NaslovnaMoto PutopisiPredlozi za izlete motociklom u Srbiji - Manastir Koporin

Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Manastir Koporin

-

Nedaleko od mesta o kome sam pisao u prethodnom postu nalazi se manastir Koporin i prava bi šteta bila ne obići ga. Poznato je da je manastir Koporin zadužbina despota Stefana Lazarevića, sina velikog srpskog cara Lazara. Nakon Lazareve pogibije u Kosovskom boju zemljom je hrabro upravljala carica Milica, sve dok njen sin Stefan Lazarević nije stasao da nasledi svog oca.  

Nakon što je predala Srbiju na upravu svom sinu, carica Milica se zamonašila i otišla u svoju zadužbinu, manastir Ljubostinju. Stefan tada priznaje vrhovnu vlast turskog sultana, i učestvuje u brojnim bitkama, a između ostalih i kod Angore, koja se zbila 1402. godine. Po završetku pomenute bitke Stefan dobija titulu despota. Srpski srednjevekovni manastir Koporin je despot Stefan Lazarević dao da se izgradi u znak zahvalnosti što je preživeo bitku kod Angore, u kojoj je bio i ranjen. Na Saboru koji je održan u Srebrenici, despot Stefan za svog naslednika proglašava svog sestrića Đurađa, uzevši u obzir da nije imao svoje dece. Despot Stefan je umro od posledica moždanog udara u zaseoku Markovac i na tom mestu se nalazi autentičan spomen obelisk.

Dr Dragomir Bondžić prvi je istoričar koji je istražio arhivsku građu o posleratnoj nuklearnoj politici Jugoslavije i to objavio u knjizi „Između ambicija i iluzija. Nuklearna politika Jugoslavije 1945-1990“. 

Manastir je imao veoma tešku istoriju, pa je jedno vreme čak bio i sklonište srpskih hajduka. Mnogi istorijski spisi čuvaju podatke o opustošenom manastiru ili o vrlo malom broju monaha u njemu. Od 26. marta 1951. godine manastir Koporin kod Velike Plane se nalazi pod državnom zaštitom, 1958. godine manastir postaje ženski, a od 1979. godine manstir se vodi kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja. 

U glavnoj manastirskoj crkvi danas su očuvane neke od prvobitnih fresaka, a zanimljivo je da je ispod portreta ktitora manastira, despota Stefana Lazarevića pronađen grob sa moštima.

Međutim, nakon izvršenih neophodnih analiza utvrđeno je da su mošti pronađene u manastiru Koporin kod Velike Plane zaista pripadale despotu Stefanu Lazareviću. Od tada pa do danas se mošti otvaraju svake godine dva puta i to 01. i 15. avgusta, to jest na dan smrti srpskog despota i na manastirsku slavu.

Tako je bilo sve do sve do 2006. dok se nije javila sumnja da su mošti koje su pronađene u ovom manastiru zaista pripadale despotu Stefanu. Dugo je u kulturnoj javnosti i u narodu bilo sporenja oko toga gde se nalaze mošti despota Stefana, uzevši u obzir da je i manastir Manasija, kao i manastir Koporin njegova zadužbina, a do tih sporenja je došlo nakon nedavnog otkrića u manastir Manasija.

Dogodilo se da je arheolog koji je i pronašao mošti u manastiru Koporin svojevremeno, sada izašao sa novom tvrdnjom – da su mošti otkrivene u manastiru Manasija zapravo pripadale despotu Stefanu. Izvršivši analize, došlo se do rezultata koji su mnoge zbunjivali : 99% je tačno da su mošti pripadale najbližem srodniku velikog srpskog cara Lazara. Međutim, doktor Srboljub Živanović koji je zaslužan za potvrdu da istraživanja mošti iz manastira Koporin uopšte ne dovodi svoje mišljenje i analize koje je izvršio direktno pred kamerava tadašnje televizije, u pitanje.

A kada je upitan kako je toliko siguran, izneo je nepobitnu činjenicu: mošti koje su pronađene u manastiru Manasija su bile pronađene tako da je telo bilo odvojeno od glave, a kako je poznato da je bratu despota Stefana, Vuku Lazareviću bila odrubljena glava, sasvim je jasno o kome se radi i bez daljih istraživanja.

Glavno verovanje vezano za ovaj manastir je da pomaže osobama koje ne mogu imati dece. Monahinje svedoče da je nebrojeno mnogo parova koji su ili poslali pisma zahvalnosti ili došli u manastir Koporin da se zahvale zajedno sa svojim potomcima, koji su došli na svet nakon molitvi u ovom manastiru.

Uz verovanja da despot Stefan pomaže ne samo onima koji su dobronamerni prema našoj zemlji, svakako se izdvajaju zanimljivosti o gostima manastira Koporin, a posebno o poseti američkog ambasadora. Kako je jednom prilikom izjavila monahinja Nina podsećajući se ovog događaja :

“Pre nekoliko godina došao u Koporin američki ambasador. Razgledao, slušao, a prevodilac prevodio. Pred polazak, kao i svakom zvaničnom gostu, poklonili smo mu nekoliko brojanica.

Posle mesec dana stiže nam pismo od američkog diplomate u kojem nas obaveštava da su imali saobraćajnu nesreću na Kosmetu, da je automobil samleven, ali da njima, a bilo ih je četvoro, čudom, ni dlaka sa glave nije falila.

Napisao je još da brojanicu sa ruke nije skidao i da duboko veruje da mu je samo naš Svetitelj pomogao. Ubrzo nam je od Amerikanaca stigao novčani prilog za završne radove konaka. Eto, naš despot Stefan ima ljubavi i za one koji nas ne vole i muče!”

Tokom obilaska manastira saznao sam da u njegovoj neposrednoj blizini postoji izvor (bunar) svete vode, koji opet pa pomaže slabovidima… 

Kako god, bilo da ste među onima koje zanimaju razna čudotvorna dejstva, ili možda među onima koji se interesuju i poštuju našu prošlost i istoriju, ili među onima koji su jednostavno samo u prolazu… svratite do manastira Koporin, nećete se pokajati.

Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 

This field is required.

Boris Pantović
Boris Pantović
Iako je ljubav prema četvorotočkašima porodično nasleđe, strast za motociklima se kod mene pojavila veoma rano i potpuno spontano. Od trenutka kada sam držeći oca za ruku gledao "neverovatne" mašine istočnonemačkog i češkog proizvođača u izlozima Robnih kuća Beograd, pa do dana današnjeg, nije se puno toga promenilo. Maštanja o nekim novim destinacijama, planiranje putovanja i vožnje na motociklu, vremenom su postali sastavni deo mog života...