KTM prolazi kroz teška vremena restrukturiranja, a poslednja u nizu većih vesti osvanula je juče kada je Stefan Pierer objavio da je prepustio CEO poziciju u KTM-u.
Kako bi ubrzali proces pokušaja povratka KTM-a iz ambisa finansijskih poteškoća doneta je odluka da Gotfrid Nojmajster (Gottfried Neumeister) preuzmeo ulogu CEO-a, odnosno vodećeg čoveka KTM-a, a da Stefan Pierer pređe na poziciju CO-CEO-a.
Podsećanja radi, KTM je u velikim finansijskim problemima i dugovima koji iznose između 2,5-2,9 milijardi evra, zbog čega su do sada otpustili 1.800 zaposlenih i stopirali proizvodnju na određeno vreme (više o tome možete pročitati u sledećoj vesti – Šta se dešava unutar KTM-a?).
Za KTM je sve krenulo nizbrdo tokom COVID-19 pandemije kada prodaja nije išla najbolje za KTM i kada su troškovi proizvodnje, odnosno transporta poskupeli. Zatim je tadašnje rukovodsto firme predviđalo da će nakon COVID-19 pandemije skočiti potražnja za motociklima i u skladu sa tim su povećali proizovdnju.
Stefan Pierer prepustio CEO poziciju u KTM-u Foto: Philip Platzer
Predviđanja očigledno nisu bili tačna i KTM je ostao sa velikim zalihama neprodatih motocikala. Dobavljači delova, kao i ostali troškovi nastavili su da pristižu, a broj prodatih motocikala nije ni približan prognoziranom.
Sada KTM prolazi kroz tešku fazu traženja izlaza iz situacije u koju su zapali i nadamo se da će uspeti da nađu izlaz.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Uglavnom ne razmišljamo o tome, ali život često zna da se zakomplikuje u jednoj sekundi. Slična situacija dogodila se našem članu foruma Kola koji je izgubio posao i narušeno mu je zdravlje, ali je i dalje smogao snage da nastavi da se bori i odvoza jednu dužu turu. Našem članu Kola želimo ozdravljenje i povratak na puteve, a on je nama darovao lep putopis koji je pred vama. Uživajte u čitanju putopis Oproštajnih 3.500 km avanture: motorom kroz Italiju i Sloveniju za 14 dana.
Sezona 2024. uveliko traje. Prvobitni plan da se vozi balkan ove godine je otpao, druge bitnije stvari su došle na red – mami se vratio rak i posvetio sam to vrijeme da budem uz nju i da je svakodnevno vozim na zračenje. Ima vremena, vozit ću nekad balkan, posjetit ću sva mjesta i biće sve ok. Uvijek ima 2025. ili 2026? Vidjet ćemo šta će biti.
August je mjesec, terapije zračenjem u julu su bile uspješne, rak se smanjio, nema metastaza, stvari su dobre za sada. Mama je dobro, Fantastične vijesti!!!
Razmšiljam o godišnjem, gdje i šta, kako da uklopim sve, koliko odmora imam, računam, planiram a vrijeme ide… Posao sam izgubio još početkom ljeta, trenutno sam u novoj firmi, probni rad, ogroman stres i napor. U međuvremenu, nakon što sam dobio otpreminu iz prošle firme (kriza na IT marketu, pogodila i moju firmu, otkazi išli redom), odlučim da promjenim motor. Kao što nekki znaju, vozio sam Hondu NĆ750x 2020, manuelac, ali san mi je bio da uzmem čuvenog GS-a. Otpremnina koju sam dobio nije bila dovoljna da investiram novac u nešta konkretno, ali je bilo dovoljno da uz svoju Hondu, mogu da doplatim za GS-a. Tako i uradim i kupujem bijelog BMW R1250GS rallye.
Honda:
GS:
Kompletan stres, sva dešavanja sa mamom, aktivno konzumiranje cigara, sve je to dovelo da dobijem povišen pritisak.
Tobijam terapiju lijekova i kontrolu za 4 sedmice uz svakodnevno mjerenje i zapisivanje vrijdnosti da se vidi kolilko pomaže terapija. Ajde, ok, sa 41 godinom, nekako mi je i prihvatljivo da eto nesta imam, terapiju doživotnu za krvni pritisak. Vrijeme prolazi, dodatna oprema i stvari za novi motor stižu, šarafam, planiram i sanjam.. Bliži se kontrola za prtisak, idem kod doktora i vadim krv, čisto da se prekotroliše stanje.
Ponedjeljak, 2.9.2024., 09:00, dajem krv i vraćam se kući i nastavljam da radim. Pinggg – stiže e-mail, u 11:00h imam informativni razgovor sa svojim menadžerom. Tu me obavještavaju da se moja pozicija mijenja i da za novu poziciju i nove potrebe, moje znanje i vještine nisu dovoljne te da me zvanično obavještavaju da ćemo prekinuti probni rad i da ne trebam više da radim. Ja u potpunom šoku, ali šta je tu je. Probni je rad, zakonski mogu da otkažu čak i bez razloga, ništa tu ja ne mogu. Ali u svemu tome, golica me jedna ideja, ako već nemam posao, znači imam slobodno vrijeme! Idem ja sutra na motor, pa za balkan, sloveniju gdje god! Jeeeee!!! No međutim…..
Isti dan, 16:00, montiram givi kofere i nosače (tek stigli novi), zvoni telefon, moja doktorica. Kaže hitno dođi kod nas da podigneš uputnicu, moraš odmah u bolnicu, kreatinin ti je strašno visok. Sjednem na motor, pokupim uputnicu, jedna bolnica, pošalju me u drugu, ja tamo – kad kažu “e moraćeš ostat”. Kontam šta je vama koji klinac, ja dobar k’o lampa, nit’ me šta boli nit’ me šta žulja, ‘ocu da vozim na odmor ljudi šta vam je?! Ali eto, ostah ja u bonici ukupno 4 dana. Rađena mi je biopsija bubrega, ništa nije dobro. lijevi bubreg k’o grozdžica. Kažu u bolnici, iduće godine će morati dijaliza, 3 puta sedmično po 4 sata. Šok, nevjerica. Kontam ovo neka skrivena kamera, šta li je?! Tek što sam kupio motor o kojem sanjam, tek što se sve poklopilo, svi snovi za Nordkapp, balkan, raznorazne prevoje od Alpa preko Francuske do Portugala, sve to pada u vodu…
Stanje je slijedeće: Bubrezi i stanje će se morat mjeriti redovno, moram naći neki dijalizni centar i nefrologa koji će pratiti moje stanje. Tako i uradim, svaki mjesec moram da idem da dajem krv i urin, rade se nalazi, pa onda ajd ponovo za 4 sedmice isto to. Stanje se pogoršava (zadnje 3 mjeseca prije nego odem na ovaj put), ali ajde, nekako sve se polako slaže i prihvatam činjenicu da život više neće biti kao prije. I dalje sam ljut, ne znam čime sam to zaslužio, jbg djetinjstva normalnog nisam imao, rat 90tih me je gazio, poslijeratno stanje i “država” kao sve na našem lijepo balkanu je otišlo u qrac i sad mi je samo još ovo falilo… Jedini pravi lijek je transplatacija bubrega. Kada počne dijaliza, treba da se upišem se na listu čekanja i onda se u prosjeku čeka 8-10 godina do transplantacije. Može to puno brže ako imaš donora (a ja ga nemam). Ako bude sreće, u nekim svojim 50tim ću moći opet normalno da živim i vozim. Moći ću i do tada, ali uz striktno planiranje i ne tako opušteno kao do sada. Srećom, ja kao pacijent, mogu da dogovorim dijalizu u EU zemljama, što znači da mogu ići negdje i voziti dane kada nisam na dijalizi i vikende. Ograničeno ali izvodljivo. Vrijeme će pokazati šta će biti, ja se fokusiram na sadašnjost. Počeo sam da se više krećem, bacio sam cigare, izbacio sol iz hrane i promojenio način ishrane, pokušavam da razvučem ovo malo funkcionalnosti bubrega što je ostalo da potraju što duže.
Pa da krenemo sa putopisom, oprostite na maloj digrešiji i dugom uvodu u putopis
Kraj je Septembra i ja razmišljam ovako, imam 2 sedmice vremena između termina sa doktorima, vrijeme je još uvijek ok, sve što mi treba imam, idem ja malo na put, malu turu na novom GŠ-u, baš onako kako sam i uvijek sanjao.
*ebes ti ove neke bolesti i doktore, moto avantura je najbolji lijek za dusu i psihu covjeka!
Odluka je pala, idem u Sloveniju na posjetim mamu i sestru, tu ce mi biti baza, a odatle cu da vozim jednodnevne ture po okolini, ima svasta da se vidi. Ko zna kakva ce 2025-ta biti, da li cu vec krenuti sa dijalizom ili ne, kako i gdje cu moci putovati motorom, sve je jedan veliki upitnik. Da ne spominjem da nemam posao i da cu morat traziti posao sa skracenim radnim vremenom jer 3 put sedmicno po 4 sata cu morati da budem na dijalizi. Nema druge nego vozi miske kao da ti je zadnja voznja u zivotu! Zato i pisem u naslovu “oproštajna”.
Prvi dan: 03.10.2024.
08:30 konacno krecem. Sa novim motorom sam do sada napravio ukupno 300 km, jos uvijek se upoznajemo i mirisemo jedan drugog. Ajde, nije prvi put da vozim veliku turu ali jeste prvi put da vozim veliki motor, tezi i sa 3x vise snage nego sto sam navikao. Zvuk bokser motora mi podize otkucaje srca, izlazim iz garaze, gps dobija signal, prva i hajmo!
Sa starta:
Oproštajnih 3.500 km avanture: motorom kroz Italiju i Sloveniju za 14 dana
Budući da nemam previše vremena, odluka je da vozim 1 dan autoput, noćim na granici između Njemačke i Austrije, pa naredni dan vozim za Novu Goricu u Sloveniji. Plan je da drugog dana vozim lokalnim cestama, idem na Grossglockner, pa Mangart i onda dolinom Soče da se spustim do Nove Gorice. Ali budući da su bile strašne poplave u Austriji i Sloveniji, odlučujem da to preskočim i da vozim direktno autoputem u Ng što je i bila dobra odluka, jer kasnije saznajem od zeta da je dolina Soče bila poplavljena i nije bila prohodna.
Prvi utisci sa vožnje na autoputu i poređenje sa prethodnim motorom (Honda NĆ750x manuelni, 2020 gp prije facelifta):
Udobnost na GS-u (fabričko sjedište) je osjetno veća nego na sjedištu od NC-a, sa GS-om vozim duže prije nego što me pođe bolit zadnjica. Položaj sjedenja je dosta sličan na oba motora (oba motora su imali podizaće kormana), vrlo blago prema naprijed nagnut, mada više uspravan nego nagnut način sjedenja. Udobnosti doprinosi i zaštita od vjetra, oba motora su imala povišeni vizir, s tim da na GS-u nema nikakvih primjedbi dok za NC, uvijek su mi stradala ramena (zbog samo oblika vizira), kaziga je bila uvije zaštićena ali vjetar bije ramena i samim tim se borim sa vjetrom na većim brzinama. Kada već spominjem putnu brzinu, sa NC-om se mašina patila na 140-150, na 160 motor ide na sve strane i pogotovo ako pretičem kamion ili autobus, nalet vjetra se itekako osjeti. Prednji točak je uvijek davao osjećaj kao da je previše lagan, i da motor viori zbog toga na vjetru. Sa GŠ-om je priča totalno drugačija, motor je izuzetno miran, stabilan i udoban sa 160-180 km/h (u oba slučaja, motor je natovarn sa 3 kofera). Jednu veliku razliku za mene lično pravi i snaga motora, NC je baš dušu davao na autoputu, dok GS sa pola gasa leti i izuzetno je stabilan sve do 220km/h (brže od toga nisam vozio). Potrošnja je na GS-u logično veća kada se poredi sa NC, alli nije prevelika razlika sa mojim stilom vožnje. Ono što sam primjetio na GS-u je da kada se vozi baš brzo (170+) baš brzo se mora tankat ponovo. 7.34 l/100km je najveća potrošnja koju sam imao što znači da sam sa usutih 16 litara, prešao 218 km. Kada se vozi 180 to je strašno malo vremena između 2 sipanja. Taj jedan put je jedini put gdje sam pomislio da bi bilo bolje da sam uzeo GS adventure jer on nosi više goriva. Realno, nema potrebe jer nisam nikad toliko daleko od pumpe da mi treba toliko goriva i isto tako ne želim da sa sobom nosim dodatnu težinu bez potrebe. Kad se gs vozi normalno 130-160, potrošnja je osjetno niza, moja najniža na autoputu je 5.16 l/100km (16 litara usuo, prešao 310KM). Još 2 stvari koje su bile veliki plus sa udobnost su tempomat i glave cilindra od motora. tempomat je odličan jer ti daje šansu da odmoriš i desnu ruku, možeš da voziš “bez ruku”, a crash bar koji ide oko glave cilidra motora služi odlično kao dodatni fuzašter, jer mogu da ispružim noge i naslonim ih kao da sam na nekom čoperu ili u fotelji. Kvačilo je hidraulično tako da je vrlo ugodno i lagano za gužve. Oba motora (NC i GS) su jako upravljivi i voze se kao biciklo. Gs je osjetno teži zamo kad se pomjera bez vožnje, čim se krene voziti sav osjećaj težine motora nestaje i vrlo je lagan za upravljanje. GS bolje drži krivinu, daleko stabilniji od NC-a (barem je meni takav subjektivan osjećaj). Velika razlika je i u ovjesu, GS ima automatsku regulaciju i sam računa potrebne parametre bazirajuće se na težini koju nosi, dok na NC je bilo šta dobiješ iz fabrike, tako ti je. Nisam nikad štimao zadnji amortizer. Još jedan neobičan osjećaj kod GS-a je taj što nema propadanja prednje dijela motora pri jačem kočenju, jer ima drugačiji ovjes.
GS je premašio sva moja očekivanja. Neću da kažem da je NC sad loš motor, daleko od toga, motor je fantastičan, samo je meni uvijek falilo malo snage i malo više stabilnosti na velikim brzinama. Ljudi su obilazili cijeli svijet na NC-u bez želje da promijene motor za veći i jači, dakle moja želja i moj “to je to” momenat je definitivno bio sa GS-om.
Nakon 934 kilometra, stižem u svoj smještaj koji sam bukirao preko booking.com i platio sam 55eur. Vrijeme je bilo ok do sredine njemačke, dalje je bila kiša. Nakon što se smračilo, vidljivost je bila strašno loša jer sva prljavština i masnoća su završile na mom viziru i na viziru od kacige. Vozila is suprotnog pravca prave katastrofalan odsjaj i vrlo često imam samo svjetlosnu zavjesu ispred sebe, ne vidim ivicu česte niti vidim trake na cesti. Jedini orjentir su svjetla auta ispred mene.
Smjestaj je ok, to je kao kuca koja je pretvorena u mali hotelcic, tzv. gasthof. Udobno, toplo, cisto, sa svojim privatnim tusem i wc-om.
Dvorište ispred smještaja gdje sam parkirao motor preko noći:
Soba:
Dobro sam se naspavao, ustajem ujutro rano, krenuo sam dalje oko 07:30.
Nastavak putopisa Oproštajnih 3.500 km avanture: motorom kroz Italiju i Sloveniju za 14 dana možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Najiščekivaniji od svih timova ove godine svakako je fabrička Ducati ekipa koja je u svoje redove pored Banjaje kao dvostrukog MotoGP šampiona dovela i Mark Markeza.
Ducati ove godine očekuje zanimljiva i intenzivna sezona. Frančesko Banjaja je prošle godine za dlaku izgubio titule od Martina, ali je Ducati nastavio svoju dominacju, bez obzira što fabrički vozač nije osvojio titulu.
Kako se situacija od prošle godine ne bi ponovoila, Ducati je u svoje redove doveo Mark Markeza i sada je formiran takozvani “dream team” ili ti ekipa iz snova. Mark Markez je prošle godine na godinu dana starijem Ducatiju GP23 uspeo da pobedi u dva navrata i da osvoji nekoliko podijuma, a bilo je opšte poznato i od strane Ducatija priznato da je GP23 bio nešto sporiji motocikl u odnosu na GP24, što su Martin i Banjaja redovno dokazivali tokom cele sezone.
Iako je Martin osvojio titulu, Ducati je ipak odabrao da Mark Markez bude novi timski kolega Banjaji, pošto Bastianini nije ispunio očekivanja i njegovi dani u Ducatiji odbrojani su još u prvoj trećini sezone.
Predstavljanje svoje MotoGP ekipe Ducati je treću godinu za redom obavio na obroncima čuvenih Dolomita, u snegu. Mark Markez i Frančesko Banjaja zajedno imaju osvojenih 11 titula i Ducati do sada nije imao fabričku postavu sa toliko šampionskih titula i to ponosno ističu.
Foto: Ducati
Klaudio Domenicali, CEO Ducatija, siguran je u to da će fabrički tim osvojiti titulu i tokom predstavljanja izjavio je sledeće: “Naš cilj da nastavimo sa unapređenjima doveo nas je do izbora za ovu sezonu i sigurni smo da će tim sa dva šampiona kao što su Peko i Mark biti inspiracija za celokupnu ekipu.”
Banjaja je pred novu sezonu izjavio: „Biće ovo peta sezona sa Ducati Lenovo timom, pokazali smo da smo zbijena radna grupa. Vratiću se na stazu sa brojem 63 posle 2024. godine koja mi nije pričinila najveću radost, titulu, ali je bilo veoma teško i postigao sam nekoliko rekorda, naučio sam mnogo, pokušao sam da maksimalno iskoristim svaku situaciju i senzacije na motociklu. U Barseloni na prvom testu nakon GP-a, odmah su stvari bile pozitivne. Imam novog timskog kolegu, jakog i konkurentnog vozača i zajedno možemo da podignemo razvoj motocikla na još viši nivo. Trudiću se da ništa ne prepustim slučaju i da u novu sezonu uđem sa istim žarom kao i uvek.”
Foto: Ducati
Mark Markez nije skrivao oduševljenje što se nalazi u fabričkoj Ducati ekipi: “Zaista sam srećan što sam ovde u zvaničnim bojama Ducati Lenovo tima. Uzbudljivo je biti ovde danas u Madonna di Campiglio, otvarajući novu MotoGP sezonu koja označava početak onoga što smatram najvažnijim izazovom moje karijere. Tokom ove zime bio sam u mogućnosti da se malo odvojim, ali sam takođe imao vremena za naporan trening i sada se osećam spreman za novu godinu koja će biti izazovna i uzbudljiva, da nastavimo sa poslom koji smo započeli na sesiji testiranja u Montmelou prošlog novembra i da se vratim na motocikl na Sepangu, a zatim i Buriramu. Moj prvi kratkoročni cilj je da uživam u vožnji jer ako uspem da uradim sve drugo će doći na svoje mesto. Kao što sam mnogo puta rekao, kada ste u zvaničnom timu, cilj ne može biti drugi osim da budete konkurentni u svakoj trci, da se borite za postolja i pobede i da pokušate da budete protagonista. Tokom nekoliko dana koje sam do sada mogao da podelim sa timom video sam da je radna atmosfera fantastična i jedva čekam da ponovo vozim Desmosedici GP. Želeo bih da iskoristim ovu priliku da se zahvalim Klaudiju Domenikaliju, Gigi Dal’Igni, Mauru Grassilliju i Davidu Tardociju na ukazanom poverenju i divnoj i toploj dobrodošlici koju su mi pružili. Možemo se dobro zabaviti ove sezone”.
Foto: Ducati
Ducati je zadržao Lenovo kao svog glavnog sponzora, te će ekipa i ove godine nositi naziv Ducati Lenovo Team.
Mark Markeza i Frančeska Banjajau videćemo na stazi već 5. februara na prvom zvaničnom ovogodišnjem testu na stazi Sepang u Maleziji na kom će nastaviti razvoj Desmosedići GP25 motocikla.
Za utiske povodom predstavljanja Ducati MotoGP ekipe možete posetiti temu na forumu i ostaviti svoj komentar.
Foto: Ducati
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Krajem prošle nedelje završeno je 47. izdanje Dakar relija. Do cilja je stiglo svega 77 vozača motocikala (u svim klasama), samo je jedan pobednik – Daniel Sanders i KTM.
Iako u svom nazivu nosi ime najveće i najozloglašenije pustinje na svetu, Dakar reli se već dugo ne vozi kroz Dakar. Ova godina bila je šesta uzastopna godina kako se takmičenje održava u pustinjama Saudijske Arabije koje se iz godine u godinu pokazuju kao zahtevan teren na kojem vozači dolaze sa velikim respektom.
Ovogodišnji Dakar reli imao je maršrutu od 7.453 km, a ove godine bila je i dvodvneva ruta bez preteranog odmaranja i popravke motocikala. Ove godine voženo je ukupno 12 zahtevnih ruta koje su na muke bacile i najiskusnije vozače i timove.
Daniel Sanders i KTM neuhvatljivi od samog starta
Dosadno je teška reč za takmičenje ovog tipa, ali je najblaže rečeno Daniel Sanders ovogodišnji Dakar reli učinio manje neizvesnim. U prvoj nedelji pobedio je na četiri od šest specijala napravivši solidnu prednost koju je nastavio da održava svojim pametnim vožnjama.
KTM se takođe potrudio da 450 Rally izdrži sve zahteve i da održi pouzdanost i performanse koje su preko potrebne za pobedu na Dakar reliju.
Zapravo, Daniel Sander je jedan od retkih vozača u istoriji Dakar relija koji je vodio trku od prve do poslednje etape. Sa ovim rezultatom stao je rame uz rame sa legendarnim Mark Komom koji je 2009. zabeležio isti podvig.
Sandersova pobeda je ujedno i dvadeseti triumf za KTM na Dakar reliju.
Daniel Sanders i KTM osvojili Dakar Reli! Foto: Edo Bauer, KTM
Honda je prošle godine pobedila na Dakar reliju, a ni ove godine se nisu osramotili sa osvojenom drugom i trećom pozicijom. Toša Šareina na Hondi (Tosha Schareina) je sa osvojenom drugom pozicijom došao do svog prvog podijuma na Dakar reliju.
Toša Šareina i Honda osvojili drugo mesto u generalnom plasmanu Foto: Honda Racing Corporation
Još jedna Honda, ovog puta u rukama Adriana van Beverena našla se na trećem stepeniku pobedničkog postolja.
Adrian van Beveren doterao Hondu do 3. pozicije Foto: Honda Racing Corporation
Nakon završenog Dakar relija, generalni plasman prvih deset vozača izgledao je ovako:
Plasman:
Vozač:
Motocikl:
Zaostatak:
1
Daniel Sanders
KTM
2
Tosha Shareina
HONDA
+ 00h 08′ 50”
3
Adrien van Beveren
HONDA
+ 00h 14′ 46”
4
Luciano Benavides
KTM
+ 00h 22′ 16”
5
Ricky Brabec
HONDA
+ 00h 29′ 50”
6
Skyler Howes
HONDA
+ 00h 42′ 44”
7
Jose Ignacio Cornejo Florimo
HERO
+ 00h 58′ 20′
8
Edgar Canet
KTM
+ 01h 40′ 29”
9
Tobias Ebster
KTM
+ 02h 13′ 54”
10
Stefan Svitko
KTM
+ 02h 14′ 38”
Svi vozači koji završe Dakar reli su na neki način pobednici, jer nije lako završiti reli ovog tipa. Sledeće godine ponovo nas očekuje reli u pustinjama Saudijske Arabije. Do tada ljubitelji off road takmičenja na meniju će imati druga reli, enduro i moto kroz takmičenja na kojim će moći da bodre svoje favorite.
Za utiske povodom Dakar reli 2025, možete posetiti temu na forumu i ostaviti svoj komentar.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Član foruma max80 i odabrana ekipa sakupili su se i odvozali lepu turu u Rumuniji. Od zamka Korvina carstvom krivina napala se Transalpina je naslov u kom se već može naslutiti da su se obišli lepi predeli i lokacije. Uživajte u putopisu!
Nakon jako lepe ture po Jadranu i Trebinju u junu, opisanoj ovde, crv je opet i brzo počeo da radi. Poznato a?
Nema druge idemo opet, dobra ekipa se ne menja što kažu u sportu. Ali se menja destinacija, ovaj put ćemo malo na Istok, u dragu nam Rumuniju i na Karpate. Šta, gde, kako, a najbitnije koliko rešavamo u hodu? Ono što sam znao kada sam prvi put bio tamo, a posle i na Dolomitima, tu se mora biti fleksibilan sa polaskom, zbog vremena i visina. Da se bije toliki put da se vidi kiša i magla nema svrhe, barem za mene.
To postaje malo i problem za organizaciju, jer odmor čuvamo uglavnom za porodice. Varijanta produženog vikenda traži barem jedan slobodan dan više, što većini nije problem, ali je problem nekima da se najavi dan ili dva ranije. Ništa da se ne bi natezali i stresirali ili vozili po 500+ km dnevno, kao prvi put kada sam išao, rešavamo da ne forsiramo i malo ugodimo sebi i da spakujemo sve to u vikend varijantu. To je mnogo lakše za sve, a i ako zakaže vreme, pomeramo za sledeći i to je dobitna kombinacija. Izbacujemo Transfagarašan, a ubacujemo Temišvar i zamak Korvin, poznat i kao Hunjadi, da bi kilometraža bila optimalna.
Ekipa kao i na prošloj daljoj vožnji, kao i verovatno kod svih, počinje da se osipa, ali osnova je ista. Ništa šaljemo igrače sa klupe na zagrevanje pa ćemo videti ko će u igru. Opet drugar javlja da hoće njegov prijatelj i lepša polovina mu sa nama, ja ubacujem još jednog drugara i zatvaramo spisak putnika. Dosta je, ne volim ni kada je grupa baš prevelika. Opet 6 motora, ovog puta pojačani sa dve dame. To je to vreme je da se krene.
Prvi dan – Mali Beč tj Temišvar
Već prvi vikend koji smo planirali početkom avgusta vreme nas je ubolo. Tačnije nije baš najavljuju baš to popodne kada ćemo biti na TA, slabu kišu, ali bez nekih pljuskova i nepogoda. Dovoljno prohodno da se krene, nismo od šećera. Petak je,odlazim na posao, ali dupe i misli već na putu. Srećom danas ću izaći ranije, jer vožnja ne sme da trpi zbog posla.
Ostatak ekipe isto, osim kraka iz Mladenovca, oni su već krenuli put Bele Crkve kod rodbine, pa ćemo se naći na granici.
Sve je već spakovano, još da se istuširam i gas. Krećemo ekipa iz BGa i dosadnim putem pored Pančeva i okolnih mesta izbijamo na Vršac, a ubrzo i na granicu.
Hajdučki sastanak
Red je i da vam predstavim malo izmenjen bend. Prvi sa desna na levo:
– Crni na forumu Negro i lepša mu polovina Bilja – BMW F800ST
– Novi članovi grupe, ali dobili su ugovor za stalno Aca i Slavica – Yamaha GTS 1000
– Čiko – Honda NC750X (od milošte zvana Buba)
– Moja malenskost – Fazer FZ6S
– Muki na svetoj kravi. I mi GS1200 za trku imamo
– Aca na stršljenu – Honda Hornet. On će nam se sutra pridružiti kada dobije slobodno od tašte.
Od granice put ništa više zabavan ili manje dosadan sve u svemu sranje, ali eto nas posle par sati u Temišvaru. Nalazimo lako rezervisani smeštaj, ubacujemo motore u dvorište i sebe u kupatila i idemo pravac u šetnju. Smeštaj je bio blizu Železničke stanice, pa tako po uputstvima izlazimo na uređeno šetalište uz Begej i prateći reku idemo ka centru dobrih 2,5km. Reka je baš uska, šetalište ništa spec, ali bolje i tako nego kroz betonske ulice.
Više puta sam bio u Temišvaru, ali sve nešto na trkača, po par sati. Ovo je prvi put da noćim i da mogu lepo da ga upoznam. I zaista se ima šta videti. Grad nije mnogo velik, ali sam centar je veličine i mnogih milionskih gradova. Tri lepa Trga se nadovezuju jedni na druge, što samu pešačku zonu čini velikom i lepom.
Ima se tu šta videti, raznih lepih građevina…Mi naravno posećujemo one najmilije Srpsku Crkvu i Rumunsku Pravoslavnu.
Uživamo u lepom vremenu i lepom gradu, ali se već polako pali rezerva.
Odlazimo u jedan restoran u centru, centra i naravno uvek glup izbor u svakom smislu. Prvo onako već umorni i gladni čekali smo klopu preko sat vremena, naravno mogla je da bude i dosta ukusnija, ali može da prođe. Drugo jezička barijera koja je kulminirala da Slavica umesto tradicionalnih rumunskih ćevapa koje je trebao njen dragi da joj poruči, dobija sarme sa palentom. Da ste joj videli facu samo.
Od tog momenta nismo Acu ispuštali iz vida kako u šetnji tako i u vožnji, tako da je Slavici ostalo jedina opcija da ga ubije na spavanju, što sam bio siguran da će se i desiti.
Obavismo i to i sada se treba vratiti do smeštaja, što je bio ozbiljan napor. Na kraju sabrasmo blizu 10km šetnje i dobrano iza ponoći smo stigli u smeštaj. Rumunske kladionice su dale kvotu od 1,1 da Aca neće dočekati jutro.
Čiko je zbog poslovnih obaveza ostao u sobi i već se uspavao što će ga skupo koštati. Dok se jednom ne smrkne drugom ne svane.
Predator i žrtva
Drugi dan: od Banata do Karpata
Pošto smo mi solisti dobili ogroman apartman, sa dve spavaće sobe, a golupčići su bili u klasičnim sobama, dogovor je da doručkujemo svi kod nas. Tu ćemo sačekati i Acu poslednjeg člana ekipe koji kreće iz Pančeva. To iziskuje malo kasniji polazak, ali i obimniji doručak. Stavili smo sve što smo poneli od kuća, Crni je to dodatno obogatio sa kulenom i čajnom iz njegove kućne radinosti.
Uglavnom ovi kofeinci su popili više kafe ujutru nego što ja popijem vode za ceo dan.
Eto ga i Aca stiže u nekom trenutku i sada možemo da krećemo. Pre toga kratak pit stop pošto je Aci obično labav, ali je sada pretegao, mislim lanac.
Klasika pakovanje, kačenje i svi smo na startnom pravcu uz odlazak na tankovanje.
E kukam na semafore u BG, ali taj koji je radio u Temišvaru sinhronizaciju treba ga obesiti na Trgu po njegovom izboru. Svaki jebeni nas je uhvatio. Već je blizu i 11h, zvezda upekla, nekako se izvukosmo iz grada posle dobrih 30+ minuta kuvanja. Izlazimo na autoput i posle nekih 70-80km nas radovi bacaju na magistralu.
E tu se na završetku autoputa stvorila kilometarska kolona, razmaka između traka skoro da nema i tu biramo opciju da idemo po liniji prve i delom zaustavne trake i prođosmo vrlo elegantno i bez posledica. Sada i prve krivine za danas, put vodi preko brda, ali je prilično opterećen, pa i ne obilazmo. Nakon nekih 30km opet izlazimo na autoput i kod grada Deve se isključujemo za zamak. Tu nas navigacija zezne i odvede 20+km daljim putem, ali stigosmo gde treba. I baš treba.
Zamak fascinantan i veličinom i lepotom. Bio sam u mnogim zapadnim, ušuškanih daleko od neprijatelja, ali za razliku od tih ovde nema rajskih vrtova, pokradenih eksponata iz kolonija, već su se ovde vodile ozbiljne borbe, pa su to bili poslednji bastioni odbrane. Krije neku mističnost i grandioznost.
Ekipa u punom sastavu
Do zamka vodi jedan ulaz i jedan jedini most. Sada je potrebno 9 evra da ga pređete, a ranije hiljade i hiljade mrtvih vojnika. I ovaj se vezuje i za čuvenog Vlad Cepeš ili Grofa Drakulu, koji je navodno ovde bio utamničen 7 godina i pogubljen. Postoje razne verzije i mitovi o ovom dvorcu, verovatno su delom i postale komercijalne fikcije, ali je svakako bitan i grandiozan. Spominje se da je tu neko vreme bio i Sibinjanin Janko i još mnogi poznati vladari. Izgleda da su se pravile dobre žurke ovde.
Nemamo vremena da ga obiđemo iznutra, ali imamo vremena da se divimo još neko vreme njegovoj lepoti. Nastavljamo dalje i sada dolazimo do glavne tačke i interesovanja za ovaj put.
Ulazimo u Sebeš na tankovanje i pauzu. Barem ono što smo videli grad ne zaslužuje veću pažnju od toga.
I žurka može da počne. Kreće carstvo krivina, čuvena Transalpina. Legendarni put 67c.
Meni je ovo popravni. Bio sam pre 8-9 godina, ali tada bilo lošije vreme, duplo slabiji motor, ja sam, bez većeg vozačkog iskustva… Jasno je da mi nije legla skroz i da sam se malo mučio. To kažem kao opomena mlađim kolegama po stažu koji su skoro ušli u bajkerske vode sve u svoje vreme. Transalpina ipak nije mačiji kašalj, treba biti oprezan i dobro proceniti svoje mogućnosti. Naravno nije ni drama tako da se brzo steknu i uslovi da se napadne, zato treba imati malo strpljenja i dati malo fore nekim pitomijim putevima.
Uglavnom sada su svi uslovi ispunjeni da krene rumba i samba po krivina. A ima ih iiiihhh ajjjj. Uglavnom srednje brze i duboke. Asfalt nije nov, ali sasvim korektnog stanja. Može lepo da se ide, ima dosta motora. Ali nema kurčenja, treba imati kočnicu. Dokaz za to je da smo videli jednu MT07 u jarku, neposredno pre nego što smo ušli u krivinu. Srećom kolega je OK i ima i društvo koje će mu pomoći oko izvlačenja motora. Zahvalio se na ponudi za pomoć. Teramo dalje, onda otkačeni BMW 5, stoji opet kao opomena i to sve u tih par sati koliko smo proveli tu.
Spletom savršenih krivina dolazimo i do jezera Oasa i mislim da ovde svi staju koji idi na TA. I treba, zaista je lepo, a ima se i šta kupiti, pojesti i popiti…
E odavde barem za mene kreće uspon i prava žurka. Kao i obična najavljenu kišu smo uplašili zvucima naših motora i nekim pozitivnim vibracijama. Najveća nagrada na ovakvom putu i na ovim visinama je lepo vreme.
Nešto je pre 18h. Kada smo gledali u Sebešu pre 2 sata na kamerama i fotkama gore je bilo krcato. Jbg subota je na to smo i računali. Ali ispostaviće se da se gužva razišla i da je dobro što smo kasnili u odnosu na planirano.
Kreće rolerkoster i sjajni predeli. Obišao sam ih dosta, ali jedina TA ima te delove gde se bukvalno iz serpentine ide u serpentinu bez pravaca i to pod jakim nagibom. Zmija, ala grande.
Stižemo i na prvi vrh i tu ćemo pauzu. Sa vrelih 33 stepena kod zamka, stigli smo na prijatnih 19 gore.
Vrh vrhova
Jači i bitniji deo ekipe. Ove amatere smo sklonili sa strane da ne kvare kadar
Uživamo u pogledu i predelu. To uživanje dodatno pojača osećanje ponosa koje svako od nas ima kada dođe motorom na ovakav teren. Posle nekih pola sata idemo dalje na druge vrhove. Tu nismo stajali već samo uživali u vožnji.
Prolazimo i mesto Ranca i kreće spust polako sa istim onim zmijama. Ono što smo primetili da postoje table obaveštenja da je put otvoren samo 07-21h. To nas je i malo ubrzalo sa pauzama. Ne znam kako to funkcioniše i šta se dešava posle 21h, nismo hteli da se zajebavamo, ali čisto ko ide na ovamo neka i o tome povede računa.
Sve što je lepo ima kraj, pa i TA. Posle malo jače od 4h čistog uživanja, sa pauzama, prođosmo tih čuvenih 145km putem 67C. Ulazimo u malo i lepo mestašce Novaci i od tada se nema više šta lepo videti osim po kog lava na kapiji. Prolazimo dosta vlaških manjih mesta i sela i sa prvim mrakom ulazimo u centar te regije Targu Jiu.
Inače za smeštaj smo koristili Booking i bilo mi čudno da smo par dana pred put jedva našli smeštaj ovde, a grad nije mali. Lošiji i mrvicu skuplji nego u Temišvaru, ali motori su na sigurnom, ostalo je manje važno. Posle tačno 450km došlo je vreme da se skine štroka i protegnu noge.
Ovog puta mnogo manje nego juče. Blizu smo u centru, a i nema se šta puno videti. Par lepih građevina, lep park, nov stadion i to je to.
Ali ima se šta pojesti. I lepo videti od ženskog pola. Nažalost cenim da one nisu tako gledale na nas. Da li je Vlaška magija, šta je, nismo saznali, ostavljam vama da dođete i procenite.
Sedamo u ozbiljno sređen lokal i za razliku od juče klopa je vrhunska, usluga takođe, a i cene malo niže. Opet kate, mačevanje i po koje piće.
Ostaje da nam verujete jer je sve nestalo pre nego što je i spušteno na sto. I konobar se usrao da će i on da strada koliko smo bili gladni pa je bacao tanjire i ovale iz daljine kao frizbi.
Aca je i dalje sa nama, ovo veče je prošlo glatko bez sarme i palenti, tako da se nadamo da ga i sutra vidimo.
Nastavak putopisa Od zamka Korvina carstvom krivina napala se Transalpina možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Aprilia je prva koja je predstavila svoju MotoGP trkačku ekipu za 2025. godinu. Dobro, nije baš prva jer je Trackhouse pre par dana izvršio svoje predstavljanje ekipe, ali budući da i oni koriste Aprilia RS-GP25 motocikla, dođe mu skoro na isto.
Ova godina biće bitna za fabriku iz Noale. Horhe Martin dolazi u Apriliu kao MotoGP šampion i povrh svega nosiće broj 1 na svom motociklu. Sada Aprilia nema izgovore ako ne bude u samom vrhu te će pritisak biti velik unutar garaže.
Aprilia predstavila MotoGP trkačku ekipu za 2025. godinu Foto: Aprilia
Aprilia je toga svesna i prema rečima Masima Rivole svaki detalj na RS-GP25 je pretrpeo promene. Elektronika, V4 agregat, aerodinamika, šasija, gotovo sve je unapređeno i spremno za predsezonska testiranja.
Na samoj RS-GP25 primetne su razlike u odnosu na prošlogodišnju verziju, najviše na polju oklopa odnosno aerodinamike.
Osim Horhe Martina, u tim je došao i Marko Bezeki koji prošle godine nije ostvario ciljeve koje je zamislio i ove godine će biti motivisan da Apriliu potera do krajnjih mogućnosti. Horhe Martin i Marko Bezeki zajedno čine odličan tim.
Tokom predstavljanja ekipe, Martin je dao sledeću izjavu:
“Izuzetno sam uzbuđen povodom ovog izazova: da pobedim sa Apriliom. Moj cilj je veoma jasan i sada se moramo fokusirati na to da budemo najbolja verzija sebe. To se odnosi kako na Apriliu tako i na mene. Trenutno se nalazim na pravom mestu da uradim odlične stvari i biće ovo uzbudljiv izazov, a mi smo jako motivisan. Zaista osećam toplinu ovog tima i mislim da je ovo savršeno mesto za mene. Uzbuđeni smo pred početak nove sezone.”
Horhe Martin i Aprilia RS-GP25 Foto: Aprilia
Povodom predstojeće MotoGP sezone i svojih očekivanja Bezeki je izjavio:
“Zaista sa srećan što sam se pridružio ovom timu i Apriliji kao celini. Biće fantastično i srećan sam što predstavljam tako važan brend. Lično i kao vozač zadovoljan sam što sam postao vozač fabričke ekipe. Ne mogu da dočekam da izađem na stazu i radim vredno kako bi došli do dobrih rezultata. Veoma smo motivisani i to je ono što je bitno. Zaista sam zagrejan – vidimo se na testu na stazi Sepang!”
Marko Bezeki – Aprilia RS-GP25 Foto: Aprilia
Lorenco Savadori ostaje razvojni vozač budući da je u prethodnih par godina odradio odličan posao na razvoju RS-GP-a.
Lorenco Savadori – Test vozač i Aprilia RS-GP25 Foto: Aprilia
Zanimljivo je i da je Aprilia izbacila okvirne tehničke podatke za RS-GP25. Ljubitelji MotoGP šampionata zasigurno znaju tehničke karakteristike ovih motocikala, ali verujemo da će manje upućenim pratiocima značiti. Takođe, ovi podaci o snazi i broju obrtaja nisu precizni budući da svi proizvođači kriju tačne podatke o performansama. Tako da ta dva podatka uzmite sa rezervom jer RS-GP sigurno isporučuje više od 280 KS i “vrti” više od 17.500 O/min.
Tehnički podaci: Aprilia RS-GP25:
Agregat: V4, 1.000 cc, prečnik klipa 81 mm, suvi karter, penumatski sistem ventila Snaga: preko 280 KS Maksimalan broj obrtaja: preko 17.500 O/min Masa: 157 kg Menjač: Aprilia “seamless” sistem, šestostepeni Elektronika: Magneti Marelli Izduvni sistem: SC Project titanijumski, sa ventilom u izduvnim granama radi preciznije kontrole motornog kočenja Hladnja: Racing by PWR Lanac: RK Šasija: Legura aluminijuma Zadnja viljuška: karbonska Prednja viljuška: Ohlins Zadnji amortizer: Ohlins Amortizer upravljača: Ohlins Uređaj za podizanje i spuštanje zadnjeg kraja: Aprilia Racing “BSE” sistem Felne: prednja; Marchesini kovana magnezijumska sa pet krakova “Y” dizajna 17”X4”. Zadnja: Marchesini kovana magnezijumska sa pet krakova “Y” dizajna 17”X 6.25′ Gume: Michelin Kočnice: Prednja:Brembo GP4 monoblok iz komada sa radijlnim kačenjem i 4 titanijumska kočiona klopa, Brembo diskovi od 340 – 355 mm. Zadnja: Brembo aluminijumska kočiona čeljust sa aksijalnim kačenje i 2 kočiona klipa, Brembo disk prečnika 218 mm.
Aprilia RS-GP25 Foto: Aprilia
Do početka sezone nije ostalo puno. Od 31. januara do 2. feburara na stazi Sepang vozi se takozvani “Shakedown” test namenjen test vozačima i početnicima, što znači da će Aprilia na stazi imati Lorenco Savadorija i novajliju Ai Oguru. Zatim od 5. – 7. februara sledi test na kom ćemo videti Martina i Bezekija.
Za utiske povodom predstavljanja Aprilia MotoGP ekipe, možete posetiti temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Zima znači dve stvari: planiranje vožnji u predstojećoj godini i moguća kupovina novog motocikla. Za uvoznike motocikala zima znači čišćenje lagera od prethodne godine. U skladu sa tim u firmi Euro Sumar na snazi su popusti za Suzuki motocikle i skutere.
Na spisku motocikla i skutera koji su na popustu nalazi se deset motocikala iz Suzuki game i popusti obuhvataju sve trenutno vodeće motocikle iz ponude. Dobra vest je to što većina ovih motocikala nije doživela promene (ili nije doživela veće promene) za 2025. godinu, tako da i pored toga što je reč o prošlogodišnjim motociklima, performanse su identične, a cena je niža.
Na popustu su sledeći motocikli i skuteri iz ponude:
Za više informacija možete posetiti Euro Sumar salon koji se nalazi u Beogradu na adresi Vojislava Ilića 145, takođe informacija možete dobiti putem telefona na broj +381 11 288 95 54 ili možete posetiti Suzuki Srbija veb stranicu.
Suzuki zimski popusti u Euro Sumaru Foto: Suzuki
Ukoliko imate iskustva sa firmom Euro Sumar ili sa nekim od motocikala i skutera sa liste, svoj utisak možete izneti u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Goodyear je poslednjih par godina suočen sa određenim finansijskim poteškoćama. U prilog tome govori i činjenica da su od prošle godine napustili Moto2 i Moto3 šampionat i da nisu mogli da drže korak sa razvojem. Zato je Goodyear prodao Dunlop kako bi pokušao da se izvuče iz finansijskih poteškoća.
Osipanje Dunlop brenda počelo je prošle godine kada je Goodyear prodao kompletan Dunlop off road program Yokohama kompaniji za 905 miliona dolara.
Kako im je potreban veći prihod da bi opstali, rešili su da prodaju i takoreći putni, odnosno program za asfalt. Novi vlasnik, biće zapravo nekadašnji stari vlasnik Dunlop-a – Sumitomo Rubber Industries.
Sumitomo Rubber Industries je 1985. godine otkupio prava da proizvodi gume pod Dunlop imenom, ali nisu posedovali samo kompaniju. Zatim se kroz istoriju Dunlop vraćao u posedstvo Goodyear-a, ali od ove godine Dunlop će u potpunosti preći ponovo u vlasništvo Sumitomo Rubber Industries. Ovog puta neće otkupiti samo pravo na ime, već i kompletnu proizvodnju po ceni od 701 miliona dolara.
Goodyear prodao Dunlop! Foto: Dunlop
Dunlop, zapravo Goodyear je imao slabiju prodaju zbog sve brže naviruće konkurencije proizvođača guma iz Kine. Dok su se drugi renomirani proizvođači snašli i nisu upali u slične probleme, Dunlop nažalost jeste i otud nužnost da se Dunlop proda i nađe u nadamo se boljim rukama.
Prodaja i prelazak Dunlopa u ruke Sumitomo Rubber Industries u potpunosti bi trebalo da se obavi do kraja godine.
Za utiske o prodaji Dunlop-a možete ostaviti komentar u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Iako postoji Dakar reli (koji se trenutno vozi), nekako paralelno sa njim vozi se i Africa Eco Rally koji se vozi baš u Africi, tačnije kroz Maroko, Mauritaniju i Senegal. Ove godine Africa Eco Rally bio je neizvestan i pitanje pobednika rešilo se u poslednjoj etapi.
Ovogodišnje 16. izdanje Africa Eco Rally takmičenja ponovo se svelo na duel između fabričke Yamaha i fabričke Aprilia ekipe. Tenere 700 World Raid GYTR i Tuareg 660 Rally još jednom su urkstili koplja u fer borbi između vozača Alesandra Boturija (Yamaha) i Đakopo Ćerutija (Aprilia).
Acrica Eco Rally vozi se u ukupnoj distanci od 5.500 km i 12 etapa, za čije savlađivanje je ove godine bilo potrebno oko 16 časova.
Reli takoreći startuje u Monaku iz kojeg se zatim motocikli prebacuju brodom u luku Tandžer, a dalje vozači započinu pravi reli kroz pomenute države Maroko, Mauritaniju i Senegal.
Ove godine tokom celog relija bilo je neizvesno između Aprilie i Yamahe. Kada je reč o kategorizaciji motocikala, postoji kategorija višecilindričnih motocikala, jednocilindričnih motocikala i višecilindričnih motocikala radne zapremine od preko 1.000 cm3 (Harley Davidson Pan America). Kategorije se boduju kako zasebno, tako i u generalnom plasmanu. Ove godine trku je završilo 60 vozača.
Ćeruti i Boturija su jurili ka svojim novim pobedama, bući da je Ćeruti prošle godine doneo prvu pobedu za Apriliu, a Boturi je do sada trijumfovao dva puta i jurio je do treće pobede.
Odlučujuća poslednja etapa
Pred poslednju etapu razlika između prvoplasirana dva vozača merila se u sekundama. Nijedan od dva vodeća vozača nisu imali sreće i bilo je samo pitanje ko će imati manje nesreće. Ćerutiju nije dobro radila navigacija i povrh toga je uspevao da pronalazi “check point-e” i da se domogne cilja.
Đakopo Ćeruti pobednik Africa Eco Rally takmičenja na Aprilia Tuareg Rally verziji Foto: Piaggio
Sa druge strane Boturi je imao mnogo veći peh. Iako je nadoknadio vreme tokom etape i činilo se da će pobediti ne samo etapu, već i u generalnom plasmanu, na samo 20 km pred cilj zaplela mu se najlonska mreža u prednji točak i lanac. Boturi je morao da stane i otpetlja mrežu iz točka i lanca, što ga je koštalo vremena i na kraju moguće pobede.
Peh sa plastičnom mrežom omeo je Boturija da potencijalno dođe do pobede Foto: Yamaha
Veliko poštovanje među rivalima
Po susretu na završetku relija, Boturi i Ćeruti su čestitali jedan drugom i srdačno se pozdravili ukazavši veliko poštovanje jedan prema drugom. Kada se svedu računi i trkanje završi, ovako veliko poštovanje među rivalima je za svaku pohvalu, naročito na reli takmičenjima gde su vozači u slučaju padova često oslonjeni jedni na druge.
Veliko poštovanje među rivalima Foto: Yamaha
Yamaha je takođe čestitala Arpiliji na drugoj uzastopnoj pobedi i nastavku velike borbe između ova dva proizvođača koja se bore za prevlast u adventure kategoriji.
Na trećem mestu u generalnom poretku završio je Francuz Borne Žulijan na jednocilindrašu Husqvarna 450R.
Africa Eco Rally je odlično takmičenje, prvenstveno iz razloga što se voze motocikli koji su približni onim koje možemo kupiti u salonu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ušli smo u novu godinu i već polako možemo početi sa planiranjem poseta moto skupova. Klubovi zasigurno već znaju ili planiraju datume za organizaciju moto skupa. Ukoliko ste moto klub koji u ovoj godini organizuje moto skup, prijavite nam datum održavanja kako bismo napravili jedinstveni kalendar za 2025. godinu.
BJBikers sada već tradicionalno svake godine poziva sve organizatore moto skupova ili žurki da prijave svoj događaj kako bismo napravili kalendar u kom će zainteresovani pregledno na jednom mestu imali sve datume i mesta održavanja moto skupa.
Prijavu moto skupa mogu da izvrše svi moto klubovi i organizacije sa tertiroije bivše Jugoslavije pa i šire.
Photo by Alex Meadow:
Sve što treba da uradite je da na e-mail adresu info@bjbikers.com pošaljete sledeće informacije:
Naziv moto kluba Državu i grad u kom se moto skup održava Datum održavanja
Sve prijave koje nam stignu na pomenuti e-mail bez izuzetka će biti uvrštene u naš kalendar koji će se ažurirati pri svakoj novoj prijavi.
BJBikers redakcija i forum vam žele lepu i uspešnu sezonu moto skupova!
U temi na forumu možete ostaviti utisak, pitanje ili dogovarati grupni odlazak na neki od moto skupova.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
