Današnji glavni likovi i autori putopisa su se tokom ovog leta mudro pozicionirali u delu Evrope iz kog su im najlepši passovi na dohvat točkova. Uživajte u putopis italijanski Alpi, našeg člana foruma blazo95 i njegove lepše polovine.
“A šta ako bismo otišli da radimo na Istri isključivo da bismo imali dobru startnu tačku za obilazak Alpa i Dolomita?”
“To uopšte ne zvuči kao loša ideja…”
Tako smo se moja devojka i ja odlučili da leto 2025. godine provedemo radeći na Istri, konkretno u Vrsaru kako bismo imali dobru početnu tačku za obilazak “Meke i Medine” za motor.
Jul mesec, velika vrućina u Vrsaru, gledamo u vremensku prognozu i uviđamo da je vreme idealno za otići i napraviti nezaboravnu moto turu.
Rezervišemo smštaj u Garnì Belvedere u mestu Bellamonte, i tako se odlučujemo da 08.07 u 5 ujutru krenemo putem Bellamonte-a. 357km i nekih 4h vožnje.
Dan 1 – Vrsar – Bellamonte 357 km
Put do Bellamontea autoputem preko Trsta > Portogruaro > Ponte nelle Alpi > Bellamonte.
Autoput kroz Italiju – jako dosadan kao i svaki.
Sa izlaska sa autoputa krećemo putem Ponte Nelle Alpi i predeli ostavljaju dosadan autoput iza nas, jer se ispred nas nalaze prelepi pejzaži.
Tako nakon nešto više od 4h vožnje stižemo u Bellamonte i smeštamo se u Garni Belvedere. Pratilo nas je lepo, sunčano vreme, međutim ostatak dana kiša i jako loše vreme.
Dan 2 – Bellamonte – Passo dello Stelvio – Umbrail pass – Glorenza – Bellamonte 329 km
Budimo se ujutru, doručkujemo, i krećemo put Stelvia. Kako je moguće planirati put u italijanske Alpe, bez da odeš na legendarni Stelvio pass.
Put do Stelvia preko Bolzana jako dosadan, velike gužve u saobraćaju, izbegavamo autoput, ali bez obzira velike gužve i Italijani koji su jako bahati vozači, stoga mora biti obazriv da vas ne “useku”. Gomila kružnih tokova, semafora i slično, ali ono što olakšava put jeste fenomenalna arhitektura i jako lepe građevine u ,tom, alpskom stilu, prelepe katedrale i fenomenalan put.
Passo dello Stelvio
Nekoliko sati kasnije, stižemo do raskrsnice za Stelvio pass. Tu pravimo pauzu, puls se ubrzava i “hvata” me trema. Verovatno zbog gomile snimaka od Kanyar Foto-a kako razni ljudi padaju motorima u uskim krivinama. Ohrabrujem sebe, i krećemo putem Stelvia. Više nema povratka.
Polako se penjemo Stelviom, krivina za krivinom, tj kako Italijani kažu tornanti. Krenuli smo Prato stranom, stoga nam sledi 48 lakat krivina.
Krivine kao krivine tehnički zahtevne, naročito desne. Put dobar, a saobraćaja ne previše.
Svaka desna krivina me dodatno umara, ali kako se polako penjemo ka vrhu, i kako počinje da se pruža neverovatan pejzaž tako umor slabi i nakon nekih sigurno 30tak minuta stižemo do vrha, parkiramo se i odlazimo pravo u radnju da kupimo magnet!
Na vrhu nas 9. jula dočekuje 5 stepeni, oblačno vreme sa odličnom vidljivošću i gomila snega.
Prosto neverovatno videti sneg u julu. Čak je i Kanyar Foto rekao da sneg u julu na Stelviu nije viđen jako dugo. Ali taj sneg, je ono što kompletan uspon čini fatastičnim.
Sa vrha Stelvia se pruža fenomenalan pogled, i sam Stelvio od vas traži da spremite kameru i da “opalite” gomilu slika… To se i dešava – naravno.
Odmaramo na Stelviu, i saznajemo da nećemo moći da provozamo Gavia pass zbog radova na putu i stoga skrećemo putem Švajcarske, Umbrail passom do Val Mustair mesta, pa do Glorenze. (Što se ispostavlja odličnom odlukom!)
Umbrail pass
Umbrail pass, po meni jedan od najlepših passova na ovoj moto turi me ostavlja u čudu.
Kako opisati Švajcarsku…? Evo da probam mojim citatom: “Kada uđeš u Švajcarsku bez da ti neki znak “kaže” da si u Švajcarskoj, ti nekako znaš da si tamo.”
Priroda koju vidimo dok vozimo Umbrail passom je nestvarna i nekako drugačija od prirode u Italiji. Prosto neverovatno koliko je zeleno, koliko cveća, drveća i malih kaskada ima.
Vožnja Umrail passom – uživanje. Nema uopšte saobraćaja, samo po koji bajker koji nam dolazi u suprotnom smeru.
Dolazimo u mesto Val Mustair, i tu pravimo kraću pauzu za vodu, i odlučujemo da se ne zadržavamo previše i nastavljamo polako ka Bellamoteu.
Onako nekako neplanirano stižemo u mesto Glurns, Glorenza. Mesto deluje nekako čudno, malo i ograđeno zidinama. Odlučujemo da posetimo ovo malo mesto, jer sigurno je važno s’obzirom da je tako ograđeno zidinama.
Glurns je na nas ostavio neverovatan utisak, stare kuće, sve nekako u tom nemačkom stilu, narodna nošnja, konji, kočije… Predivno!
Pijemo kafu koja košta 2 eura! I nastavljamo dalje.
Nekoliko sati kasnije stižemo u Bellamonte, gde po preporuci vlasnice smeštaja odlazimo u piceriju Terrazza Lagorai Pizzeria.
U ovoj piceriji se prave napolitanske pice, i to su najbolje pice koje smo mi ikada u životu jeli! Cene i više nego pristupačne sobzirom na lokaciju. Jedna pica je od 10 do 14 eura.
Oduševljeni picerijom odlučujemo da svako veče posle vožnje ovde i jedemo. Ono što je važno jeste da je potrebno unapred rezervisati mesto jer je velika gužva, koja upravo i govori o kvalitetu!
Dan 3 – Bellamonte – Passovi na Dolomitima – Cortina D’Ampezzo – Bellamonte 224 km
Ustajemo rano ujutru, uživamo u pogledu sa terase, spremamo se, odlazimo na fantastičan doručak u smeštaju i polazimo pravac passovima na Dolomitima. Najpre idemo putem Bellamonte – Moena – Canazei. Rani jutarnji časovi, okvirno oko 10 sati ujutru na putu nestvarna gužva. Jako velike, duge kolone vozila i na svakih 500tak metara po kružni tok koji po mom mišljenju dodatno usporava saobraćaj. Imamo osećaj kao da je cela Italija krenula putem Dolomita. Put uzak, i dugačke kolone vozila otežavaju preticanje motorom, jer su u oba smera velike gužve, ali nakon nešto više od sat vremena vožnje od 30kmh stižemo do Canazei-a i polako počinjemo uspon ka Dolomitima.
Passo Pordoi – prvi pass koji odlučujemo da vozimo počinje odmah desno. Sam pass je fantastičan sa dosta krivina. Poprilično lepi pogledi koji se pružaju tom stranom Dolomita, dobar asfalt. Sam Pordoi Pass je pass kojim se spušta kada se krene u krug na Dolomite sa desne strane, što ga meni nije činilo nešto previše posebnim. Sa ovog passa je moguće napraviti možda i najlepše fotografije od svih passova na Dolomitima.
Pordoi pass završavamo u mestu Corvara gde pravimo kraću pauzu, pijemo kafu od 2 eura i nastavljamo dalje.
Gardena Pass – Po meni definitivno najlepši pass za vožnju na dolomitima. Savršen, nov, asfalt, jako malo vozila i predivni predeli! Ono što ovaj pass čini posebnim po meni jesu nebrojne krivine koje omogućavaju pravo uživanje u vožnji, i omogućavaju lepo “peglanje” krivina.
Vožnja na ovom passu ostavlja poprilično jači utisak nego vožnja na Stelviu zbog uživanja u vožnji!
Ono što ovaj pass čini posebnim za nas jeste odmorište pri kraju passa Sella del Culac. Mesto gde se mogu napraviti prelepe fotografije! Tu pravimo kraću pauzu, i nastavljamo na sledeći pass.
Sella Pass – Sledeći na redu jeste Sella Pass, koji nam generalno nije nešto previše zanimljiv u smislu vožnje, ali je jako zanimljiv u smislu nestvarnih pogleda koji se pružaju na ovom passu. Mislim da je ovaj pass najviši na Dolomitima, i definitivno najspektakularniji zbog fantastičnih pogleda.
Dolazimo do vrha ovog passa, slikamo se, pravimo kraću pauzu i nastavljamo dalje ka izlasku sa Dolomita (ili ipak ne?).
Prolazno vreme nam je bilo dobro i stoga odlučujemo da se provozamo preko Falzarego Passa do Cortine d’Ampezzo. Što se ispostavlja kao jedna savršena ideja.
Falzarego Pass – Izuzetno je teško odlučiti koji pass je zanimljiviji i generalno lepši za vožnju, da li Gardena Pass ili Falzarego Pass. Ovaj pass je bio totalno neplaniran, ali se ispostavilo da je itetako jedan od najvažnijih passova za vožnju.
Jako lepe krivine, savršeno stanje asfalta, i apsolutno ni jedno vozilo do vrha passa. Ono što ovaj pass čini posebnim jeste sam vrh passa, odnosno nestvarna priroda i nestvarni vrhovi Dolomita koji se mogu videti u opsegu od 360 stepeni. Priroda, zelenilo i mesta za fotografiju su savršeni. Oduševljeni ovim mestom provodimo nekih sat vremena ovde i uživamo u pogledima!
Nagon savršenog Falzarego Passa, nastavljamo putem Cortine. Sam spust od Falzarego Passa do Cortine je savršen. Jako lepe, duge i učestale krivine. Prelepo za vožnju!
Krivina za krivinom, približavamo se Cortini, koja se ispostavlja kao jako loša ideja. Jako velike gužve, radovi na putu zbog priprema za Zimske Olimpijske Igre, puno semafora, mnogo kružnih tokova i mučna vožnja kroz ovo mesto. Samim tim odlučujemo da u Cortini ne provedemo ni sekundu više nego što je potrebno, i tako se vraćamo nazad ka Falzarego Passu. Na pola puta ka Falzaregu uviđamo raskrsnicu i odlučujemo da krenemo levo, a ne desno na Falzarego što se ispostavlja kao druga najbolja ideja na ovom putovanju!
Totalno neplanirano vozimo još jednim legendarnim i obaveznim za posetiti passom. Nismo znali da ćemo ovde ići, niti smo to planirali, ali izgleda, da nas je nešto navelo ovde.
Giau Pass – Giau Pass je izuzetno dobar pass za vožnju. Jako puno, oštrih i ne tako širokih krivina na ovoj strani Dolomita. Asfalt u savršenom stanju, i jako malo gužve. Uživamo u vožnji i nešto kasnije stižemo do vrha ovog passa. Sa vrha se takođe pružaju nestvarni pogledi. Odlučujemo da napravimo dužu pauzu, uživamo u pogledima, slikamo se i nastavljamo putem Bellamontea.
Sam spust sa Giau Passa je jedan od najlepših spustova koje smo imali. Puno preglednih lakat krivina, koje nisu previše strme i kasnije vožnja od Selva di Cadore do Bellamontea od nekih 60tak kilometara dolazi kao šlag na tortu ovog dana. Vozimo preko Passo Valles i nekih sat i po kasnije stižemo u smeštaj.
Nastavak putopisa Italijanski Alpi, Dolomiti, Grosglokner – Moto Putopis u dvoje leto možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
