Naš član foruma Skittles tražio je avanturu i opuštanje, te je odlučio da će njegova destinacija za izlet biti Stara planina. Uživajte u putopisu!
Bam, prolepšalo se vreme preko noći, i odjednom je svaki dan 20+ stepeni.
Honda je na mesec dana od godišnjeg servisa i u fazonu sam da ne dozvolim da mi kilometraža bude ispod standardnog servisnog intervala.
Ko mi je kriv što sam uzeo motor na kom se drugi servis radi na 12.000km.
Petak, relativno slobodan prepodne, odlučujem da bacim Ralja đir, video sam da je @yogibear spominjao neka brda jalovine kod sela Babe, pa hajd da vidimo.
Inače, koristim njegovu google mapu kad god ne znam gde ću – pogledam šta još nisam obišao pa idem tamo.
Moram da ga kritikujem javno da mi ponestaje mesta za obići.
Stižem ja do pina, krećem na jednu stranu
Pa na drugu stranu:
Treću:
I odustajem.
Svakako je bilo i vreme da krenem nazad, nema veze, makar sam se provozao, i lep je put do sela.
Dan ide kako ide, obaveze i sve, kad odjednom predveče se javlja tašta, e mogli bi klinci za vikend kod mene.
Može!
Gledam onu mapu, sunce mu, nema ništa blizu.
Pitam gospođu jel može sama da ishendla primopredaju, može, super hvala, i krećem da pakujem motor.
Već sam ranije planirao da obiđem Staru, ne znam još gde ću, al znam da ima da se vozi do tamo pre nego što uopšte i počne da se vozi.
Uzimam telefon, alo @živke, treba mi smeštaj u Niš.
Nema problema, rešio brat sve odma, i oko 21h krećem na AP ka jugu.
Malo se nahladio do dole, sitno sam brojao kilometre, ali stižem u Niš oko 23:30..
Ustajem po navici rano, oko 6 i gledam mape.
Spavao sam kod roditelja još jednog kolege – Marka, koji inače iznajmljuju sobe.
Mama ujutru nije htela da me pusti da odem da jedem tamo u nekoj pekari, nego mi je donela toplu pitu, jogurt i čaj.
Marko je inače i kolega planinar pored toga što je i bajker.
Pravim sledeći plan dok žvaćem:
Krenem od vodopada Bigar.
Preskočim Bukovački do (to ću neki drugi put).
Obavezno se popnem na Kozji kamen, pa u zavisnosti od toga koliko vremena potrošim na hodanje ubacujem ili izbacujem vodopad Tupavica i Jelovičko vrelo.
Slavinjsko grlo je pod obavezno, kao i kanjon reke Jerme.
Ako stignem, na kraju ću i do hotela Mir.
I onda nesrećni AP nazad do Beograda, koji bih voleo da vozim dok još ima sunca.
Nalazim se nešto pre 8 sa @živketom, prepričam mu ukratko šta i kako i on me nagovori da do Bigara idem preko Knjaževca, možda je pola sata duže, ali je lepši put (srpska Transalpina mislim da je rekao).
Prihvatam predlog i krećem u akciju.
Put preko Knjaževca laganica, uživam i brzo stižem do vodopada Bigar.
Veoma je lepo, i proveo sam više vremena nego što bih sebi dozvolio, ali…
Kako otići, a tek je početak.
Od Bigara preko Temske i Pirota do početka staze za Kozji kamen je možda još lepši put nego od Knjaževca do Bigara.
Svakako mi je veoma prijalo sve i uživao sam u vožnji.
Planirao sam da se parkiram na početku staze i dalje pešaka, ali me @živke ubedio da može motorom.
Ako ništa drugo da krenem, pa dokle stignem.
O ho ho. Al imamo različite definicije “može motorom”…
Ne znam da li sam prešao kilometar po ovome pre nego što sam odustao od mučenja i sebe i Honde.
Tu sam se parkirao, presvukao u civilku, i lagano još 3km do kamena..
I sve vreme razmišljam, kojim bre motorom crni Nikola.
Do kamena ima oko 35-45 minuta hoda, u zavisnosti odakle krenete, a i koliko brzo hodate.
Ja sam “potrošio” oko 2 sata mislim na celu akciju sa sve presvlačenjem i odmaranjem gore.
Kad sam se spustio, odustao sam od Tupavice i Jelovičkog vrela.
Već sam video jedan vodopad, sad ću i lonce, radije bih ostavio posle vremena za kanjon.
Ispostavilo se kao veoma dobra odluka.
Do Slavinjskog grla je veoma kratka vožnja, i da sam znao i da je toliko kratko i da mora opet pešaka, ostao bih u šorcu.
Dosta je lakši, brži i kraći put do grla nego do kamena.
I samim tim, ima i dosta više ljudi (čega nisam toliki ljubitelj).
Grlo/lonci su očaravajući, i mogao bih ceo dan da sedim tu.
Mala napomena – dosta je manji uživo nego na fotografijama (hehe).
Kao i na kamenu, i ovde sam digao dron, koji sam po prvi put u životu za 10 godina slupao.
Zakačio granu, i naglavačke pravo dole u vodu.
Skočio sam sa stene i izvukao ga odmah, i ostatak dana je proveo bez baterije na suncu i vetru.
Ne dozvoljavam da to utiče na doživljaj celog dana, i dalje sam veoma dobro raspoložen i krećem dalje!
Rekao sam sebi više se ne skidam, šta može da se vidi sa motora dotle idem.
Od Slavinje do Komje je takođe lep put, i naleteo sam na vidikovac za koji nisam znao da postoji.
Odatle se vide Smilovska jezera.
Već dok sam prilazio kanjonu Jerme, primetio sam ogromne stene koje se dižu maltene vertikalno.
Kao što je Slavinja manja, tako je Jerma veća.
Ja to ne umem da prenesem rečima, a ni telefon fotografijama.
Osećaj zapanjenosti.
Iz nekog razloga sam tamo više snimao nego što sam fotografisao.
Toliko je lepo, da sam ga prošao celog, vratio se na početak i onda još jednom.
Već sam gazio vreme, znao sam da svaki minut koji provedem tu je minut posle koji ću voziti autput po mraku, ali je bilo vredno svega.
Mislio sam da će Slavinja biti kruna puta, ali je ostala dvarfovana u odnosu na Jermu.
Da sada mogu da biram samo jednu lokaciju od ovih koju bih posetio – ovo bi bilo to.
Produžio sam i do hotela Mir, gde sam propustio još jednu @yogibear lokaciju jer nisam obratio pažnju – Cedilka.
Prepun utisaka, puštam muziku, izlazim na AP i stižem u Beograd uz poslednje zrake sunca, nekih 800-850 km na satu više nego pre 24h.
Za utiske o putopisu Stara planina, možete posetiti temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
