July 9, 2020
Naslovna Moto Sport Mik Duan - od očaja do sjaja

Mik Duan – od očaja do sjaja

-

Ako vas je iznenadio ovaj naslov, i to što mislim da je deo karijere Mika Duana od očaja do sjaja, odgovor ćete pronaći u nastavku teksta.

Dobar dan svima, opet ja. Novi ponedeljak, novi tekst. Je l’ ste jedva čekali? I ja sam. Dobila sam jedan predlog da pišem o legendi MotoGP-a, i onda sam razmišljala da li da se upustim u tu avanturu, da nije to možda preveliki zalogaj za mene, budući da čoveka nisam gledala kako vozi, javio se onaj čovečuljak samo sad sa negativnim stavom, ali sam odlučila ipak da prihvatim izazov, raspitam se (pitam tatu), istražim malo više, i napišem sve što mi padne na pamet pa šta ispadne, a nadam se da će ispasti dobro. Elem, taman kad sam bila blizu odluke da li da pišem o njemu ili o nekom drugom, ulazim na društvene mreže i vidim da MotoGP zvanični nalog čestita rođendan baš toj legendi ovog sporta, i onda sam pomislila ” To je to, pišem! “ Bio to neki znak ili ne, ja sam donela svoju odluku.

Zašto sam uopšte bila skeptična, pa zato što sam sve vozače o kojima sam do sada pisala gledala kako voze, i mogla sam da steknem neki utisak, mogla sam da prenesem moj doživljaj njihovih karijera, ali sada je drugačija situacija, pa sam se plašila da tekst ne bude dosadan, ravnodušan i nezanimljiv. Valjda neće, valjda ću uspeti u sebi da pronađem neku emociju, osećanje. Napisah solidno dugačak uvod a ne rekoh o kome je reč, e pa reč je o Miku Duanu, a neki od vas su to možda već i shvatili na pomen rodjendana i društvenih mreža. Vozio je deset godina, od 1989. do 1999. Počeo u Japanu i završio u Japanu, samo deset godina kasnije. Moj prvi izvor informacija (moj tata) u slučaju Rosijevog teksta i ovog sada kaže da nije toliko tada pratio, ali da zna da je bio veliki šampion i legenda. To sam i sama već znala, znači moraću da se oslonim na internet.

Da možda krenemo ovako, osvojio je titulu 1994, 1995, 1996, 1997. i 1998. godine. Na Hondi. Da li vas neko asocira na to isto­? Iz priloženog podatka moglo bi se reći da je i za to vreme ovo bila DOMINACIJA. Biti najbolji na svetu pet godina zaredom je neverovatno, zaista nestvarno. Pobedio je na dvema trkama u Superbajku 1988. godine, u Australiji, i Japanu, i jedan je od retkih MotoGP svetskih šampiona u konkurenciji do 500 kubika kojima je to pošlo za rukom.

Mik Duan
Mik Duan Foto: www.motorcyclealliance.com.au

U Gran priju debitovao je 1989. godine, i u prvoj trci u Japanu se povukao, što se desilo još dva puta, bio je nekoliko puta osmi, deveti, šesti, četvrti i treći, a u generalnom plasmanu tek deveti, sa 81 poenom. 1990. se dosta popravio, opet loše počeo sezonu, ali je pet puta bio na podijumu, i zauzeo treće mesto, uz skoro 100 poena više. Prvu pobedu upisao je u Mađarskoj, koja je bila pretposlednja trka sezone. Kada smo već kod Mađarske, nešto se pričalo da će se vratiti GP u toj zemlji i iskreno se nadam da će se to desiti. Koliko bi to bilo sjajno. 1991. je čak sedam puta bio drugi, pobedio je u Italiji, Španiji, i Austriji, i četiri puta bio četvrti, i opet je treći u šampionatu, samo sada sa 224 poena. 1992. je išao ka tome da osvoji prvu titulu, ali je doživeo strašnu povredu u Holandiji, i suočavao se čak i sa mogućnošću amputiranja noge. Tada je imao 65 poena prednosti, međutim zbog povrede je morao da pauzira osam nedelja. Ipak, uspeo je da oporavi i vrati pred poslednje dve trke, ali je za četiri poena nažalost izgubio šampionat. 1993. se suočavao sa raznim problemima, bio četvrti na kraju, a 1994. je bila njegova godina, i prva šampionska. Najgore mesto tokom sezone bilo je treće, i to se desilo dva puta, tri puta je bio treći, a čak devet puta prvi. Osvojio je prvu titulu sa 317 poena.

 I tako je sve počelo, i završavalo se isto i naredne četiri godine. 1995. mu je 248 bodova bilo potrebno za titulu, sezona je bila slabija od prethodne, dva puta se povukao, i jednom bio prvi. 1996. godina, Malezija peto mesto, zatim pobeda u Indoneziji, Japan šesta pozicija, četiri uzastopne pobede, Nemačka drugo mesto, Velika Britanija još jedna pobeda, i još tri druga mesta, dve pobede i tek osmi na svojoj stazi, odnosno u svojoj Australiji, i proslava titule sa preko 300 poena. Tokom 1997, koja je bila najuspešnija u njegovoj karijeri, Mik Duan je pobedio čak na 12 od 15 trka (da, 12/15), u dve bio drugi, a jednom je pao, i to opet u svojoj zemlji, Australiji. Velikih 340 poena. Jedna zanimljivost – prva krivina na ostrvu Filip je nazvana po njemu. 1998. godine je još jednom krunisan za šampiona MotoGP-a, sa 260 poena, tri povlačenja, tri druga mesta i osam prvih pozicija. 1999. je vozio samo dve trke, bio četvrti i drugi, zatim se desila Španija, povreda, i do kraja sezone Mik Duan nije vozio nijednu trku. Posle tako dominantnog i uspešnog perioda, pet uzastopnih titula, usledila je katastrofalna sezona, koju je završio tek kao 17. sa samo 33 poena. Koliko to nekako čudno i tužno deluje.

Mik Duan
Mik Duan Foto: www.boxrepsol.com

Mik Duan je 1997. godine imao preko 300 poena više, a 1999. samo 33. Odlučio je da se povuče. Valjda je mislio da više nema šta da pruži. 54 pobede, 95 podijuma, 58 pol pozicija. I ajde sada zamislite da posle situacije da vam se iskomplikuje povreda, da budete blizu da vam amputiraju nogu, da trpite strašne bolove, vi ustanete, i kao što kaže Glogovac u Nebeskoj udici ” Je l’ vi znate kako se postaje šampion? Izađeš na teren kad je najteže i pobediš “, oporavite se, vratite se na stazu posle osam nedelja i postanete petostruki šampion, ne odustajete.

Miku Duanu u tom trenutku u Asenu je možda delovalo da nikad neće uspeti da bude prvi, možda mu je prolazilo kroz glavu da neće ni voziti, možda mu se činilo da je njegov cilj daleko, daleko, daleko, međutim skupio je snagu, verovao u sebe i uspeo. A ako to nije odlika šampiona, ne znam šta je. Ne ubraja se on džaba u MotoGP legende, i nije džaba njegovo ime neizostavno kada se govori o nekim prošlim vremenima ovog sporta.

I negde nađoh ovu izreku Teda Tarnera i ostaviću to kao poruku ovog teksta, koju bih mogla i sama da sledim ” Nikada ne smete odustati. Pobednici nikad ne odustaju, a ljudi koji odustaju nikad ne pobeđuju.” Ako ne odustajete, imate šanse da nekad uspete, imate makar nadu, a ako odustanete u startu, ako se predate nemate ništa, nikada nećete biti pobednik.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka oko 10h šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Anđela Đulinac
Anđela Đulinac
Još kao mala sam zavolela sport, zaljubila sam se prvo u fudbal pa u motore. Ta ljubav prema sportu pomogla mi je da pronađem sebe i da odlučim da budem novinar. Najviše me usrećuje huk navijača kad Liverpul postigne gol, i taj zvuk motora, brmm brmm, "kao da u mašini živo srce kuca".
18,221FanovaLajkuj
1,287PratilacaZaprati
105PratilacaZaprati
119PretplatnikaPretplatite se