Naš član foruma @stefan Kovačević rešio je da napravi sebi odmor i to pretoči u putopis: Junska idila po brdovitom Balkanu. Uživajte u ovom lepom putopisu u kom je Stefan opisao svoje putešestvije po našem lepom Balkanu.
Pozdrav kolege, znam da verovatno postoje slični putopisi ovom mom, ali svaki je, složićete se, priča za sebe.
S obzirom da od korone nisam motorom izlazio iz Srbije, želja mi je već duže vreme da napravim turu po susednim državama.
Ideja postoji već dugo, ali samo putovanje sam organizovao danas za sutra. Projekat na poslu koji je trebalo da traje do petka ipak je završen u utorak tako da mi je sinulo da malo odmorim od svega i protegnem točkove par dana.
S obzirom da krećem u sred nedelje pretpostavljao sam da ću teško naći nekoga da vozimo zajedno, na kraju krajeva volim podjednako da vozim i sam i u grupi.
Pogledao sam prognozu uzevši u ovzir odokativni plan puta i kockice su se poklopile. Pretežno sunčano svuda gde prolazim sa eventualno ponekim pljuskom u petak tokom dana. Savršeno. Moji imaju kuću, letnjikovac, u Zeleniki, u Herceg Novom i nisam bio 2 godine tako da mi je cilj bio da obidjem kucu, prijatelje, osolim zadnjicu, a za dalje ću smisliti u letu.
Put bi trebalo da traje 4 do 5 dana i plan je da pored Srbije prodjem kroz BiH, CG i Albaniju.
1 dan: Beograd – Herceg Novi
2 dan: Sunčanje i odmaranje na plaži
3 dan: Herceg Novi – Gusinje
4 dan: Gusinje – Beograd ili eventualno pola puta do Zlatibora pa petog dana ujutru za Beograd. Imam neki fudbal koji se igra u nedelju pa bih da stignem popodne na to.
Nakon što sam zakazao odmor usledile su pripreme za put. Sipao sam gorivo i doduvao gume uveče da ujutru ne gubim vreme u komplet opremi. Spakovao sam sve u ranac, koji sam na kraju teskom mukom zakvorio. Najveci deo zauzima set za krpljenje guma (zlu ne trebalo) i kišno odelo. Tu je kupaći, par majica, šorts i još jedan aktivni donji veš.
Odlučio sam da putujem u meš kompletu, ispod aktivni donji veš i duks od neoprena.
1. dan
Iako sam planirao da krenem u 7 ujutru, ustao sam pre alarma, doručkovao i ponovo zaspao, tako da sam krenuo u pola 9.
Prvi deo puta je bio izuzetno dosadan, autoput do Čačka, vetar šiba na nejkedu samo tako. Čak sam stao na pola deonice da izvadim pojas da svežem oko grudi koliko me probijalo.
Tu sam već bio ubedjen da je trebalo da ponesem deblji komplet jakna-pantalone, razmisljam da l’ da okrenem pa da se vratim da se presvučem, ako mi je sad hladno kako će mi biti preko Prokletija, i tako dalje…unutrašnji lomovi su trajali neko vreme, dok na kraju nisi potpuno iščezli.
Prepustio sam se uživanju u vožnji.
Kasnije se tokom dana ispostavilo da je meš ipak pravi izbor. Kroz Bosnu sam čak i u mešu prokuvao.
Stao sam u Ovčarsko-kablarskoj klisuri kod brane, uslikao par fotki, i odmah nastavio dalje ka Užicu.
Od Ovčar banje počinje gužva, mnoštvo šlepera, nekako se probijam do Užica gde stajem da podignem i zamenim novac u eure da imam kod sebe u Crnoj Gori.
Odatle ka Višegradu nije bilo gužve, tamo sam planirao prvu pauzu da pravim. Usput sam se popeo do Kustendorfa ali me na kraju mrzelo da ulazim pa sam se spustio i nastavio dalje. Na granici par automobila, gasim motor i lagano ga guram kako ko prodje granicu. Shvatam da mi je istekla lična karta, srećom sam poneo i pasoš. Graničar zaljubljenik u motore, zna sve o GSXS-u. Uz osmeh me puštaju i na srpskoj i na bosanskoj granici bez nekog trkeljisanja po rancu. Valjda su shvatili da ako ga otvorim neće biti šanse da ga ponovo zakopčam.
Čim sam prešao posle 10 minuta patrola me zaustavlja i policajac pokušava da me ubedi kako su mu javili da sam preticao preko pune linije na tom potezu od granicnog prelaza do mesta gde su stajali. Objašnjavam mu da uopšte nije bilo kola ispred mene od granice do te njihove patrole (mada je realno bilo, ali ne bih nikad priznao). Na kraju posle nekoliko razmenjenih rečenica, on meni, ja njemu, che cosa, pušta me da nastavim dalje.
Višegrad božanstven kao i uvek. Svraćam u Andrićgrad na ćevape u Kasabi i na Nektar pivo.
Inače gde god otputujem pijem isključivo piva iz zemlje u kojoj sam. Digresija, tako sam u Rumuniji pre mesec dana probao Ursus pivo i raspametio se.
Dve mačke na fotografiji su glavna atrakcija u ćevabdžinici, jedna je velika i ako kreneš da joj daš parče mesa pokušava kandžom da ti ga otme u letu. Druga je malena, nema ni mesec dana, i iako se svega plaši pridje tu i tamo da uzme neko parče mesa sa, pretpostavljam, majkom.
Posle klope nastavljam dalje, stajem kod mosta Mehmed-paše Sokolovića da fotografišem i srećem kolegu na GS-u, takodje iz Beograda, koji mi, nakon što sam mu rekao da ću ići na SH 20 u povratku, preporučuje smeštaj Maja Karanfil u Gusinju. Tad odlučujem da ću tamo spavati u povratku.
Od Goražda do Foče vozim oprezno, jednu patrolu sam uspeo da izbegnem na ulazu u Goražde. Mislim da nikad nisam prošao kroz Goražde a da nije bilo policije, ablendovanja, šargarepa i ostalih peripetija sa organima reda.
Pre Foče počinje sedište da se javlja, zadnjica kreće da boli i sve mi je teže da se namestim kako želim na motoru. Već razmišljam da će mi 550 kilometara biti puno iz cuga da izvezem medjutim kad je krenuo uspon ka Tjentištu sve probleme zaboravljam.
Put nije savršen kao što mnogi već znaju ali meni je baš zanimljiv i dinamičan.
Stajem na vrhu da napravim pauzu kod Spomenika bitke na Sutjesci.
Na pauzi klasika, mali nektar.
Nastavljam, bol je valjda nestao sa onim pivom, ili sam zaboravio na njega.
Opet interesantan, malo brži put do jezera Klinje koje se nalazi pre spusta za Gacko.
Lepo jezero, i dosta posećeno. Deluje mi da lokalci dosta dolaze.
U Gacku sipam benzin. Gorivo u BiH više nije zanimljiva tema s obzirom da košta skoro isto kao i kod nas. Sledi Bileća pa Trebinje. Dok sam vozio oko Trebinja stajem da slikam prelepu panoramu grada.
Kad sam ušao u grad vidim sa mosta da mogu da spustim motor skroz do reke, gde se nalaze klupice i može da se odmori uz divan pogled. Spuštam se, parkiram motor uz reku i skidam svu opremu. I dalje je paklena vrućina iako je nekih 6 sati.
Lomim se da li da predjem u Hrvatsku pa da idem pored Dubrovnika i Cavtata što je malo duže ili pravo za Herceg Novi.
Dok sam se popeo na Crkvinu, crkvu na brdu u sred Trebinja u kojoj se nalazi Dučićev grob, kupio suvenire, upalio sveće, shvatio sam da nemam više energije i da sam gladan pa sam se odlučio za jednostavniju varijantu iliti pravo ka Zeleniki.
Po navici iz prošlih godina sipam gorivo s obzirom da izlazim iz Hercegovine. Nema više nekog posebnog smisla kao što sam već pre naglasio s obzirom da su cene slične. Što se kvaliteta tiče ko sam ja da sudim.
Na granici nije bilo zive duše, osim sto je iz suprotnog pravca stigla grupa nekih retro vozila, kabrioleta mahom. Zanimljiv prizor, bilo ih je 15ak, ali nisam uspeo da slikam.
Sa crnogorske strane je taj put Trebinje-HN proširen i sredjen pre više od deceniju i za to parčence puta su naplaćivali putarinu 2, 3 eura. Ovaj put je naplatna rampa bila prazna, napuštena, kao iz nekog zombi filma. Srećom sam usporio jer kod kućice gde se ranije plaćalo nalazilo se par centimetara sljunka po sredini puta. Kasnije su mi rekli da crnogorci ne naplaćuju više putarinu na toj deonici jer je vlast isplatila firmu koja je svojevremeno izvršila radove.
Stigao sam oko pola 8, 8 u svoje dvorište, parkirao pod smokvom i to je bilo to za prvi dan.
Nastavak putopisa: Junska idila po brdovitom Balkanu možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
