July 2, 2022
NaslovnaMoto PutopisiNa jug, pa u krug...

Na jug, pa u krug…

-

Naš član foruma @DraganNS je dve godine postio što se dugih vožnji tiče. Zato je rešio da prekine post pa da se otisne na jug, pa u krug… Uživajte u ovom lepom putopisu koji nas vodi kroz Makedoniju, Grčku, Albaniju, Crnu Goru pa nazad u Srbiju.


Posle pune dve godine motoraškog posta, povremeno presecanog kraćim vožnjama, došlo je vreme da se obrne lep krug. Na raspolaganju sam imao nekih 5-6 dana, relativno fleksibilan budžet, društvo za vožnju (buraz Darko) i samo je još trebalo da se preseče u kom pravcu ćemo se otisnuti. Na stolu je bilo nekoliko ideja: moja višegodišnja želja blokirana pandemijom – Dolomiti, zatim Jadranka sa juga na sever, ili negde na jug, pa u krug. Prevladala je ova poslednja opcija iz nekoliko razloga od kojih je najvažniji bio stabilnije vremenske prilike.

Plan je bio sledeći:

1. dan, 30. Maj

Novi Sad – Skoplje autoputem, prvo noćenje

2. dan, 31. Maj

Skoplje – Ohrid – Krepeni (jezero Kastoria), drugo noćenje.

3. dan, 01. Jun

Krepeni – Meteori – Janina – NP Vikos – Saranda, treće noćenje.

4. dan, 02. Jun

Saranda – NP LJogara – Valona (via SH8) – Drač – Skadar, četvrto noćenje.

5. dan, 03. Jun

Skadar – SH20 – Plav – Novi Pazar, peto noćenje

6. dan, 04. Jun

Novi Pazar – Raška – Kraljevo – Čačak, i dalje auto-putem do kuće.

Kao i pred svako putovanje, provera motora i čekiranje liste što je, s obzirom da smo relativno iskusni, nije uzelo mnogo vremena. Darko vozi novog Stroma 650XT i sa Atilom (Horgoš) natempirao da odradi godišnji servis par nedelja pre puta. Takođe, nedavno su mu stigli novi Kappa bočni koferi i unutrašnje torbe, a ja sam se nakanio da stavim nove gume, tako da je, poslednjih dana Maja, sve bilo spremno za polazak. Kod kuće smo bukirali prenoćište za prve dve večeri, ostalo ćemo u hodu, shodno tempu kojim budemo napredovali, tako da su moguće i neke korekcije planova.

Polazak, idemoooo!

Ovaj 3. dan deluje dosta nategnuto.

Već i bez nekih posebnih obilazaka, ima dosta kilometara, posebno ako se se izbegava autoput (a trebalo bi, obzirom da su putevi u tim krajevima dosta živopisni).

Obilazak Meteora, pa makar samo motorom, bez svraćanja u manastire uzima 2-3 sata…obilazak NP Pindos (Vikos je samo kanjon u NP), možda još i više jer je u pitanju malo veći region sa dosta manjih mesta i lokacija.

Ja bi tom slučaju noćio u npr. Papingu (nezaboravno iskustvo), a Sarandu ostavio za sutrašnji dan.

U mom putopisu od pre neku godinu, ima deo baš iz tih krajeva. Taj putopis možete pročitati ovde.

1. dan

Jutro je, konačno, svanulo… Nisam mogao da ga dočekam jer je putna groznica učinila svoje. Obavljam jutarnje rutine u kupatilu i kuhinji, ne obraćajući pažnju šta se napolju dešava sa vremenom. A napolju – kišaaaa. Kao i većina putnika na dva točka, ne podnosim kišu u polasku. Ok ako me negde usput uhvati kiša, ne bi bio ni prvi ni poslednji put, ali kretati na dalek put po kiši… Start je planiran za 9 sati, pratim radarska osmatranja zajedno sa Darkom, porukamo se svaki čas, te odlažemo polazak za 10 sati, pa za 11, odlučni da taj dan krenemo pošto-poto. Oko 11:30 na radaru primećujemo da sa zapada stiže vedrina i da će trajati oko sat vremena iznad Novog Sada, a zatim opet stižu kišni oblaci. Tako je i bilo, sunce je zasijalo i za pola sata je put bio dovoljno prosušen da se ne ufljakamo. Polazak u 12:15 časova, žurno grabimo da se uhvatimo auto-puta ka Beogradu i već kod beščanskog mosta Sunce pobeđuje oblake – definitivno.

Auto-put k’o auto-put, voziš da odradiš, da što pre stigneš na planiranu destinaciju… Usput ništa vredno pomena, kilometri se nižu i oko 19 h ulazimo u Skoplje. Smeštamo se, i ja se javljam našem kolegi po hobiju @godovic Jovici, koji živi i radi u Skoplju, a po preporuci drugara @ZoraNS. Jovica je jedan od onih ljudi koje kada upoznate imate utisak da se znate godinama. Dao nam je dve opcije da biramo: da idemo, svi zajedno, motorima do grada ili da dođe po nas kolima, treće nema. Biramo drugu opciju, koristeći malo ljubaznost domaćina, i smoreni od puta brzo se sređujemo i polazimo sa Ivanom, Jovičinom suprugom koja vozi i Jovicom u skopski boemski kvart, u kafanu Skopski merak.

Veče smo proveli u dobrom raspoloženju i opuštenom, prijatnom ćaskanju, uz dobru klopu i muziku. Divni ljudi, šta reći, znam da bi Jovici bilo neprijatno da ga više hvalim (a mogao bih). Daće Bog da se, jednog dana, revanširamo u Novom Sadu.

2. dan

Sledeći dan, nakon lepo provedene večeri, budimo se u smeštaju odmorni i spremni za nastavak. Bacamo pogled kroz prozor, rutinski proveravajući da li su makine na svom mestu dok se jutarnje sunce polako podiže na horizontu. Smeštaj Elizabeth u Skoplju, Jurija Gagarina 65B je u potupnosti ispunio naša očekivanja jer ima sve što treba: udoban, uredan, solidan doručak (nije švedski sto) i svoje dvorište koje, doduše, nema kapiju ali je odvojeno od ulice:

Na jug, pa u krug...
Na jug, pa u krug…

Pakujemo se, dok ne upekne, i nastavljamo dalje ka jugu, pravcem Tetovo – Gostivar – Kičevo – Ohrid, gde planiramo dužu pauzu i ručak.

Dok smo prolazili pored Mavrova stajemo na Lukoil pumpi da tankujemo i da se malo osvežimo. U pitanju je prevoj Straža:

Na jug, pa u krug...
Na jug, pa u krug…

Odmah pored pumpe se nalaze se nekoliko fast fudova i restoran pa je zgodno mesto za pauzu od vožnje.

Nastavljamo dalje i oko 13 časova stižemo u Ohrid. Obojica smo prvi put u Ohridu i mogu reći da bih se rado vratio da provedem koji dan u ovom šarmantnom mestu. Nismo išli u stari grad zbog oprema na sebi i temperature vazduha koja se približila 30-tom stepenu, nego smo se prvo osvežili kafom i mineralnim vodom, potom uživali u šetnji pešačkom zonom i obalom, i na kraju podeli picu u jednoj od brojnih picerija uz obalu. Evo i slika:

Nakon odmora i ručka nastavljamo dalje. Sledimo Jovičina uputstva da posetimo NP Galičicu i vidikovac sa koga puca pogled na jezero. Uzak, krivudav put nas vodi do odredišta:

Posle vidikovca spuštamo se ka Prespanskom jezeru putem koji jednog momenta postaje fenomenalan. Skrećemo ka Bitolju i posle Bitolja ubrzo stižemo na grčku granicu gde se nismo dugo zadržavali. Posle granice polako počinje da nas sustižu kilometri i odlučujemo se da jednim delom iskoristimo motorway u pravcu Kozani i isključujemo se prema mestu Gulinci, Ljubetino….u pravcu oblasti Kastorija. Čim smo krenuli regionalnim putem pejzaž i vožnja postaju sve zanimljiviji, i kreću zelena brda i krivudav put. Polako se bliži smiraj dana i mi, sada već dobrano umorni i utrnuli od vožnje stižemo do današnjeg smeštaja – hotel Galaxy y mestu Krepeni, na jezeru Kastorija. Smeštaj je ispunjavao sve kriterijume: čisto, uredno, pomalo prazno pa su nam dozvolili da uteramo motore u baštu hotela i parkiramo ih tik ispred vrata.

Savetujemo se sa domaćinima, starijim bračnim parom, oko večere i dobijamo informaciju da hotel nudi samo noćenje sa doručkom, i da, ako smo gladni, treba da odemo do obližnjeg restorana. Tako smo i učinili. Večera je bila dobra (lamb chops i sač), hladan točeni Hajneken i više nego ljubazna usluga su utisci sa kojima smo se vratili u smeštaj i  bacili na spavanje.

Nastavak putopisa na Jug, pa u krug.. možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Jovan Ristić
Jovan Ristić
Malo je reći da volim motocikle. Od malih nogu postali su moja ljubav, strast i način življenja. Vremenom sam sve u životu predodredio motociklima i motociklizmu generalno. Treća sam generacija motociklista u mojoj porodici. Moje pisanje je produkt mog iskustva i velike ljubavi i svakodnevnog života sa motociklima.