućicama kao iz priče o Ivici i Marici. Naša se nalazila u ulici Žana Vigoa, u neposrednoj blizini bioskopa Steli Kjubrik a malo desno od ulice Frederika Felinija. Sve je od drveta, rukom iscrtano i romantično. Malo suviše romantično za dva promrzla bajkera kojima trebaju samo topao tuš i fen.

Ovako je bilo kada smo ušli u sobu…

… a ovako posle 5 minuta.

Iako hotel ima mnoštvo sadržaja, naš boravak se sveo na sledeće: klopa, vino, tufahije i spavanje. A da… i sušenje mokre opreme mini fenom.

Putopis: Ride with pride
Putopis: Ride with pride

Kiša nije prestala cele noći. Stvarno je mokra ova Mokra Gora.

3. oktobar

MALERDAN

Jutro obećava dobru vožnju. Tu i tamo ima malo sunca. Ako požurimo, možemo da stignemo do Sarajeva, ručamo ćevape sa Zvezdanom (ili pravilnije, ćevape sa lukom, u društvu Zvezdane) i možda čak stignemo do Splita.

Da, ali ne. Maler broj 1. Dušanu se otkinuo kaiš od torbe a zatim, zahvaljujući našem majstorisanju, i ceo nosač. Već posle sat i po uspevamo torbe nekako da pričvrstimo na zadnji blatobran. Opet kasnimo u polasku. “Izvini Neša.”

Putopis: Ride with pride

Na granici su nam ovlaš pogledali dokumenta i samo prokomentariasli da nismo normalni što po ovakvom vremenu vozimo.

A mi vozimo i stajemo, vozimo i stajemo…

Prolazimo pored Drine…

Putopis: Ride with pride

… a Na Drini ćuprija…

Putopis: Ride with pride

… a iza ćuprije, uz Drinu, put ka Sarajevu.

Putopis: Ride with pride
Putopis: Ride with pride

Vozimo predivnim putevima preko Romanije i najzad ulazimo u Sarajevo. Sastanak sa Zvezdanom je na benzinskoj pumpi. Taman da napunimo rezervoare.

Zvezdana ili ti Zveki, je Beograđanka koja vec desetak godina vodi predstavništvo naše agencije u Sarajevu.

Putopis: Ride with pride

Ja plaćam benzin kad prilazi Dušan: “Izgleda da sam negde izgubio ključ od rezervoara.” Maler broj 2. Ja vadim svoj Victorinox komplet i sa zlobnim osmehom: “Sa’će njega čika Neša…” “Nemoj ćiko, molim te. Dva meseca sam čekao da mi stigne poklopac i ne mogu da ga lomim. A šta ćemo da radimo ako neko parče upadne u rezervoar?” Valjani argumenti. “Izvini Neša.” Tada Zvezdana izgovori ključnu reč: “Hudini.” Majstor koji otvara sve brave ali može da dođe tek sutra u 10h. Jasno je, ostajemo.

Parkiramo u podzemnoj garaži, skinemo ono malo stvarčica sa motora…

Putopis: Ride with pride

… i pognutih glava nastavljamo Zvezdaninim kršom od kola.

Putopis: Ride with pride

Prima nas ona onako kaljave i znojave u svoj “skromni” dom. Napoji nas kafom, donese gomilu ćevapa i sudžukica i ode na jednu svadbu.

Sami u kući. Maler treći deo – nemamo password za wireless mrežu i zaglavimo spoljašnju satelitsku antenu za TV. Život muškarca bez daljinskog i interneta vodi u očaj.

Utehu nalazimo u preostalim ćevapima.

Najzad…

Putopis: Ride with pride

… dolazi spasitelj.

Sveži i istuširani odlazimo na večeru u restoran Vinoteka. Savršena klopa, dobro društvo i naravno, vino. Mnogo vina. Srećom, za ovakve goste, Zvezdana servira Aspirin za doručak.

P.S. Spavanje u bračnom krevetu sa muškarcem mi je otvorilo oči: što naše žene lažu. Niti sam ja čuo Dušana niti on mene da hrčemo.

4. oktobar

HUDINIJEV TRIK SA IŠČEZAVANJEM

U 10h ujutro smo već na parkingu. Od Hudinija ni traga ni glasa – mobilni mu isključen. Zveki se seti da jedna devojka u njenom ofisu ima momka bajkera. Čuvar parkinga takođe ima prijatelja koji vozi motor. Bajkeri su stvarno kraljevi. U nedelju ujutru, jedan po jedan, sakupilo se više od deset ljudi. Kako ko dođe i vidi kakav je problem, kaže: “Hudini” i počne bezuspešno da zove istog.

Putopis: Ride with pride

Shvatimo mi da je Hudini verovatno imao tešku noć i da ga danas nećemo videti. Prelazimo na plan B. Dok si trepnuo, tu se bušilica, šrafcigeri, papagajke, pajser…

U očaju, Dušan pravi poslednji pokušaj da spase poklopac svog rezervoara. Otvara YouTube i upisuje čarobnu rečenicu: “How to unlock…”

Kada nema Hudinija, pitaj Google.

Ostatak priče je bio kao iz filma Matrix. Učitaš program i već znaš kung fu (ili da otključavaš brave).

I kao da je to radio celog života…

… Dušan iz prve obije sopstvenu bravu. Šrafcigerom i spajalicom, kao na YouTube. I ništa ne polomi.

Legenda o Makedoncu, obijaču brava, tog trenutka počne da kruži Sarajevom. Hudini polako odlazi u zaborav.

Pozdravimo se sa svim dobrim ljudima koji su u nedelju ujutro došli da pomognu dvojici smotanih bajkera. Sarajevo je neverovatan grad, pun dobrih i druželjubivih ljudi. Dobrota koju ni ostaci iz bliske prošlosti ne mogu da potisnu.

Iste večeri, Zvezdana je završila na operacionom stolu zbog vezanih creva. U svom stilu, pošalje nam samo kratak SMS – “Utrobu ste mi pojeli vas dvojica”. Mašala, njoj i njenoj raji. Zveki, hvala ti na svemu i želimo ti brz oporavak.

OD SARAJEVSKOG JUTRA DO SPLITSKE NOĆI

Rezervoari su puni, možemo da krenemo. Današnja destinaciji – Split.

U odnosu na plan, kasnimo jedan dan i nekoliko sati. Rešavamo da nigde ne svraćamo jer treba da stignemo do Splita pre mraka. Puš i piš pauze se ne računaju.

Jablaničko jezero koje je inače predivno, bilo je prazno i izgledalo je krajnje čudno.

Kanjon Neretve je jedno od lepših mesta gde sam vozio. Na žalost, tu nemamo fotografija jer smo bili koncentrisani na trku sa jednim pobesnelim busom. Šteta.

Puš pauza. Slučajni prolaznik: ”Ovaj tvoj motor je sigurno brži.” Ja: “Pa, malo…”

Pored Mostara samo prolazimo. Rekoše nam da ima nekakva fudbalska utakmica i da je zdravije da tu destinaciju danas preskočimo.

Prvo mesto gde stajemo da pijemo kafu je Počitelj. Gradić je poznat po tvrđavi, izuzetnim građevinama iz doba Otomanskog carstva i jednoj od najstarijih umetničkih kolonija u ovom delu Evrope.

Na žalost sve je dosta stradalo tokom poslednjeg rata. Nemamo vremena za zadržavanje i produžavamo dalje.

Ulazimo u Hrvatsku a na granici samo vidimo ruku iz kućice: “Ajde, ajde, prolazite.”

Izlazimo na more i tu počinju neverovatne lepote.

Zaliv kod Ploča.

Baćinska jezera.

Od Ploča ka Splitu vozimo svo vreme uz obalu. Osim na prilazima gradova, gde je malo gušći saobraćaj, putevi su poluprazni. Idealno za vožnju.

Tu ja napravim njesra. Popili po Reb Bull i vozimo pored Makarske. Meni se pripiški stravično. Tražim gde da stanem i u jednom trenutku, bez ikakvog upozorenja, stisnem kočnicu i skrenem ka jednom proširenju. Dušan prikoči i krene za mnom – direktno u rupu sa vodom i blatom. Omaši ogromnu kamenčinu za 10 santimetara. “Izvini Dušane.”

Ali to nije sve. Izguramo motor iz rupe i produžimo. Problem je blato koje se nahvatalo po gumama. U jednoj krivini, pri naginjanju, Dušanu motor proklizi i on završi na zemlji. Srećom, njemu ništa, motoru ništa. Stvarno sam kreten.

U Split stižemo po mraku. Sedamo u kafić pored obale i tamo počnu da nas saleću likovi koji nude smeštaj. “Odakle ste? Vidim, ti si iz Beograda (na mojoj “evropskoj” tablici piše BG – Bulgaria). A ti… iz Makedonije?”

Pitanje smeštaja rešimo na naj prostiji način. Pošto smo imali budžet, uključimo GPS i zatražimo da nam pokaže sve hotele u blizini. Već prvi ponuđeni nam se dopadne. Hotel Park – u top sezoni dvokrevetna soba sa doručkom košta 350 Evra za noć a početkom oktobra 130. Podeljeno na dva… OK.

Bratski delimo i lanac.

Večeramo morsku hranu u restoranu Šperun u starom gradu. Izvrsna hrana i izrazito ljubazno osoblje. Ostali smo da ćaskamo i pijuckamo piće sa njima iako se restoran već zatvorio.

Mala digresija. Na forumu se dosta komentariše treba li ići u Hrvatsku ili ne. Moje iskustvo je krajnje pozitivno. Nikakvih problema čak ni u nagoveštaju nismo imali. Čak je jedan od likova koji nam je nudio sobu a mi ga pristojno odbili pod izgovorom da nastavljamo put, sutradan zvao telefonom da proveri da li smo dobro stigli. Kraj digresije.

Nastavak putopisa Ride with pride možete pročitati na forumu, jednostavnim klikom ovde.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Jovan Ristić
Jovan Ristić
Malo je reći da volim motocikle. Od malih nogu postali su moja ljubav, strast i način življenja. Vremenom sam sve u životu predodredio motociklima i motociklizmu generalno. Treća sam generacija motociklista u mojoj porodici. Moje pisanje je produkt mog iskustva i velike ljubavi i svakodnevnog života sa motociklima.
18,656FanovaLajkuj
1,287PratilacaZaprati
114PratilacaZaprati
119PretplatnikaPretplatite se