September 22, 2021
NaslovnaMoto PutopisiTri dana na Kinezu i Italijanu

Tri dana na Kinezu i Italijanu

-

Da za avanturu i lepu vožnju ne treba puno, dokazuje i današnji putopis pod nazivom “Tri dana na Kinezu i Italijanu”. Naš član foruma Yanco uputio se sa svojim drugarom na trodnevnu turu po Srbiji, ali sa skuterima. Zanimljiva avantura, uživajte!


Nije ovo kratko putovanje od tri dana bio nikakav izazov ili dokazivanje da se može putovati i na 50ccm, već je to bio jedini izbor. Morao sam da se usaglasim sa svojim prijateljem koji ima Gileru Runner 50cmm, a imali smo zajedničku želju i dogovor da napravimo jednu kratku zajedničku turu. Da vozim Hondu od 750ccm uporedo sa njim ne ide, a i ne bi mi bilo zanimljivo. Dogovor je pao da usaglasimo mašine, pa sam odlučio da osedlam Sprint Max 50ccm.

Želja nam se javila još preko zime, dok smo u našoj zajedničkoj radionici sredjivali njegovu Gileru staru 20 godina. Taj skuter je kompletno bio rastavljen, kompletno ofarban, stavljene nove gume, zamenjeno što je trebalo da se zameni, i nakon svih radova skuter je izgledao bukvalno kao nov. Dakle, vozni park nam je bio sledeći:

  • Sprint Max, 2008 god, 49ccm, 4 stroke
  • Gilera Runner, 1999 god, 49ccm, 2 stroke
Tri dana na Kinezu i Italijanu
Tri dana na Kinezu i Italijanu

Dvočlana ekipa:

  • Ja, na kinezu koji je od mog burazera i koji je prešao svega nešto manje od 2800km, kupljen nov i veoma malo vožen. Možda me znate sa foruma, vozim Hondu NC750X, pomalo aktivan u toj temi i u još ponekoj. Često putujem motorom, za takve namene ga i imam. Prosek po sezoni je od 12000 – 15000km.
  • Džoni, moj dobar prijatelj i kolega sa posla, biciklista i karting vozač, osvajač na desetine pehara u raznoraznim karting takmičenjima. Nije bajker niti član foruma. Vozi Italijana

(Džoni u kariranoj košulji, ja ovaj desno što se kezi)

Tri dana na Kinezu i Italijanu
Tri dana na Kinezu i Italijanu

Pošto nam je počeo odmor u firmi, dogovor je pao da prvo odvezemo ovu kratku turu, pa ostatak odmora da se svako posveti svojim individualnim planovima. Plan je krug po Vojvodini. Prvi dan polazak iz Kragujevca pa da stignemo do Sombora, drugi dan do Zrenjanina, a treći dan da krenemo kući za Kragujevac. Motore smo samo oprali (što se kasnije ispostavilo da nije bilo dovoljno, jer smo trebali i da ih malo pregledamo), napakovali osnovne stvari za kampovanje, parkirali u radionicu i bili smo spremni da krenemo. Spakovali smo i neki osnovni alat, ključ za svećice, nekoliko raznoraznih šrafova i matica, da nam se sve to nadje zlu ne trebalo, jer će nam koristiti uz naše elementarno znanje iz mehanike…

1. dan

3. avgust 2021.

Plan za prvi dan je Kragujevac – Sombor. 321km po Google karti, ali kilometar satu smo prešli 370. Malo smo lutali.

Tri dana na Kinezu i Italijanu

Okupljamo se oko 6:20 u radionici. Proveravamo da li smo sve poneli šta treba, isterujemo mašine i spremni smo za put. Resetuje se kilometraža (samo na Gileri, kinez nema tu opciju). Par fotki za srećan put, i polazimo u 6:40. Nema odbora za ispraćaj, nema nikoga… svi spavaju, a mi se trudimo da tiho zatvorimo rolo vrata radionice da ne probudimo komšiluk.

Gorivo smo natankali još predhodni dan, tako da ćemo imati autonomiju preko 100km bez pumpe. Krećemo ka Topoli, nama dobro poznat put i bez ičega zanimljivog. Stajemo negde posle Čumića gde su radovi na putu i dalje, da stegnemo malo prtljag.

Tri dana na Kinezu i Italijanu
Tri dana na Kinezu i Italijanu

Dalje nas put vodi kroz Topolu

Prvo stajanje je u Arandjelovcu, gde smo planirali da doručkujemo. Stigli smo malo pre 8h, vozimo se glavnom ulicom, ali je teško naći da nešto radi, sem pekara. A mi bi smo da se počastimo pravim doručkom. Sednemo u neki Cafe bar and restaurant, ali nam kažu da je od naslova ostao samo Cafe bar, da klopu više nemaju. Predjemo malo niže u neki restoran, mislim da je naziv Vajat. Tamo imaju klopu, ali tek od 10h, nemaju sad lepinje. Samo može kačamak. Dobro de, daj i kačamak, samo nešto da se pojede da ne gubimo vreme. Onda je ipak konobar našao jednu lepinju od juče, pa kaže da može i omlet da se napravi. Pa nas uslužiše sa kačamakom i omletom, jedosmo i platismo pa da teramo dalje…

Vozimo dalje do Lazarevca. Uz put ništa zanimljvo, lepo vreme, lepa priroda i lep put. Kakva je milina kad mogu da vozim i da slikam telefonom, to na motoru mi je neizvodljivo, dok na skuteru mogu dok vozim i poruke da kucam, čitam mejlove, gledam Polovne automobile, čitam vesti i odgledam neki klip na YouTube.

U Lazarevcu stajemo na cafe pauzu i da malo odmorimo dupeta. Sedište na Spintu je kao na dasci, udobnost je 0. Već je dupe utrnulo.

Da nam ne bude dosadno u toku vožnje, kacige smo opremili Sena komunikacija. Šalimo se da više vrede nego moj kineski skuter. Ali istina je

Sledeće stajanje je Ub, samo da opičimo koju sliku i nastavljamo dalje

Tu sam stao i da sipam gorivo, dosuo 3,5L i što bi @Prgi18 rekao, plaćam galanto i nastavljam dalje.

U toku vožnje se malo menjamo skuterima, da odmorim dupe na Gileri jer je dosta udobnija. Maksimalna brzina nam je 60kmh, toliko kinez može da razvije. Tako piše na kilometar satu, a i uporedio sam sa GPS na telefonu, tačan je. Italijan laže, pokazuje 10km/h više nego GPS. Nekoliko slikanja u toku vožnje:

Stajemo u Trbušac ispred neke prodavnice da popijemo sok i pojedemo sladoled. Tu su i dve lokalne pivopije već krvavih očiju, a tek je podne. Uporedjuju naše skutere sa APN-cima koji su oni vozili u mladosti

Prolazimo Šabac i stižemo do Sremske Mitrovice. Srpska zastava se viori na Italijanu. Džoniju je to bio fazon, a meni smešno. Pa nismo otišli u Mongoliju pa da se zna odakle smo.

Krećemo da se penjemo na Frušku Goru iz Ležimira. Tu nam je manji uspon nego da idemo na Irig, tako da će skuteri savladati to bez problema. Na prevoju nalazimo klupice za odmor, i stajemo da prezalogajimo nešto, jer je već vreme ručku, i da popijemo kaficu. Ovaj ručaj je bio u kamperskom fazonu.

Na sedište kineza stavljam jastuk na naduvavanje za plažu, i to se ispostavilo kao pun pogodak, jer mi je spasilo guzicu. Taj isti jastuk koristim i na Hondi kad utrnim od dugog putovanja.

Vozimo do Dunava i tu pravim zajeb, jer sam mislio da je most u Iloku u Srbiji, a u stvari je u Hrvatskoj. Kad smo stigli do granice, morali smo da se vratimo nazad, jer naravno pasoše nismo ni planirali da nosimo. Vraćamo se da predjemo Dunav skelom kod Banoštora. Skela je brzo stigla, prevezla nas i naplatila 100din po skuteru. Džabe.

Tri dana na Kinezu i Italijanu
Tri dana na Kinezu i Italijanu

Kad smo se iskrcali, Džoni uvidja da mu nema rukavica. Verovatno su mu ispale negde dok se ukrcavao, ali nas mrzelo da se vraćamo. Nastavlja dalje goloruk.

Što se tiče opreme, imali smo samo kacige, on rukavice za bajs koje je izgubio, i ja Dainese letnje moto rukavice. Ostalo sve je bilo casual garderoba. Bitno je samo da imao duge rukave, da ne izgorimo na suncu. Koje je ovo bilo olakšanje u odnosu na motor, gde moram za svako stajanje da skidam rukavice, kacigu, potkapu, jaknu, pojas, pa sve to vraćaj nazad kad treba da se krene.

U Čelarevo stajem da sipam gorivo i da galantno platim.

Tri dana na Kinezu i Italijanu

Dalje vozimo do Odžaka, i tamo stajemo na pauzu za kaficu. Ležemo na travljak ispred gradskih bazena i kuvamo kafu na kamperski plin.

Tri dana na Kinezu i Italijanu
Tri dana na Kinezu i Italijanu

Ideja je bila da postavimo šator bilo gde u prirodi. Videli smo da ima neko izletište Tromedja, pa smo mislili da bi to moglo biti pogodno mesto. Medjutim, kako smo prošli tablu za Sombor, posle nekoliko metara vidimo tablu za Kamping pod nazivom SoSul. Nismo baš ekstremni kamperi, pa smo odlučili da je bolje da prenoćimo u uredjenom šatorištu, i krećemo ka SoSul-u. Tamo nas je dočekalo daleko lepše od onoga šta smo očekivali. Kamp je ekstra uredjen, sa svim što treba da ima, čak i sa bazenom. Da ne pišem mnogo o kampu, koga intereuje ima na netu. Mogu samo reći da su uslovi više nego odlični, a cena je 7e po osobi.

U kampu nema gužve, pa smo mogli da biramo mesto gde da postavimo šatore.

Kada smo se postavili, sedamo na skutere da odemo do centra Sombora da pojedemo nešto i da kupimo šta nam treba. Nešto protiv komaraca treba obavezno, jer ih ima mnogo. Kupili smo spirale i upalili 2 isred šatora, i to je delovalo. Nisu nas izujedali.

I tada oko 23h kreće kiša da pada… Sve smo se nadali da će nas zaobići, ali nije nam se dalo. Padala je sve do 5h ujutru. I to sve vreme pljusak. Džonijev jednoslojni šator je propustio posle 10 sekundi. Brzo smo prebacili stvari kod mene i morali smo da spavamo u istom šatoru. Ja sam imao Quechua CAMPING TENT MH100 za 3 osobe, i pokazao se kao dobar, jer je celu noć bio u vodi i pod kišom, i nije pustio ni kap. Pokušavamo da zaspimo dok kiša samo udara po šatoru. Zatvorim oči, zadremam pola sata, pa se opet probudim, malo zevam u telefon, pa opet zadremam. Tek negde pred zoru me hvata san, i uspeo sam da zaspim…

Nastavak putopisa Tri dana na Kinezu i Italijanu možete pročitati u temi na forumu klikom ovde.

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Jovan Ristić
Malo je reći da volim motocikle. Od malih nogu postali su moja ljubav, strast i način življenja. Vremenom sam sve u životu predodredio motociklima i motociklizmu generalno. Treća sam generacija motociklista u mojoj porodici. Moje pisanje je produkt mog iskustva i velike ljubavi i svakodnevnog života sa motociklima.
19,260FanovaLajkuj
1,287PratilacaZaprati
121PratilacaZaprati
119PretplatnikaPretplatite se