Alpi su oduvek bili prava poslastica za sve motocikliste. Naš forumaš DjordjeMijailovic pre par godina rešio je da mu ovo bude prva duža avantura motociklom. Putopis je nazvao brzi alpski đir. Uživajte u putopisu!
Prvo o naslovu
Zasto “brzi”? Paaa ne baš zato što smo mi brzi vozaci, naprotiv, vozim k’o tetka, već zbog vremena koje smo imali na raspolaganju za turu od ovoliko kilometara.
Zasto “alpski”? Treba li ovo objašnjavati?
Zasto “djir”? Zanimljivije mi zvuci nego “krug” (posebno sto je pola ekipe crnogorskog porekla), a putanja je kruzna, dakle nismo se vraćali istim putem.
Sad kad smo razjasnili osnovno, možemo da počnemo!
Pre malo manje od 5 godina, kupih prvi motorcić od 125 u zivotu. Pre toga nikad seo na motor. Ne znam ni sam kako tačno se to uopšte desilo, ali desilo se. Par dana kasnije prijavio se na forum i počeo sa raspitivanjima kako je to krenuti na Zlatibor (iz Šapca) motorom. Iz ovog ugla izgleda presmešno, ali tada je to bio poduhvat i to poduhvat koji nije uspeo. Ne znam zašto, ali nije. Prva turica pala je te godine nesto kasnije od nesto malo preko 200km i to je bilo to, skromno, ali led je probijen!
Prve dve godine posedovanja motora vozilo se dosta, ali nikada daleko. 2012. drug sa fakulteta, Crnogorac Mirko odlucuje da kupi Yamahu xj6 i krece da pravi silne planove o putovanjima – prepun ideja.. Ja ga slusam al kao da mu nije jasno da mojih 125cc nisu baš previše pogodni za neki ozbiljan put (sad ne mislim tako, da se ne uvrede vlasnici manjih motora).
Ubrzo je i u meni ojačala želja za nečim jačim, sposobnijim za put i kao sto pisah na forumu kupih prvi veći motor, onaj koji i sad vozim, XJ6 bas kao i Mirko.
Malo se vozalo po okolini i pošto je Mirko resio da se vrati u CG te 2012. se u ime toga odvažujemo na prvi duzi put. Bio je to već svima poznati Transfagarasan sa Transalpinom. Za nas tada veliki podvig nakon dotadašnje najveće ture do Zlatibora. Završilo se i to. Naučili smo dosta. Samopouzdanje poraslo, ali i apetiti.
Zima 2012/2013 duga i dosadna. Pocinje da se kuje plan za sledeću godinu. Da bi se nastavilo dobrim tempom, put mora da bude veći od prošlog. Razne opcije se javljaju: od istoka, preko Italije do zapadne Evrope i Alpa. Gledale se slike, mape i putopisi celu zimu… Menjao se plan više puta, ali nekako se ti Alpi uvek probijali na prvo mesto među ostalim idejama. Valjda je zbog reklama za Milku, ko će ga znati, ali ti alpi, iako nista o njima nismo znali, uvek su nekako mamili. Marketing je čudo! Negde na proleće definitivno utvrdismo da idemo tamo i detaljniji planovi počinju.
Pripreme
Pravljenje rute je većim delom prepušteno meni. Pri tom sam se vodio uglavnom slikama sa google maps-a i street view-a. Zakucali smo neke fiksne tačke poput Stelvia na mapi i tražili najzanimljivije pravce između tih tačaka. Možda je moglo biti interesantnije, možda nije, ali nije ni bitno. Cilj je bio živeti tih 7-10 dana na putu i proći kroz sto raznovrsnije predele u skladu sa našim vozačkim, vremenskim i finansijskim mogućnostima.
Kada smo došli do neke manje-više fiksne rute, trebalo je dogovoriti smer, posto je putanja kružna. On je u Budvi, ja u Novom Sadu. S obzirom da je tih dana Exit počinjao, rešili smo da ipak on dođe do mene, odradi dan exit-a pa da krenemo.
Vraćam se kući i menjam gume dan pred polazak. Posle starih dobrih Roadsmart obuli smo nove Roadsmart 2 sa velikom nadom da ce nas voziti bezbedno kroz planine. Pomalo nervozan, prvi put skidam tocak na motoru sam, ali nekako uspevam da sastavim sve, ali kapiram da zadnje plocice prakticno nemam, a tolika brda su nam u planu!
Dok je mirko putovao ka NS -u ja u panici jurim pločice, kupujem pogrešne, menjam…. Dolazim nekako do pravih pločica zahvaljujuci Markosu (dragi nam Yamaha uvoznici nisu imali ništa odgovarajuće).
Mirko je u NS na exit-u, ja u Šapcu pakujem stvari . Od alata skoro ništa sem onog koji je došao uz motor. Od delova malo svećica, malo sijalica, malo sajli sa kojekakvim sitnicama, set za gume – standardno… Svima ovde dobro poznat Dane Deda me “naterao” da ponesem te sitnice sa sobom.. Ko zna, možda i zatreba. Na motoru ugradjujem 2 utičnice za punjače kako bi se baterije punile u toku vožnje jer će se voziti dosta, 8-10 sati svaki dan. Od torbi imamo obojica po tank, bočne i kofer. Uz staro pravilo: “koliko dana toliko gaca” nismo mnogo komplikovali sa prtljagom. Nosimo samo osnovno.
I to je to. Dan pred put se završava. Spavam koliko je moguće od treme pred polazak. Sutra se nalazimo u Rumi u 7 ujutru. Iz Rume polako krećemo zajedno prema Hrvatskoj.
Dan 1. Šabac (NS) – Kranjska Gora
Plan za prvi dan je jednostavan. Čist autoput kroz Hrvatsku i Sloveniju… Na karti to izgleda ovako:
Ustajem u 6:00, oblačim se, isterujem motor ispred garaže.
Dogovor je da se nađemo na Rumskoj raskrsnici, u 7:00. Ne volim onu nervozu pred polazak i užurbano krećem. Obicno čim krenem nestane ta “predputna” nervoza, ali ovaj put nikako da ode. Jos uvek nerazbuđen dovoljno, dolazim do uključenja na autoput kod Rume, gasim motor i koristim momenat za par slika dok cekam Mirka.
Ima nešto posebno lepo u tim jutarnjim satima kada se kreće na put, i kada radi ta trema, a sve je to još jače kada si sam i imaš vremena da misliš o tome. Sad dok kucam ovo, gledam ovu sliku i tačno znam kako je mirisalo to jutro. Čula se valjda pojačaju kada ste (pozitivno) napeti, bar tako kažu pametnjakovići sa discovery-a.
Razmisljam o tome sto nas čeka i tek sad, posle pola sata počinje mozak polako da se prebacuje u “putni” režim i ona nervoza nestaje.
Nisam imao previše vremena da složim misli pred sam polazak jer je posle nekoliko minuta stigao i on iz pravca Novog Sada.
Sa sobom nosi žutu gumenu patkicu koja pripada Aleksi, njegovom sinu. Patkica će putovati sa nama, zapamtiće krajeve kojima je prolazila pa će ispričati malom Aleksi svoje doživljaje kada on dovoljno poraste da ih razume.
Pošto je tura za Mirka pocela pre 600km, u Budvi, on će zalepiti prvu zastavicu ovde, u Rumi. Spremili smo za svaku državu po jednu, čisto kao mali ritual da ozvaničimo naše prisustvo u državama kroz koje cemo proći.
Evo i naše dve natovarene bliznakinje kobile
Posle kratkog preslišavanja ponetih stvari i utvrđivanja da smo ponešto i zaboravili, ali konačno krećemo!!!
Nastavak putopisa brzi alpski đir možete pročitati u temi na forumu.
