Sledeće što sam posetio na sjajnom putu #30 je svakako prava “poslastica” ne samo za ljubitelje verskog turizma, već i za sve one koji vole da naprave korak više kroz prelepu prirodu. Ako želite da vidite najčudnije mesto koje pripada manastiru Studenica a nalazi se izvan njega, ako želite da pešačite svetim zemljištem sa neobično lepom šumom, gde je drveće pošteđeno sekire i gde je prokletstvo jesti meso. Ako želite da osetite istinski duhovni mir i spokoj, onda je obilazak Savine kuće tišine pravi predlog za vas.
Do Donje i Gornje isposnice Svetog Save može se stići na dva načina. Teža i svakako duža pešačka staza vodi od samog manastira Studenica. Od mesta sa kojeg sam ja započeo uspon prema isposnicama, manastir Studenica je udaljen nešto više od 7 km.
Lakša varijanta započinje upravo sa mesta koje se vidi na sledeće dve fotografije.
Odmah pored puta #30 postoji tabla na kojoj je sve jasno napisano, a sa druge strane puta vidi se početak pešačke staze koja vodi ka isposnicama. Ovo mesto nije markirano na Gugl mapi, ali zato jeste na mojoj koju redovno ažuriram i postavljam u ovoj temi.
Svega nekoliko minuta hoda biće potrebno da se nađete u gustoj šumi, što uopšte nije loše ako za posetu isposnicama izaberete neki vreli letnji dan.
Iako je na tabli pored puta pisalo da je do Donje Savine isposnice potrebno minimum 30 minuta pešačenja, ja sam normalnim tempom do nje stigao za oko 15 minuta.
Odmah ispred same kapije kroz koju slobodno možete proći…
… nalazi se česma Svetog Save. Fenomenalna hladna planinska voda pravo je osveženje pred nastavak pešačenja ka Gornjoj Savinoj isposnici. A može biti i osveženje u povratku, jer se istim putem treba vratiti nazad.
Unutar ove monaške kuće nalazi se mala kapela – isposnica. Dva do tri monaha iz bratstva Studenice su stalno tu, oni praktikuju molitveno pravilo koje je propisao Sveti Sava i molitvena tišina je njihova atmosfera. Iako bih bio najljubaznije primljen, jednostavno nisam svojim prisustvom hteo da remetim njihov mir. Obiđoh kuću bez ulaženja u nju i nastavih dalje.
Kao i do Donje isposnice, put ka Gornjoj je dobro markiran.
Napomenuo bih da je uspon od glavnog puta (od početka staze) pa sve do Gornje isposnice konstantan i nije lak, treba malo zapeti. Fotografiju ispod na kojoj se vidi drvena klupica ne postavljam samo iz razloga što želim da ukažem na mesto za odmor, već se tu nalazi i račvanje. Bilo da krenete levo ili desno – nećete pogrešiti. Desno, staza nastavlja dalje ka Gornjoj isposnici, a ako se odlučite za levo…
… biće vam potrebno još samo dvadesetak koraka i pred vama će se ukazati predivan prizor.
Bilo da pogledate levo…
… ili desno.
Nakon prvog račvanja i stena sa kojih se pruža lep pogled, ubrzo se nailazi na još jedno račvanje (fotografija ispod). Kao i na prethodnom mestu i ovde desno skretanje vodi ka Gornjoj isposnici Svetog Save, dok levo…
… opet izlazite na stenovitu liticu koja je na većoj visini od prethodne. Sa nje se pruža još lepši pogled na kanjon reke Studenice.
Pre nego što sam nastavio ka isposnici, ovde sam naravno proveo neko vreme uživajući u svemu onome što me okružuje. Moram da napomenem da je ovaj vidikovac zapravo stenovita litica koja ničim nije obezbeđena. Kao i na prethodno opisanom mestu, treba biti izuzetno oprezan. Boravak na steni iskoristih i da podignem dron…
Dok sam nešto niže leteo dronom kroz kanjon, uslikah i trojicu kolega koji su prošli baš polako, videlo se da uživaju u vožnji.
Nakon uživanja na vidikovcu, nastavih dalje prema Gornjoj isposnici…
Kako sam napredovao prema krajnjem cilju i kako je visina rasla, tako se sa leve strane sve više ukazivao fenomenalan pogled na kanjon.
Iako je na tabli pored puta pisalo da do gornje isposnice treba minimum 80 minuta pešaćenja, do drvenih vrata (do ulaza u kompleks) možete stići za oko 60. Naravno, ne računam vreme provedeno na vidikovcima.
Nakon drvenih vrata i ulaska u kompleks, prvo na šta se nailazi je zvonik…
… da bi se nekoliko desetina koraka dalje…
… ukazalo ono što je bio primarni cilj mog jednočasovnog penjanja, a to je Gornja isposnica Svetog Save.
Isposnica Svetog Save nalazi se na obroncima planine Radočelo, na brdima nazvanim Nemanjina kula. Isposnicu čini ozidani pećinski kompleks koji poput nekog lastinog gnezda stoji na oko 1000 m.n.v. prilepljen uz stene, odmah iznad reke Studenice. Smatra se da je nastala kad i manastir Studenica, između 1183. i 1195. godine. Nažalost dalje od ovih vrata nisam mogao jer su bila zaključana. Kako sam čuo, zaključana su uvek jer nema monaha i slobodne posete nisu dozvoljene.
Po raspoloživim podacima isposnicu je podigao Sveti Sava posle svog povratka sa Hilandara. U nju se povlačio za vreme postova gde se u miru i tišini molio. Upravo u ovoj isposnici Sveti Sava je napisao Studenički tipik i Žitije Svetog Simeona, a srednjovekovni zapisi otkrivaju da je on u ovoj nedostupnoj klisuri ustanovio čitavu prepisivačku školu iz koje su potekle knjige ispisane srpskim jezikom i ćirilicom, koje su pružale narodu najveće blago – prosvetu.
Do višespratne isposnice vodi drveni natkriveni most koji je u srednjem veku imao i odbrambenu funkciju. Njegovim brzim rušenjem neprijatelju bi bio onemogućen prilaz pećinama.
Ispred isposnice naslonjena na stene i okrečena u belo nalazi se mala crkvica Pridvorica, posvećena Svetom Đorđu. Pošto nema monaha, crkvica građena u 12. veku je takođe zaključana.
Poslednji stalan žitelj isposnice je bio monah Gavrilo Milovanović koji je veći deo svog života proveo u njoj. Spratovi unutar isposnice su bili pregrađeni drvenim gredama koje je decembra 1981. zahvatio veliki požar. U tom požaru monah Gavrilo je tragično nastradao. Negde sam pročitao da je on i jedini monah sahranjen na ovom mestu.
Zbog konfiguracije terena imao sam malo muke da “uhvatim” satelitske signale. Kada sam to uspeo, podigao sam i dron…
Pogled iz ovog ugla mi je samo potvrdio na kakvom se fantastičnom mestu nalazim. Ceo kompleks se nalazi u nekom prirodnom, stenovitom amfiteatru. Ko bi mogao da pretpostavi da će jednom jedan srpski princ da zameni dvorski život za ovakvo mesto.
Danas, Donja i Gornja Savina isposnica predstavljaju nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture Republike Srbije. Jeste da treba uzbrdo zapeti kroz Svetu šumu, ali trud se isplati. Da li zbog prelepe prirode, sjajnih vidikovaca… ili same isposnice i njenog versko-istorijskog značaja, vredi se pomučiti.
Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
