Lepo je putovati motociklom, ali je još lepše kad vam se pridruži ekipa sa kojom je sve lakše. Tako se i naš član foruma Djuka015 sa svojim drugovima uputio na put. Uživajte u opuštajućem putopisu 4 musketara osvajaju Alpe.
Polazim na svoje prvo ozbiljnije putovanje motorom,bez nekog preteranog iskustva, ali sa voljom da naučim što više od mojih kolega, braće, saboraca.Tracer Team Serbia tj. Marko (Sandiki), Djole (DjoleLo), Stefan (Lone Wolf) i ja krećemo u avanturu od 18.07 – 24.07.2019.
Konačne pripreme i dogovor vršimo na obali Save uz roštilj ,pićence i bogat kulturno umetnički program.Par dana pred put pravimo zastavu svog tima.
Zbog obaveza ne stižem da obavim redovan servis na motoru do dan pred put. Zbog nervoze i uzbuđenja ne mogu da zaspim i ustajem u 4h ujutru da obavim konačne pripreme i proverim dal’ sam sve spakovao.
Dan 18.07 Šabac – Bijeljina – Prijedor – Plitvička Jezera – Ljubljana
Sastanak sa Stefanom koji dolazi iz BG-a u 6h na OMV pumpi u Šapcu, a dalje nas dvojica idemo do Bijeljine gde nas čekaju Djole iz Loznice i Marko iz NS-a. Čekam Stefana koji po običaju kasni i uvek je gladan i on stiže pola sata posle dogovora, sad bi on da zasedne i jede, ali ga teram da krenemo. Gledam ga u retrovizoru kako otvara i jede bonžite u vožnji. Prelazimo Pavlovića most i dolazimo na Despotović pumpu gde nas čekaju druga dva člana kao na iglama, euforiju i nervozu ne mogu da sakriju. Prvu pauzu pravimo posle sat vremena u etno selu Kotromanićevo.
Nastavljamo dalje prema Prijedoru i pošto nam je kafa dobro otvorila apetit svracamo u Motel Le Pont koji se nalazi na obali reke Sane.
Dobro smo se najeli i odmorili i red bi bio da nastavimo dalje prema Plitvičkim jezerima. Sada već počinje opasno da kuva, temperatura 40 u hladu. 20-tak kilometara od Hrvatske granice radovi na putu i ne možemo dalje. Navigacija nas baca i voza po nekim kozjim stazama i brdima. Kad smo pomislili da ne može gore baci nas kroz neku njivu, pa uzbrdo po nepreglednom putu od makadama i tucanika, tako oštrog da kida gume. Mi onako dobro natovareni samo gledamo da ne popadamo sa motora. Ogreja nas sunce kad smo ugledali ponovo asfalt, mada sreća ne potraja dugo Djole ubrzo staje jer mu guma ispušt,a a rez na gumi kao da je neko zario nož pa zaparao.
Izuzetno mekane, sportski orijentisane m7rr su uzele svoj danak. Punimo gumu penom, ne pomaže, stavljamo zatim čep i on je odradio posao do prvog vulkanizera od kojeg ni traga ni glasa u ovoj nedođiji. Odlučujemo se da pređemo u Hrvatsku i probamo sreću da potražimo kod prvog njihovog vulkanizera. Čovek je ispao ljudina prava,okrpio nam extra gumu i tražio za to 3e na sta Đole nije hteo ni da čuje nego mu dao 15e.
Završili to, napatili se i taman krenuli do P. Jezera, tamo lepota, čudo prirode i da opalimo koju sliku, kad nas zali neviđeni pljusak. Oblači kišnjake i 20 kmh na sat napred. Ne može se voziti koliko je vode na kolovozu. Posle 10 minuta moj kišnjak je tako počeo da pušta vodu da sam ja počeo da se tresem od hladnoće. Staje kiša i ja stajem na parking, skidam se go, bacam kišnjak u smeće i oblačim suve stvari.
Ostatak puta do Ljubljane protekao je veoma dosadno, na ulazu u Sloveniju nas hvata mrak. Navigacija nas baca na parče auto puta oko Ljubljane od 10-tak kilometara. Sad tu nastaje raspravka dal da kulimo vinjetu ili da rizikujemo. Kupujemo svi vinjete i bezbrižno dolazimo u smeštaj u 23.00h. Smeštaj smo rezervisali ranije preko bookinga, Hotel Vila Katrca i za svaku je preporuku. Gotov prvi dan, prevalili smo 690km, po magistralnim putevima (neki i više). Mrtvi umorni ležemo na spavanje.
2.Dan Ljubljana – Bohinj – Bled – Mangart -Kranjska Gora
Ustajemo rano ujutru ko prebijene mačke iscrpljeni od predhodnog dana. Koristimo prvu priliku da se slikamo sa zastavama ispred smštaja, doručak i nastavak dalje.
Motori su proveli sigurnu i mirnu noć u dvorištu:
Vozimo se pored reke Idrijce i idemo prvo do Bohinja. Put je izuzetno kvalitetan i ima lepih krivina. Pravimo prvu pauzu za kafu u baru Kurnk uz samu reku.
Spuštamo se sa planine u mesto Bohinj, ali pošto imamo nervoznog vođu Marka koji žuri ne nalazimo jezero i nastavljamo prema Bledu.
Jedva nekako na Bledskom jezeru nalazimo mesto za parkiranje svojih ljutih mašina i spremamo se da ručamo i pojedemo čuvenu krempitu, uzimamo jelovnik i kad se nismo onesvestili koje su cene. Odlučujemo da samo popijemo piće kad nas konobar obaveštava da tu služe hranu uz piće i da se moramo premestiti u baštu do jezera. Gladni, nervozni sedamo na motore i odlučujemo da odemo u smeštaj koji smo rezervisali u Kranjskoj Gori, raspakujemo se i tamo ručamo pa tek onda da osvojimo Mangart.
U smeštaj stižemo u popodnevnim časovima i raspakujemo se i tražimo restoran.
U restoranu koji smo našli cene do bola takođe, kranjske kobasice i piće 70e.
Sreća što smo poveli našeg kuvara Stefana koji nam je bez pogovora ispunjavao želje.
Posle tankog ručka krećemo prema Mangartu, put nas uvodi u Italiju pa nas vraća u Sloveniju ponovo i počinje uspon, a ja neiskusno krenuo sa mesh jaknom, a što se više penjemo hladnoća i vetar ubijaju.
Nastavak putopisa možete pročitati na forumu u temi 4 musketara osvajaju Alpe.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka oko 10h šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
