May 25, 2020
Naslovna Moto putopisi Spori alpski đir

Spori alpski đir

-

Pre određenog vremena na našem sajtu objavili smo putopis “Brzi alpski đir“, a danas vam u neku ruku donosimo nastavak ovog putopisa koji nosi naziv “Spori alpski đir”. Uvod je pisao upravo čovek koji je pisao putopis sa “Brzog alpskog đira”, a sada je napravio lep uvod za člana foruma Maxx -a koji je napisao ovaj putopis koji je pred vama. O čemu se tačno radi, pročitajte u uvodu i uživajte u ovom lepom putopisu.


Uvod (Đorđe Mijailović): Ima par meseci kako se odigrao jedan zanimljiv splet događaja. Možda ne toliko interesantan kada se posmatra iz trećeg lica, ali meni i nekim ljudima oko mene (o kojima je ova priča zapravo), ovih par momenata značili su neku vrstu prekretnice u moto karijerama.

Ako je neko ispratio forum “Prodajem” na ovom sajtu, mogao je da primeti jednu Yamahu tamo. To je do skoro bio moj motor kojim sam sa prijateljem napravio put po alpima 2013. godine, o čemu svedoči i putopis na BJbikersima. Elem, zbog nekih svojih odluka, rešio sam da prodam motor, ali bas tih dana kada je ta odluka doneta, zove me drug Mirko i salje mi link ka BJBikers sajtu. Neko je rešio da naš putopis objavi posle 6 godina. Ta objava me baš inspirisala da ponovo prođem kroz ceo putopis, slike i snimke sa tog putovanja, što mi drastično otežava ideju za prodajom motora, ali ipak držim se odluke!

Spori alpski đir

Sa druge strane, Vladislav, kum, ima neke ideje. Kupio je svoj prvi motor pre par godina. Strom. Nije se nešto mnogo navozao na njemu do sad. Deo krivice za to nosim i ja jer motor ne vozim van grada od kako je prinova stigla, baš te godine kad je on motor kupio.

A u to vreme, kada ja stavljam motor na oglas i prisećam se tih alpskih doživljaja, on mi saopštava da je rešio da krene preko Alpa, sličnim putevima kao i mi, ali za Nemačku, motorom.

Sam!

Prvi veći poduhvat na motoru, skromno iskustvo, mnogo kilometara, loše septembarsko vreme već počelo i u ravnici, a ne u planinama! Shvatam da na svu dilemu oko prodaje motora, dodajemo još jednu dimenziju problema. Da li ga pustiti da ide sam? Da li ga pustiti da ide uopšte? Osećaj odgovornosti ne popušta, kako prema Vladislavu, tako i prema mom detetu zbog kojeg motor više ne vozim. Šta raditi?

Sve mislim, neće on ići. Odustaće. Sam je ipak. Još uvek ima dosta i straha. Jesen će za koji dan. Ma kakvi, odustaje on 100%. Sešće na avion, otići će do druga u Nemačku i to je to.

Šipak!

Dok se ja borim sa moralnim dilemama, on vec smišlja detaljan plan, u Alvirović stilu, detaljno, kilometar po kilometar. Sve i meni postaje realno onog momenta kad je došao do moje garaze veče pre puta da osmislimo kako da vežemo prtljag na Stroma. To je bilo to, poverovao sam. Kreće ipak 🙂 

Ostatak priče ćete čuti iz njegovog ugla, onako kako sam i ja slušao skoro uživo svaki dan tog, ipak sjajnog i uspešnog puta  

PS

Naslov je zbog sličnosti rute preuzet sa mog putopisa uz adekvatnu modifikaciju.

Ipak je Vladislav iz Vojvodine, a tamo se izgleda ponose svojom brzinom (ili odsustvom iste).

Glavni deo putopise (piše Maxx):

Dan -68. Novi Sad

Ova priča počinje negde u Junu 2019. godine, posle trošenja ostataka prošlogodišnjeg godišnjeg odmora, na tipičan način za ovo podneblje. More, Grčka. Prvih dana po povratku, realnost života, svakodnevne obaveze i životne poteškoće kucaju na vrata. A možda je to bio samo moj šef koji kuca pred ulazak u kancelariju i prijatno me iznenađuje:

  • “Je li dečko, hoćeš li ti trošiti ovogodišnje slobodne dane? Moraš potrošiti deo, da se dani ne nagomilavaju.”

Nije morao dva puta da me pita i već sledećeg trenutka se otvara google maps i počinje potraga za destinacijom.

  • Da li ići u Rumuniju? – Već se bilo ove godine na Đerdapskoj magistrali.
  • Da li se spustiti u CG do mora? – Već se bilo i na moru.
  • Da li otići do Nemačke i posetiti drugare koji tamo žive? – Hmm, nije loša ideja.

U redu, sada kada imam destinaciju, hajde da vidim da li postoji neki zanimljiv put do tamo (da nije samo autoput). Ubrzo se rađa jedna veoma optimistična ruta koja uključuje Triglav, Alpske prevoje, Jadransku magistralu… Svašta nešto.
Tu se prestalo sa planiranjem do daljnjeg da ideja malo odstoji i da vreme kaže da li je to bio momenat ludosti ili genijalnosti. Posle par dana pokazalo se ovo drugo (bar u mojoj glavi). Kada se to raščistilo, počinje detaljnije planiranje rute. Narednih dana se ruta menja da bude izvodljivija u zadatom vremenskom roku. Pa još jednom. I još jednom. I onda još jednom. Finalna planirana ruta je izgledala ovako nešto: 

Spori alpski đir
Spori alpski đir

13 dana, 7 zemalja, cirka 4.000 kilometara. Sam. Nije loše za jedan odmor.

Dan 1. Novi Sad – Ljubljana


Prvi dan putovanja je meni vrlo poznata i prilicno dosadna deonica. Iz Novog Sada preko Iriga do Rume, pa desno na auto put i samo pravo do Ljubljane. Ali dobro, nije teško za izdržati kada znam kakvi me dobri putevi i još što šta čeka narednih 10 – ak dana.

Spori alpski đir
Spori alpski đir

Ali da ne bude sve tako jednostavno potrudili su se putevi Srbije i smena turista na granici. Radovi oko Rume, mora se obilaznicom. Na svu sreću obeleženo je i brzo se izlazi na pravi put. Na Batrovcima nepregledna kolona automobila i puna ničija zemlja. Alternativa je ići na Šid. Ali, radovi na auto putu su zatvorili izlaz za Šid pa se do Šida dolazi na sledeći način:

  • Plati putarinu za auto put od Rume
  • Napravi polukruzno na auto putu, ilegalno pored patrole saobracajne policije (bio sam fin, pitao sam ih da li mogu da napravim prekršaj i naravno da su me pogledali ko ludaka zašto ih uopšte to pitam)
  • Dođi opet na naplatnu rampu i uzmi karticu
  • Izađi sa auto puta na izlazu za Šid (u pravcu ka Bg)
  • Plati opet putarinu za “200m” auto puta

Kada sam najzad ušao u Šid, pravim brzinski pit stop za gorivo.

Ubrzo sledi granica koja se prelazi bez zadržavanja. Kako sam prešao granicu, zvoni mi telefon. Zove drug iz Nemačke, kao iz fore da proveri da li stvarno dolazim (pošto je mislio da se zezam). Bilo je potrebno malo ubeđivanja da shvati da sam stvarno krenuo i da se vidimo za par dana.

Nastavljam dalje, pravac hrvatski auto put, a posle par sati i slovenački.

U Ljubljani sam bio više puta i volim tamo da odlazim. Sam grad po meni ima savršen spoj zapadnjačke ozbiljnosti i balkanske opuštenosti.

Smeštaj za večeras je u dobro poznatom Bit Centar hotelu. Odlažem motor u salu za badmington, ovaj garažu, begam do centra na večeru i sladoled.

Spori alpski đir
Spori alpski đir

Vracam se u hotel i ležem da spavam dok razmišljam o predstojećem putu i da od sutra idem u meni nepoznato…

Nastavak putopisa možete pročitati na forumu u temi Spori alpski đir.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Jovan Ristić
Jovan Ristić
Pisanje tekstova za motociklističke magazine i sajtove počeo sam da radim 2013. godine iz strasti prema motociklima i moto sportu. Svoje prve "korake" započeo sam na dvotaktnim motorima koje obožavam i dan danas. Za mene motori predstavljaju strast, način življenja i smisao života. Ništa me u životu toliko ne dotiče kao zvuk motora... Poštujte sebe, nosite kacigu i ne konzumirajte alkohol dok vozite!
17,689FanovaLajkuj
1,269PratilacaZaprati
101PratilacaZaprati
119PretplatnikaPretplatite se