July 9, 2020
Naslovna Moto putopisi Ekspedicija - Zajon

Ekspedicija – Zajon

-

Već smo vas navikli na putopise našeg forumaša sa nickom “Motoholic“. Danas je u pitanju Ekspedicija u nacionalni park Zajon. Uživajte u još jednom lepom putopisu koji je pred vama.


Ekspedicija => Zajon

Američki nacionalni parkovi su istinski dragulji ove zemlje. Neki su čuveni širom sveta, kao na primer Grand Kanjon, Josemiti i Jelouston, i svake godine milioni turista sa svih strana zemaljske kugle dođu da posete i uživaju u toj savršeno očuvanoj prirodi.

Moj omiljeni nacionalni park je Zajon (Zion) u saveznoj državi Juta (Utah). Septembra 2008, Kristin i ja smo krenuli u ekspediciju u jedan od retko posećivanih delova ovog prelepog parka – tesnac reke Virdžin. Sa ekspedicije smo se vratili sa oko 200 fotografija i približno toliko žuljeva na nogama. Vredelo je.

Ekspedicija – Zajon

Dan 1.

Foto: Branisalv Obrenović

Moje pravilo, kada se kreće na duži put, je da iz Los Anđelesa krećemo noću. Od mog stana do istočnog izlaza iz grada ima 90 kilometara, a to je 90 kilometara kroz zvanično najgori saobraćaj na svetu. Noću gužve ima manje, vrućina je manja, pa je i polazak na put prijatniji.

Takođe, put za Zajon nas vodi kroz Las Vegas, a deonica Los Anđeles – Las Vegas je jedna od najdosadnijih puteva u Kaliforniji. 400 kilomerata pravolinijskog auto-puta, bez i jedne krivine, kroz pustinju bez i jedne interesantne stvari u njoj. Ah da, i temperatura je danju preko 40 stepeni u svako doba godine. Ako te baš neka muka ne tera, taj smor od puta je najbolje obaviti noću.

Motore smo natovarili kamp opremom, natankali gorivom, i iz L.A.-ja krenuli u 8 uveče. Cilj za to veče nam je bio Las Vegas gde smo planirali spavanje.

Kao i obično, put do Vegasa je bio dosadan da dosadniji ne može da bude. Čovek ne mož’ ni da jurca tuda jer policije ima na svakom koraku – vrebaju nestrpljivu raju koja vozi do daske ne bi li što pre stigla u Las Vegas da tamo spička svoj teško stečeni novac u jednoj od mnogobrojnih kockarnica. Inače, par godina ranije na ovoj deonici mi se desilo prvi i jedini put u životu da zaspim na motoru. Dakle put ne da je dosadan, nego je opasno-po-život dosadan.

Na pola puta do Vegasa se nalazi gradić Bejker (Baker). U sred pustinje. U njemu se nalazi najveći termometar na svetu; pojedini mali američki gradovi pokušavaju da privuku turiste na sa najglupavijim atrakcijama. U Bejker smo stali, ne zbog termometra, nego da natankamo gorivo i večeramo.

Foto: Branisalv Obrenović

Kristin na benzinskoj pumpi. Eno ga termometar iza, desno.

Klopa je bila u restoranu “Ludi Grk”. Grk mora da je stvarno lud, kad je iz onako lepe zemlje kao što je Grčka došao u ovu pustaru da otvori restoran.

Klopa naravno veze nema sa Grčkom, al’ dobro ‘ajd sad.

Foto: Branisalv Obrenović

U Las Vegas smo stigli oko ponoći, kao što smo i planirali.

Sada sledi kratka lekcija na temu “Kako odsesti u fensi hotelu za smešno male pare”

Las Vegas je jedna od Top 5 najpopularnijih destinacija u Americi. Kockarnice i velelepni hoteli su nešto po čemu je ovaj grad svetski poznat.  $300 za noćenje je neki prosek za običnu sobu ($600+ za apartmane), ako slobodnu sobu negde možeš naći. Jer bez obzira na to što Vegas ima preko 100 hotela, umeju da budu dupke puni.

Ali…

To je tako samo vikendom. Radnim danom, Vegas je polu-prazan. A velelepni hoteli, da ne bi zvrjali prazni, onda nude popuste. Recimo ako je soba obično $300, radnim danom može da se nađe i za $100.

Ali…

Ako se čovek pojavi kasno uveče, onda ume da bude još jeftinije. Jer hotelski menadžeri krenu ujutru sa višom cenom, pa što više dan odmiče sve je više spuštaju. Tako da negde oko ponoći može da se nađe soba i za…

$30

Tu cenu pogodih telefonom sa benzinske pumpe na ulazu u grad, u fensi kasino-hotelu Escalibur, koji se nalazi u samom centru Vegasa.

Foto: Branisalv Obrenović

Ali…

Kada je Srbinu dovoljno pogađanja i cenjkanja?

Stigosmo u hotel, parkirasmo motore u hotelsku garažu, i uđosmo u prostranu kockarnicu. Naravno, recepcija je na suprotnoj strani od ulaza. Mislim da smo pešačili jedno 100 kilometara kroz svetleću, zvečeću šumu džekpot aparata, vukući sa sobom torbe, kacige i jakne.

(detalj hodnika) Foto: Branisalv Obrenović

Na recepciji nas je dočekala umorna recepcionarka koja je očigledno završavala smenu. Baš kao što sam se nadao…

Priđoh joj uz osmeh i poželeh dobro veče. Rekoh da imamo rezervaciju, i da ne bih morao da slovo-po-slovo diktiram moje ne-američko prezime, dadoh joj vozačku da samo prekuca. Uz vozačku joj dadoh i $10. Pogleda me iznenađeno.  “Ah,” rekoh, “uštedeli smo pare jer smo sami nosili torbe pa nismo morali da plaćamo nosača” (ovo je fensi hotel kao što rekoh). “A i umorne recepcionarke koje stoje na nogama po ceo dan valjda zaslužuju napojnicu,” dodah uz osmeh. Ona se malo stidljivo nasmeši i reče “hvala”. Nastavismo da ćaskamo dok je kuckala u kompjuter moje informacije.

U pogodnom trenutku je upitah jel’ hotel pun. “Skoro potpuno prazan,” reče mi ono što već znam. “Zar i apartmani?” upitah naivno.  I apartmani. “I oni sa đakuzijem?” Svi apartmani imaju đakuzi. “A koliko bi neki gost morao da doplati za apartman?”, nastavih opet naivno.  Ona me pogleda ispod oka uz osmeh, pa poče da nešto prekucava u kompjuteru. Onda zavereničkim glasom reče – “ništa,” i dade mi ključ.

I tako, za $30 hotelu i $10 recepcionarki, dobismo ovo:

Foto: Branisalv Obrenović

Sa pogledom na ovo:

Foto: Branisalv Obrenović

Ah, ali ko bi pomislio da ovakav podli plan može da upali? Možda samo neki binsr koji je i sam, kada je pre 17 godina došao u Ameriku trbuhom za kruhom, radio 2 godine u fensi hotelu na recepciji dok nije uštedeo pare za koledž.

Dan 2.

Sveži i odmorni ustadosmo sa prvim petlovima (figurativno rečeno jer ih u Vegasu nema), pa odmah put pod točkove.  Toplo i prijatno vreme je bilo idealno za vožnju.  Ostavismo Vegas za sobom, a posle nekih sat vremena vožnje napustismo i državu u kojoj se nalazi:

Ekspedicija - Zajon
Ekspedicija – Zajon Foto: Branisalv Obrenović

I uđosmo u:

Ekspedicija - Zajon
Foto: Branisalv Obrenović
Ekspedicija - Zajon
Foto: Branisalv Obrenović

U Arizoni se nismo zaustavili ni jednom. Udarili smo po gasu da bi što ranije stigli u Zajon, jerbo tamo naći mesto u kampu ume da bude problem.

Zajon se, kao što ranije rekoh, nalazi u saveznoj državi:

Ekspedicija - Zajon
Foto: Branisalv Obrenović

…u koju ujahasmo oko podne.

Juta (Utah) je jedna od mojih omiljenih američkih država. Pogotovo njen južni deo je toliko lep da se svaki put oduševim kao dete u poslastičarnici. Kažu ljudi da slika vredi hiljadu reči.  E pa evo:

Ekspedicija - Zajon
Ja Foto: Branisalv Obrenović
Ekspedicija - Zajon
Kristin… Foto: Branisalv Obrenović
Ekspedicija - Zajon
Opet Kristin… Foto: Branisalv Obrenović
Ekspedicija - Zajon
I opet… Foto: Branisalv Obrenović
I opet Kristin. Foto: Branisalv Obrenović
Pa malo ja. Foto: Branisalv Obrenović
Pa Kristin Foto: Branisalv Obrenović
I još jednom Kristin. Foto: Branisalv Obrenović

U Nacionalni Park stigosmo u kasno podne.  Registrovali smo se na prijavnici…

Ekspedicija – Zajon Foto: Branisalv Obrenović

Nastavak putopisa možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom na ovaj link.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka oko 10h šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Ivan Pavlović
Ivan Pavlović
Osnovao bjbikers.com sajt davne 2005. godine, sa idejom da okupi motocikliste koji vole putovanja, vikend vožnje, moto sport i samostalno popravljanje svojih dvotočkaša. Inicirao većinu tradicionalnih BJB akcija. Minimizovao je vožnju motocikla po gradu, fokusirao se na moto stazu i višednevna putovanja. Suprug, otac dvoje dece.
18,221FanovaLajkuj
1,287PratilacaZaprati
105PratilacaZaprati
119PretplatnikaPretplatite se