Giro Di Serbia 2020

Ekipa naših forumaša okupila se krajem juna i započela putovanje po Srbiji pod nazivom “Giro Di Serbia 2020”. Kao učesnik te vožnje, preneću vam svoje utiske najbolje što mogu. Uživajte!

---

Beše Jun mesec, leta gospodnjeg 2020. kada je obelodanjena, jedna, dosta ranije, skovana zavera…

Po Srbiji zemlji krug da se obiđe
Da koronu, poplave, kišu zaobiđe
Delije od ata, vrsne da okupi
Svakog u svom gradu usput da pokupi
Da se duša otme bolesti i grehote
Da očima skrase sve srpske lepote
Kopaonik vidik, Golija na dlanu
Brus, Niš, do Kladova, sve u istom danu
Tu na konak stali do grada Kladova
Gde nas carskom gozbom Čuki obradova.
Kad je sutra rano jutro zazorilo
Uz Dunav je naše srce zaplovilo
Junak za junakom, tuce ljutih ata
Ržu uz drumove do Golupca grada.
Srebrnim jezerom do tvrđave Rama
Dunav preš’o skelom, jaran do jarana
Upekla je zvezda, kasom do jezera
Da pod lipov hlad se odmori ergela.
Sled predaha dalje, od Pančeva grada,
Naoblači suton do Novoga Sada…

Pretpostavljam da bi tako nekako gospodin Višnjić opisao prva dva dana našeg putovanja, da se ono desilo pre 3-4 veka. Ovako, 28. Jun 2020. Vidovdanak, bajkerski sastanak. Kasno proleće, godine tekuće, teškom mukom i s’ ogromnom neizvesnošću isplivavamo iz oluje bolesti, pandemije, kućne izolacije, policijskog časa, kraha zdravstvenog sistema, intelektualnih bakljada na krovovima grada, kontrOverznih izbora, finansijske prenapregnutosti i ostalih parametara, sasvim normalnih i očekivanih za život u 21. veku, na brdovitom Balkanu.

Dve mudre (i naravno sede) glave, Srboljub Rakićević Sawa aka velvetwolf i  Miodrag Todorović Miša aka brus,  su skotrljali jednu fenomenomenomenalnu ideju da se odvoza 4-dnevni krug po Srbiji u iznosu od oko 1.300km, sa početkom i završetkom na Kopaoniku. Baš u inat svemu! I svima! E, baš lepo. Ako se neko pita otkud im inspiracija….odgovor je u textu pesmice below…

Originalna zamisao je da startujemo, skoro sa vrha Kopaonika, sa jednog nestvarno lepog vidikovca, pa dalje preko Brusa, Prokuplja, Niša be, (eventualno Pirota) i Knjaževca, da završimo prvi i kilometražom najduži dan u Kladovu. Drugi dan bi se vozili uz Dunav sve do Srebrnog jezera, u Ramu bi skelom prešli preko Dunava u Vojvodinu, pauza u B.Crkvi, pa preko Pančeva za Novi Sad, gari, na počinak. Treći dan bi počeo obilaskom po N.Sadu gari, i okolini, Sremska Mitrovica, Šabac Valjevo, Loznica, Ljubovija i na kraju Bajina Bašta – počinak. Četvrti dan se kreće na Taru, pa dalje Zlatibor, Kokin Brod, Nova Varoš, Sjenica, Duga Poljana, i dalje ka završnici na Kopaonik. Od same pomisli na predele koje treba obići, obalavili nam semerinzi na viljuškama…

U idealnom slučaju, ovo bi se vozilo ceo jedan produženi vikend i svi bi smo se mi teleportovali na Kopaonik da startujemo zajedno, ali želje su jedno, a mogućnosti, e moj Pantiće, nešto sasvim drugo. 

9. Juna 2020 velvetwolf otvara temu ”Srbija Krug 2020” na ovom našem svemogućem i svevidećem allmighty forumu, Pandorina kutija je otvorena! Zainteresovanih ima 10-ak sigurno, 15-ak možda, a 20-ak videćemo…

Tura zvanično počinje u nedelju 28.06, dakle, vozi se nedelja 28., ponedeljak 29.06, utorak30.06, i sredak 01.07 juli, kako su odlučili i postavili velvetwolf i brus. (o njima nešto kasnije).

NULTI  DAN

Kako saznajemo iz prethodno procurelih informacija,
Za putovanje nam je potrebna jedna ozbiljna formacija!!
Da bi stigli, moramo da pođemo,
a da bi pošli, moramo da dođemo!     
Komplikovano, a?
Objašnjenje sledi…

             Krug Srbija 2020 startuje sa Kopaonika, 28.06. u nedelju, pa potencijalni učesnici koji nemaju tu sreću koincidencije da živu na tu planinu, ili blizu, imaju još jednu životnu komplikaciju pred sobom, a to je da se nekako dogegaju do Kopaonika dan ranije. To praktično znači da, nama dođošima, putovanje počinje dan ranije, što bi naše inferiorne kolege iz Holivuda rekle – The Day Zero, ili ti po srpski Dan Nulti(be).

             Formira se Viber (ne Vajber) grupa svih učesnika Relija, te nakon prosejavanja potencijalnih kandidata, prijavljivanja i odjavljivanja u potonji čas, naš FK ”Jedva Smo Se Skupili”  ulazi u bitku sa cela 4 motocikla: ZoraNS, SlaveZr, nebica933 i Dexterr (tj.moja debeljkost) je ekipa koja treba da stigne do Kopaonika da bi odande počela cijelu avanturu! Dogovor pada da se 27.06 u subotu, u 11h, svi nađemo na ”čuvenoj” Petrol pumpi, Ada ciganlija – Beograd, te odatle počnemo naš pohod. Dobro smo mi to zamislili, bogami…

27.06. jeste, subota je…

Nešto oko 10h30min, negde u Bloku 45, Novi BeoGraD…

”Put od hiljadu milja počinje jednim korakom”

• 

• 

…i to onim najtežim. Spakuj veliki prtljag na malog ZZR-a, čik, čik. Bez ikakvih pomagala (koja, inače, grubo narušavaju savršeno gracioznu liniju aerodinamike na Kawi) poput nosača, kofera, bisaga, ili (nedajbože) manjerki, prinuđeni smo da naše potreBštine kompresujemo u tank-torbu.net  i ranac-na-leđa-dot.com. Tako smo zamislili, kažem. Tako ”zamišljeni”, moj sine Nebojša od 13 ljeta i ja, sed(L)amo na Kawu i lagano, kroz idiotsku subotnju gužvu-i-vrućinu.org, stižemo do nulte tačke našeg nultog dana.

Prvi susret i upoznavanje ekipe navijača ”FK Jedva Smo Se Skupili” na ”čuvenoj” Petrol pumpi, Beograd, Ada ciganlija! Probajmo se upoznati…

• 

• 

S leva: nebica933 – status – sedi, kafu popiJo; ZoraNS – negoduje što ga slikamo bez autorskih prava i poziva se na Ženevsku konvenciju, okrenuo leđa nebici933 iz čiste netrpeljivosti prema Beograđanima;   Dexterr – moja debeljkost, blaženog blej-izraza na licu, tipa ”šta mi je sve ovo trebalo” i   SlaveZr sa pratiljom, psuje calculator što ne može da izračuna potrošnju BMW-a preciznije od 14 decimala, a sve to zbog globalnog zagejavanja i milenijumskog proseka

Upoznavanje je proteklo…   uh….  tako kako je proteklo, pa kako kaže Balašević, ”dragi dan je, ajmo na put”

Prva pauza, na oko 70km, LJig, Nis pumpa, ko točio točio… SlaveZr – odbija da toči. Bez komentara.

• 

• 

Kafica u hladovini, moj suvozač i sine Nebojša, neprimetno gricka zanoktice, na bezbednoj distanci od ZoraNS-a, koji ljutito traži od nebice933 da mu se izvine što mu je seo iza leđa (prilikom upoznavanja) tako da izgleda kao da je ZoraNS u stvari namerno okrenuo leđa. Sačekali smo trenutak istine, da mu nebica933 plati turu, pa smo mu se tek onda zahvalili što je preuzeo ranac moga sina i stavio ga kod sebe na grbaču, umesto suvozača, te tako omogućio mom nejakom sinu da nastavi putovanje ”bez opterećenja”.

Nastavljamo posle pauze, na nešto manje od 200km od starta, a 15-ak km posle Kraljeva, ene ga   Bogutovac i nezaobilazna kafana Kod Mira, visok nivo usluge, klopa odlična!!!

nebica933,  spontano, sa osmehom na licu, potpuno zaklanja ZoraNS-a i tako nanosi prvi udarac svome tiraninu

Dok mopedi bezbrižno se hlade…

…konobari marljivo (nas) rade!

Sve u svemu, krajnje prijatan ambijent, osoblje takođe, mesto vredno vaših sat vremena pauziranja, u svakom slučaju.

Krećemo dalje posle odličnog ručka, prva sledeća stanica, Ušće, Nis pumpa

Jedva nagovaramo SlaveZr-a da ipak sipa gorivo, tresu mu se ruke dok toči, mi ga bodrimo, tešimo, on opet psuje calculator što je bagovao na 2,88888888888888 i ne pokazuje pravu potrošnju sa tako malo decimala. Moj ZZR nikad ne odbija točenje, kad zaboravim, on sam da migavac da skrenem na pumpu. ZZR-u ne trebaju decimale, sve je transparentno i okruglo, u ritmu 8 nizbrdo, al zato 10 uzbrdo. Ništa calculator, ništa zaštita prirodne sredine…

Ubrzo skrećemo sa magistrale ka Kopaoniku i tu nas dočekuje hladan tuš, zahlađenje do 15’C i kišica koja nas prati do polovine uspona, otprilike. Do našeg smeštaja skrećemo sa glavnog puta i imamo još oko 300m laganog, kaljavog Off-roada, eto tako da nam ne bude dosadno. Čim se video prestanak asfalta, SlaveZr-ov BMW se jako uznemirio i pokušao da zbaci svoga gazdu, u jednoj oštroj levoj krivini uzbrdo, pri  neugodnih 3,88888888888888 km/h apexa!   ‘bem ti calculator…

Destinacija Kopaonik – napokon!!! Umorni, kaljavi, gladni i žedni garažiramo i sebe i motocikle!

Gospođa je otela calculator SlaveZr-u i on se sad fokusira na pejzaž i ostale aspekte života

Smeštamo motocikle u garažu domaćina i to bi bilo TO za dan nulti. Iscrpljeni od temperaturne, visinske, a bogami i razlike u karakterima, idemo na mukom zaslužen odmor.

DAY  ONE 

Vila Kostić na Kopaoniku pruža solidan smeštaj po izuzetno pristupačnoj ceni, uz mogućnost dogovora za doručak, ili večeru uz doplatu. Dvokrevetno noćenje i isti takav, dvokrevetni doručak koštaju ukupno 21e, a jutarnji pogled sa svih strana stvarno nema cenu! Gazda je krajnje prijatan i opušten lik – gospodin – ćovek – žentlmen, kome ništa nije teško. 

• 

• 

Došlo vreme da se na put krene. Nevaspitano srčemo odličnu domaću kafu, dok nam se doručak sprema.

• 

• 

Nakon krajnje obilatog doručka, krećemo u naš prvi dan Relija, idemo do centra Kopaonika gde nas čeka ostatak

(tj glavnica) vesele družine, te nas vode na vidikovac, koji je zvanično početna tačka našeg putešestvija! Po vidiku se da zaključiti da dalje objašnjenje nije potrebno. 

• 

• 

Upoznajemo se sa ostatkom (pardon, glavnicom) ekipe, kurtoazno ćaskanje i razmena iskustava i predloga za dalje putovanje, uspostavljanje ”grupnjak” kategorije slikanja i na kraju malo uživanja u neverovatnom pejzažu, koji nam se nameće, krajnje nenametljivo…

• 

• 

Momenat lepote je uhvaćen, upoznavanje započeto, velvetwolf i Brus (o njima nešto kasnije) objavljuju početak avanture, što bi se na starorimskom reklo ”let the games begin” (znam, znam, nije engl…jbg)

Lagani spust od par desetina kilometara i stižemo u Brus, kafić, kafica, jutarnja trač rubrika i naravno…gorivo za ZZR-a.

Nakon kraće pauze, cirkus Balkano može da nastavi svoju prvu predstavu. Prva kraća stajanka je pauza na izlasku iz Prokuplja, čisto da se grupišu svi koji su zaostali pritisnuti saobraćajem…(i ostalim problemima)

Idemo dalje, stižemo u Niš be, probijamo se kroz ozbiljnu vikend gužvu u saobraćaju i stajemo na tesan, ali zato dupke pun parking ispred tvrđave, uglavnom u hladovini…

• 

• 

• 

• 

Zabeležili grad Niš be, okrepili se tekućinama iz obližnjeg kioska, ”grupnjak” na obali reke i show must go on…

Sledeća stanica Svrljig, kratka sladoled pauza, sakrivanje od Sunca Sahare…

Nastavljamo odličnim pravcem Svrljig-Tresibaba-Knjaževac…

• 

• 

…idealnom deonicom za peglanje (prim.prev. – modifikovanje kockastog izgleda zadnjeg pneumatika na vozilu sa dva točka i motorom sa unutrašnjim sagorevanjem) , puš-pauza, ”grupnjak” u prirodi i ko zna šta sve još…lokacija Tresibaba.

Stižemo u Knjaževac, restoran – kafe – picerija RIVER, pogađate, tu negde nadomak reke, jelte….

nebica933  na svom mobilnom ima aplikaciju koja zevanje prevodi na srpski…

ZoraNS vidno nezadovoljan, ipak seda sa nama Beograđanima, ali nas upozorava da se ne opuštamo.

Moj sine Nebojša se ne opušta, štitnici su mu i dalje na kolenima!

Nakon zadovoljavajućeg ručka, krećemo u lagani obilazak ovog usnulog gradića, na istoku nam dežele…

Više nego nekoliko znamenitosti iz istorije, u ovom malom mestu na Timoku. Okrepljeni ručkom i pauzom, orkestar Balkan Ekspres kreće dalje.

Laganim tempom kroz prelepe predele ”dalekog istoka” Srbije, stižemo u Negotin na još jednu zasluženu sladoled-kafe-grupnjak-puš pauzu.

Jedina zgodna lokacija za parkirati u ‘ladovini je u neposrednoj blizini Taxi stanice. Zbog specifičnosti flore i faune okruženja, rešismo da jedan ostane pored motocikala i čuva kacige i opremu, koja nije uvek raspoložena da se nosa naokolo. Metodom odabira slučajnog uzorka, prvi požarni je bio JA! Detaljnom analizom specifične gustine i telesne težine, utvrđeno je da mogu i bez sladoleda da preživim, duže od bilo kog drugog učesnika. Potpuno tačno!

nebica933  je pročitao negde u uputstvu za Fazer8, da motor mora u levo da se parkira, zbog garancije! 

Nakon uspešnog pronalaska najskupljeg sladoleda u istoriji sladoledizma (80din/kugla), napuštamo Negotin i nastavljamo dalje istočnom obalom Srbije. Od svitanja do sumraka, eto nas na cilju.

Baš sam se obradov’o destinaciji Kladovo!

Stižemo tačno u 20h! Tu nas čeka Čuki the domaćin, pomaže oko nalaženja smeštaja i adresa, te nas rezerviše  za ”književno veče” na obali Dunava!

”djevojko u sutonu tihoooooom
pokraj rijeke što koračaaaaaš…”

Nakon smeštanja u fenomenalni ATRIJUM, 

…dokotrljavamo se u klupske prostorije domaćina MK Čoper, gde je atmosfera i komplet posluženje jedna čista desetka. Roštilj, cirka i AC/DC svirka, šta još ‘oćeš u srce da dirka?

Nismo ni znali da baterije mogu da se napune 125%…

Dobro društvo i vrh atmosfera, niko ne zna šta nam Miša smera (the član & the direktor Brus)

velvetwolf (za glavu)” ‘bem ti skelu, kako da stignemo na vreme s’ ovi sporaći”

ZoraNS opet ne sedi sa nama Beograđanima 

Šalu na stranu, iscrpljeni ali okrepljeni, vraćamo se u Atrijum oko ponoći (manje više) i tu završavamo zvanični

DAN  PRVI

  DAN  DRUGI

                                           29.06.2020.

”Dobro jutro, moj bekrijo
A što si mi poranio”
”Plan, plan za današnji dan,
je da stignem mlad u Novi Sad”

07h45min, čuje se glasno groktanje  V2 monstruma, što ste spavali, spavali ste.  To Čuki the domaćin, dolazi po nas, postrojava nas, prebrojava i krećemo u posetu prošlosti. E, tako se počinje DAN DRUGI !!! 

• 

• 

• 

• 

Na samo par minuta vožnje od centra Kladova nalazi se ostatak Trajanovog mosta. Sagrađen 105-e godine, bio je najveći most na svetu narednih 1000 godina (koji mesec gore dole)! Učtivo smo sačekali da se pojavi i ZoraNS, da možemo nastaviti dalje.

Nazad u centar Kladova na još jednu kafe-burek-grupnjak-puš pauzu…

• 

• 

• 

…i naravno gorivo za ZZR-a.

Pojačani za još par momaka na gvozdenim konjima, krećemo dalje uz Dunav,  te zastajemo na par mesta za, još jednu u nizu, grupnjak-predah-puš pauzu.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Put pod noge moj narode,
ka Golupcu kraj široke vode

• 

• 

Ubrzo stižemo i do Golupca, ali saznajemo da ponedeljkom tvrđava ne radi za turiste. Sreća da je tako, inače bi smo i to morali obići.

”Nesrećni i neispunjeni” idemo dalje ka  Golupcu gradu, gde pravimo još jednu grupnjakafepuš-pauzu i tu nam se priključuju još dva ratatatirca,  aaleksa i i NikolaD.

Karavan nastavlja dalje u istom ritmu, obilazimo Srebrno Jezero ”otpozadi” te stižemo u Ram, taman na vreme za skelu u 13h. Cenjkamo se za cenu prevoza, pošto nas ima taman ”đuture”, jelte, međutim uspeli smo da izboksujemo čitavih 100 din popusta na 5.400 din transportnih troškova celokupne ergele! Bravo za mi!

• 

• 

• 

Čitav transfer Via Dunav traje 15-20min, iskrcavamo se i pun gas 80 do Bele Crkve i pripadajućih jezera.

Okrepljenje i osveženje, eve me!!!

Fenomenalno, krajnje opuštajuće okruženje…

• 

• 

• 

• 

Odmor, ladovina, ručak, kupanje, hrkanje, ma svega je bilo na pretek, na najdužoj dnevnoj pauzi u čitavoj Reli istoriji – 2h45min37sec (i par stotinki). Dakle, preodmorni, preokrepljeni i presrećni, grupišemo se po 37-mi put u ovi’ par dana i napuštamo Belu Crkvu, pravcem ka Pančevu. Laganim tempom (da nebi neko slučajno na pravcu izleteo) stižemo i u Pančevo, gde se moja debeljkost zbog hitnih porodičnih obaveza odvaja od ostatka (pardon, glavnice, glavnice, glavnice…) ekipe, samo za jednu noć.

Moj sine Nebojša i ja polako ka Beogradu, a glavnica (ne ostatak) ekipe u susret oblačnom sutonu i olujnoj večeri, pravac Novi Sad. Tudom, tudom…

Ostatak večeri je bio propraćen kišom i nevremenom u Novome Sadu, gari, pa su malobrojni dokazi šta se dešavalo pod okriljem tame. Ću da im verujem da nije ništa, pa u tom duhu mogu da objavim

                                                                    the end DANA DRUGOG !!!

30.06.2020                                   
sad već Utorak

U susret sreći
Poče Dan Treći

Šta je našeg karavana 
Planiralo trećeg dana?

Vedro i toplo Novosadsko jutro, odmorni i naspavani, valja nam poći. (”dug je put do vječnosti i mi ga prelazimo šutke i u miru” B.Štulić)

• 

• 

Gari su krenuli u obilazak Novog Sada i pridružnih lokacija. Plan je da ih moja debeljkost (u daljem textu Dexterr ) presretne u Sremskoj Mitrovici, negde u blizini sladoleda u centru grada. To je plan…

Zbog preterane svađe sa karburatorima  ZZR-a, tokom prva 1+2 dana Relija i nemogućnosti da izračunam potrošnju SlaveZr-ovim calculatorom (mor’o sam na prste) ostavljam svoj ZZR u garaži, (da dobro razmisli o svojim postupcima pre nego bude odveden kod Bokilića na temeljno prevaspitavanje) i dobijam od Arakisa na zajam Orange County Transalp iz 1864. (Oktobar), da završim putešestvije. Dakle, naš pre pre dobri Arakis (od milošte deda Rajko) je kriv što sam ja nastavio ovo putešestvije, a da bi mogao posle širi auditorijum da smaram sa svojim iščašenim viđenjem istog. Amin!

Dan treći, negde oko 10h15min, centar Sremske Mitrovice,  a zaseda, a zaseda, kugle sladoleeda je spremna!!! Sakriven iza 3 ogromne kugle, strpljivo čučim…

Međutim, lepote Fruške Gore su imale druge planove za (sad već) glavnicu ekipe…

• 

• 

…pa je sladoled morao da čeka. Ima i zašta! Banja Vrdnik, zaista upečatljiv objekat na Fruškoj Gori. (ne gari)

Vreme nikog’ ne čeka, valja nam ići dalje. U Sremskoj Mitrovici se sastajem sa glavnicom ekipe i pojačani za još jednog komšiju ”iz kraja”, nastavljamo put Šapca, pravac generalštab MK Čivija. 

Legendarni Orange County Transalp iz 1864., jedini motocikl koji je preživeo sva tri svetska rata (od dva moguća), al’ Honda je to…

Miran deo grada, parking u hladovini…

Izvanredan doček i dobrodošlica od strane MK Čivija

Fenomenalan stajling prostorije (nije ga radio Deki Milićević)

Usluga i posluženje domaćina na visokom nivou! 

ZoraNS će radije stajati nego s’ Beograđanima sedeti! Poštujem.

Dimljena vešalica, ćevapi….i naravno the uštipci!!!

Komplet posluženje, izvanredna kafa, odličan roštilj, salate i piće, sve je to bilo na račun kuće MK Čivija! 

VELIKO HVALA ZA MK ČIVIJA!!!

Dobar ručak mora dobro da se prošeta! Idemo dalje u obilazak tog Šapca kraj Save

Pojačani za još dva gvozdena konjanika, krećemo na jug, pravac Valjevo (preko Koceljeve)

Posle Valjeva skrećemo ka Loznici (preko Osečine),u celoj Srbiji, jednoj od najbezobraznijih deonica za peglanje (prim.prev. modifikovanje kockastog izgleda zadnjeg pneumatika na vozilu sa dva točka i motorom sa unutrašnjim sagorevanjem). Odličan asfalt, još bolje krivine, zavrti se u glavi od tol’ke miline! 

Art Petrol, blizu Osečine, pauza u hladu, točenje goriva (svi osim BMW-ova). Tu je akumulator Orange County Transalpa iz 1864. rešio da popusti sa živcima, pa smo odatle nastavili startovanje metodom ”guranja” (kako je originalno i zamišljeno za ovaj model).

Tu nas, po dogovoru, sačekuje meštanin Predrag Spasojević, predstavlja nam znamenitosti svoga kraja i vodi nas u šetnju po parku Banje Koviljače.

• 

• 

• 

Po nagovoru Predraga Spasojevića, idemo u posetu Gučevu, spomen kosturnici borcima palim 1914.god. u prvom svetskom ratu. Gradnju je započela Austrougarska, međutim do kraja rata nisu stigli da završe, te gradnju nastavlja udruženje oficira i boraca i završavaju je 1929. godine
( https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Спомен-костурница_на_Гучеву )

Odličan asfaltni uzan, al’ zato krivudav put, sa kvalitetnim šoderom u krivinama (nikako na pravcu) i tako 10km iznad Banje Koviljače, stižemo na Gučevo. Okruženje osveženje, predivna priroda i pogled koji se rečima opisati ne može.

• 

• 

• 

• 

Nastavljamo uz Drinu, lagano, u ritmu (Dejan Cukić & Spori Ritam Bend)

Tridesetak kilometara pred cilj, pravimo poslednju pauzu, osveženje, cigareta, spontani ”grupnjak” i možemo dalje za iste pare…

• 

• 

Nastavljamo svoju poslednju etapu za danas i posle desetak minuta vožnje, struja na Orange County Transalpu iz 1864. je rešila da umre skroz na skroz (tj. crkne). Transalp staje in the middle of ko zna gde i odbija bilo kakav vid saradnje. Doduše, upozoren sam da svi Hondini modeli, proizvedeni pre Nikole Tesle, imaju čestih problema sa strujom, al’ nisam verovao da će baš mene taj Marfi da snađe!

            Elem, dok su momci stigli u smeštaj, pa primetili da im nedostaje fenjer kolone, tj moja debeljkost – JA,  veoma brzo su se organizovali (uz nesebičnu pomoć domaćina) da nađu prikolicu za šlepanje i četvorotočkaša sa kukom pozadi (u istoj rečenici). U tih 30-45min zalaska Sunca i nadolaska duhova noći, a kad je čuo da će šlepan neslavno završiti Reli karijeru, Orange County Transalp iz 1864. poziva svoje duhove prošlosti, slavnih Navaho i Cheerokee ratnika, Samuraja bez gazde (aka Ronina) i Mitsubishi P-zero kamikaza, da svim svojim moćima sačuvaju svetionik časti moto-industrije, te osvetlaju obraz svom posrnulom bratu po oružju….

          I gle čuda, bljesnu munja s neba,
posla struje taman kol’ko treba
Živnu Transalp, dobri ratnik stari
Za ožiljke, rane, ko još mari.
Bio svuda i radio svašta,
Posle bitke na počinak sneni 
Usni Drina i Bajina Bašta.

  (Objašnjenje za one koji ne razumedu poeziju – Orange County Transalp iz 1864.   je za tih 30-40 minuta molitve povratio malo struje, upalio(na gurku) i  samostalno nastavio put do Bajine Bašte, sa veoma srećnim hepiendom u principu)   

Nakon odlične klope u obližnjem restoranu i manjeg dvocifrenog broja špricera, komotno možemo nazvati laku noć

                                                              Danu trećem

01. Juli, 2020.

Po sred srede                                        DAN ČETVRTI !

”Ima jedan kućerak na Drini
Gde je tačno, da ti kažem, zini…”

Dnevna zapovest za DAN ČETVRTI je trebala da glasi ovako nekako: 

               Napuštamo Bajinu Baštu u pravcu Tare, dalje ka Kremni, pa Zlatibor, Kokin Brod, Zlatar, Nova Varoš, Sjenica, Novi Pazar pa preko Raške na posletku na početnu tačku Brus i Kopaonik! To bi bile želje slušalaca! Želje slušalaca Šojiće, su jedno, a mogućnosti od preduzeće, e moj Pantiće, nešto sasvim, sasvim drugo.

               Da bi se četa mala, ali odabrana, proglasila kompletnom, trebalo je prvo utvrditi šta je kvar na Orange County Transalpu iz 1864. i da li je i koliko sposoban za dalji put. Plan je da se ode u moto-servis marke lokalni i tamo premere parametri struje, tj šta je uzrok sinoćnjeg odumiranja u suton. U tem cilju ustajem u 07h00 sharp, tovarim i pakujem transalpa kao da je sve u redu i iskusno ga postavljam blago nizbrdo u tehnički ispravan položaj za startovanje-metodom-guranja.com (a po originalnom fabričkom utupstvu za ovaj model) . Davam kontakt – svetli, natežem saughgh, dugme start i tras bam put-put-put-put-put upali Golf iz prve, bolan!!! Munjevito krećem do Moto-servisa marke lokalni, te budimo vlasnika oko 07h40min. Uz njegovu nesebičnu pomoć, a i pomoću instrumenta, dođosmo do stručnog zaključka da je punjenje na granici prihvatljivog, te da je zbog toga verovatno i akumulator iz 1864. skoro pa baceo kašiku. Kontaktiram originalnog vlasnika Orange County Transalpa iz 1864. našega Arakisa (u narodu opšte poznatom po imenu Rajko Regler) , saopštavam mu presudu, a on će meni : sve znam, zato sam i stavio rezervni regler ispod sedišta, za nedajbože. Oooooo dobri moj Rajko, hvala ti što si mi ga stavio (ispod sedišta) sad su dva nedajbožeta, jerbo su i regler i akumulator porazgovarali sa Sv.Petrom i jako su blizu postizanja bilateralnog spoprazuma, tj oće d’umru. Hitro prevezujem instalaciju na rezervni regler i na našoj Viber (ne Vajber) grupi objavljujem sposobnos’ vozila za dalju delatnos’!!!  Brzom brzinom umačemo burek u kafu i postrojavamo se u strelce za borbu sa kilometrima. I to uzbrdo, bre!

Posle samo par minuta, prva pauza je na obali reke Vrelo, koju od milošte zovu još i Godina, možda zato što je dugačka 365 meteri.

• 

• 

• 

• 

Povratak na parking i rastanak sa Vojvođanskom ekipom. ZoraNS, SlaveZr i drmilan rešili su da nas napuste i odavde nastave put pravac Vojvodina. Ruka ruci, do sledećeg viđenja, bilo nam je svima drago! Glavnica (i dalje) ekipe nastavlja put Tare, kreće uspon i poneki vidikovac za kategoriju grupnjak-puš pauzu.

U dnu slike, skromno ali ponosno, Orange County Transalp iz 1864. i dalje prkosi zubu vremena…

• 

• 

• 

• 

Krećemo dalje da silazimo s planine, uprkos brojnim šljunkovitim krivinama. Par desetina kilometara spust, prolazimo Kremnu i zastajemo u kafanu kod Pega. U ovom momentu saznajemo da, zbog novonastale situacije u vezi sa pandemijom, možemo imati poteškoća sa pronalaženjem kafane i jagnjetine(u istoj rečenici) na potezu Nova Varoš – Sjenica – Novi Pazar, pa odlučujemo da upravo ovde probamo nadaleko čuveno jagnjeće pečenje. Saberi oduzmi, zbog svih saznanja i potencijalnih otežavajućih okolnosti, beogradski deo ekipe rešava da se ovde oprosti od Brušenih momaka (da, da iz Brusa), pa zasedamo u kafanu kao vitezovi okruglog stola, da još jedared podelimo megdan, nije važno ko je protivnik. Fantastično pečenje (ne baš tako uslužan konobar trećepozivac), opušteni razgovor pred rastanak i obećanje da se opet vidimo i sakupimo u sličnu pustolovinu, da tako kažemo, prvom prilikom!

Zadovoljni učinjenim, sa pređenih preko 1300km, bez i jednog jedinog incidenta, ali sa puno lepih uspomena i novim idejama o novim destinacijama, učtivo podrigujemo poslednje zalogaje jagnjetine i sedlamo naše verne konje, da još jedared zajašemo u susret sutonu tihom… 

I onda, nekih 150km kasnije…

Meljak, blizu Beograda, a tako daleko…

‘bem ti i radove na putu i barikade i šoder-šljunak-rizlu.net i regler od Hondu i vrućinu i teretni saobraćaj bez kulture….

… i jooj ako mi neko zatraži bis, odrobijaću ga, Najke mi!!!

Umorni kosač, over and out!

 JESIL’ GOTOV, O ČETVRTI  DANE
JESAM GOTOV, O CRNI DEJANE !

---

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 

---