October 23, 2020
Naslovna Moto putopisi Patrola do Jadrana u doba korone

Patrola do Jadrana u doba korone

-

COVID-19 virus i zatvaranje granica mnoge ljubitelje u putovanje motociklom sprečili su da se otisnu u putešestvije. Ipak, naš član foruma NoleBg nije mogao da izdrži, te je napravio jedan put do Jadrana i to pretočio u putopis “Patrola do Jadrana u doba korone”.


Ko čeka taj i dočeka. Sve bilo spremno u petak ujutru 11.09.2020.

Patrola do Jadrana u doba korone
Patrola do Jadrana u doba korone
Patrola do Jadrana u doba korone

No da krenemo od početka. Postoji jedna tradicionalna ruta koja ide u junu mesecu do Ostroga pa onda na neku stranu u zavisnosti od dogovora, do sad je to bila uglavnom Bosna, a za ovu godinu je bilo možda u planu da se veze nešto Albanija dole preko Ulcinja. Međutim kao i većini kolega ova godina i ova nesrećna korona je poremetila i upropastila sve planove koje smo imali. Sve što se moglo voziti u ovo doba korone jeste sve po Srbiji i Bosna koja je jedina bila otvorena i koja je ove godine ugostila veliki broj ljubitelja dvotočkaša iz Srbije. Ja lično sam bio dva puta na produženom vikendu kroz Bosnu, tamo uvek lepo za vozitti i videti prirodne lepote, ali uvek postoji želja za još nečim, što je ove godina bilo na čekanju i nadi da će se još negde moći. Kako su Crnogorci pustili bez PCR testa, odnosno da može da se uđe sa serološkim testom, jer i ne daje mi se nešto baš 50e da bi ušao u Cg, proradiše žmarci, i počeh da mozgam i skujem plan na brzinu, jer vreme je lepo treba iskoristiti i ako većina nas nije bila optimistična po pitanju Cg za ovu godinu. Jedini koji je u ovom trenutku mogao da prihvati izazov je moj brat @fitsensei, sa kojim sam se dogovorio bukvalno za 10 min o svim detaljima. Ostali iz društva iz ovih ili onih razloga nisu mogli da se priključe, nije lako u nekoliko dana se organizovati, sve je jasno, šta je tu je, trenutno je slovo spalo na dva motora i plan je sledeci. Prvi dan u petak se spustiti Srbijom do Ostroga i prenoćiti dole, u subotu spustiti u zaliv, i odma osoliti dupe, u nedelju nastavitii sa soljenjem i u ponedeljak preko Bosne nazad, ceo dan pun gas da bi se došlo po mogućnosti pre mraka kući. Pripreme na brzinu, vadimo test, košta 2.000 din koga zanima, Vlada bukira smeštaj na moru, motori spremni, čika Dare odradio svoj deo posla, zadnja guma nova, što mi je jako bitno i spreman sam. Do Zlatibora će nam društvo praviti Vladin drugar, i kolega sa foruma @Aleksandar Sh. i sastanak kod 1000 ruza u petak u 9:00. Vežite se polećemo.

Relativno kasno smo krenuli, odnosno trebali smo ranije ipak ima nekih 470 km da se vozi, ali zbog Vladinih obaveza ovo je bilo najjranije što smo mogli. Nema puno kalkulisanja mora se voziti momački da bi se stiglo pre mraka na Ostrog, i još nas čeka granica na Jabuci gde ne znamo kakvo je stanje. Mladenovac-Topola-Rudnik, deonica koju sam sigurno najviše puta prešao u zivotu, mogao bi i vezanih očiju da se prevezem. Topola – Rudnik 27 km savršenstva, osmeh na licu, mozak na off, s jednog na drugi kofer i za tili čas vreme za kafu na Koti 555, posle prvih 100 km.

Posle kafe, neke energije, kratkog osveženja moramo dalje ibarskom koja beše opterećena skoro kao i uvek, posebno tamo oko Čačka, posle završetka auto puta. Svi radovi od Čačka do Užica završeni, nema zastoja, ide se lepo, put nov nov, tempo prilično jak, diktira ga Aca na svom Suzukiju, ali ništa što ova dva nabrijana maxi skutera ne mogu da prate. T max u kombinaciji sa malosijem i nesto lakšim rolnicama bukvalno kida od 0-100, sjajno među ubrzanje, još nema nikakve kofere osim top kejsa u vidu narandzaste repne torbe koja se vidi iz aviona. Kaže kvare mu koferi koncept motora, sve je individualno meni je npr T max sa fabričkim yamahinim koferom prelep…. Posle Užica još malo nekih radova prema Zlatiboru, ali nista strašno, 2 semafora ali prolazimo brzo. Sipamo gorivo, rastajemo se sa našim drugarom koji je došao na svoju krajnju tačku za taj dan i idemo do Borove Glave na doručak, omlatiti komplet lepinju, a sta bi drugo pojeli u ovom kraju.

Nema se mnogo vremena, doručak, kafa i mora se dalje. Sledeca stanicaje Đurđevica Tara, ali da bi došli do nje ima da vozimo dosta prelepim putem, sjajne krivine, nestvarna priroda, ali i granica na Jabuci gde ne znamo kakvo je stanje, ali iskreno se nadamo da je sve u najboljem redu. Put do Zlatarskog jezera savršen, uživanje na najvišem mogućem nivou. I dalje sve preko Varoši, Prijepolja do granice zaista odlično. Dolazimo do granice gde imamo 10-ak auta ispred i ne obilazimo nikoga vec lagano čekamo naš red. Otvorili kacige, lep svež vazduh, mnogo svežije nego što je do sad bilo. Pripremimo dokumente i test uz to, dobar dan i doviđenja sretan put je bilo sve što smo čuli iz kućice. E sad se lakše diše, ono što me najviše brinulo je prošlo bez bilo kakvih problema. Od Jabuke do Pljevalja dosta radova i zastoja tako da ko bude išao ovih dana nek ima strpljenja i živaca jer mi nismo za to znali i nismo se nadali. Ruku na srce nije strašno, u 2 navrata stali po 10-ak min i to je to, ali je put pun rizle, šodera, tako da max oprezno na ovom delu. Posle Pljevalja sve je mnogo lakše, nema gužve, cesta ko staklo, vozi se ko u sinama što bi se reklo. Tako jedno pola sata ispeglasmo lepe krivine i stižemo na Đurđevića Taru gde smo navikli od predhodnih godina da je prilična gužva, turista i stranih gostiju mnogo i sve vrvi od živosti. Međutim sad potpuno druga slika, jako malo ljudi, sve je tiho, mirno, prosto da čovek ne poveruje.

Cilj je stići do manastira pre mraka ako je moguće, da bi obavili sve kako pravila i običaji nalažu, ujutru na jutarnju liturgiju i idemo dalje. S obzirom da u subotu ne žurimo treba da se samo spustimo u zaliv i možda odvozamo nešto lepo u tom kraju, a da nam ne uzima mnogo vremena, pa i ako ne stignemo kako je planirano ujutru ćemo lagano. Idemo na Žabljak te se s toga valja obući malo toplije jer zna biti hladnije i za 10-ak stepeni. Put i dalje odličan, mogu reći da sam prijatno iznenađen kvalitetom puta kroz celu Cg i ako smo bili i prošle godine nije mi izgledalo baš ovako dobro. Ma nigde da ljuljne, da šušne, samo pliva kroz lepe krivine bez mnogo saobraćaja. Prema Žabljaku desno, mi levo za Šavnik i sad gore visoravan sa koje puca pogled na sve strane i zaista je prelepo pogledati u suton na bungalove ili ti planinske kućice gde verovatno u sezoni se i ne može ništa naći slobodno. Od Šavnika ponovo ulazimo u serpentine sa sjajnim asvaltom i motori nisu jaki onoliko koliko bi trebalo da te ispucaju iz oštre krivine bilo je to sasvim korektno i prijalo za sve pare i ako sa ovim motorom i ne volim baš serpentine zbog tog nedostatka snage ovaj put je to bilo sasvim pristojno. Opeglasmo mi to lepo i punog srca i širokog osmeha se spuštamo u Nikšic i dalje putem za Podgoricu stižemo do isključenja za manastir. 6 je sati i imamo jos 8 km do cilja. Vidi se još uvek i nadam se da stižemo na vreme. Tako i bilo, malo ljudi, sve tiho mirno i imamo vremena za sve da natenane obavimo običaje, poklonimo moštima Sv Vasilija i zamolimo. Poseban je to osećaj, teško je to opisati to se mora doživeti. Bio sam pre 10 god prvi put i evo svake godine idem i planiram i ubuduće samo da smo živo i zdravo. Poslednje 3 godine motorom i to je poseban doživljaj.

Pao je mrak, sve smo obavili po planu, sad se možemo spustiti u podnožje brda, u ” Kollibu” Bogetici, da pojedemo nešto, valjalo bi, želudac je prazan, kad smo u 1 sat pojeli komplet lepinju. Plan je da kao i ranijih godina pojedemo nešto, popijemo neko pivo, ni manje ni više nego litarsko, i tu prespavati jer je napolju baš sveže i nismo baš za spavanje napolju ovako umorni posle celodnevne vožnje. Sutra ujutru ustati u 5:30 i gas ponovo na jutarnju liturgiju. Uvek smo prijatno dočekani od osoblja ” Kolibe”, gostoprimstvo na nivou, klopa vrhunska i cene korektne. Tu smo već godinama gosti i ništa se nije promenilo. Ali ovaj put smo dobili porcije da je moglo da bude za 2 ručka komotno, mi smo zaboravili, a konobar nas nije podsetio na to. Borili se koliko smo mogli, ali opet je skoro pola ostalo…..

Nastavak putopisa Patrola do Jadrana u doba koronemožete pročitati u temi na forumu klikom ovde.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Jovan Ristić
Jovan Ristić
Pisanje tekstova za motociklističke magazine i sajtove počeo sam da radim 2013. godine iz strasti prema motociklima i moto sportu. Svoje prve "korake" započeo sam na dvotaktnim motorima koje obožavam i dan danas. Za mene motori predstavljaju strast, način življenja i smisao života. Ništa me u životu toliko ne dotiče kao zvuk motora... Poštujte sebe, nosite kacigu i ne konzumirajte alkohol dok vozite!
18,368FanovaLajkuj
1,287PratilacaZaprati
114PratilacaZaprati
119PretplatnikaPretplatite se