Svedoci smo toga da se u svim sferama života granice pomeraju svakoga dana sve brže. Tako se i u motociklističkoj industriji sa razvojem tehnologije maksimalna brzina motocikala povećava. U jednom trenutku su i proizvođači shvatili da moraju sami postaviti neke granice. Zato danas uglavnom satovi na motociklima ne mere preko 299 km/h. Hajde da vidimo kako, zašto i kada se to desilo.
Česti su slučajevi kada su novi izumi plašili ljude. Da li je strah od nove tehnologije opravdan?
Pojavom parne lokomotive 1835. godine, omogućen je brži transport. Iako je voz puno bolji i brži vid transporta od konja, ljudi su bili preplašeni činjenicom da će u vozu putovati brzinom većom od 50km/h. Na široko se špekulisalo da čovekovo telo nije sposobno da podnese tako đavolske brzine. Mislilo se da će se ugušiti od vetra ili istopiti na velikim brzinama. Strah je prerastao u opštu paniku za bezbednost žena i dece od nove tehnologije. Kako se automobilska industrija razvijala te automobili postali sve češći prizor na drumovima, nastala je i zabrinutost da žene zbog psiho – fizičkih razlika nisu sposobne da kontrolišu vozilo pri tim brzinama. Međutim, devojka zvana Alis je sa tri drugarice provela 59 dana vozeći automobil, završivši putovanje bez ikakvog problema što je pomoglo da se javnost razuveri o brzini i ženama.
Kako smo od straha brzine parne lokomotive došli do situacije da su japanski proizvođači morali postaviti granicu na 299km/h? Da li je motocikl preuzeo đavo i otrgao ga kontroli?
Generatori tahofobije
Tahofobija je strah od brzine, ujedno i simpatična reč za izazivanje blagog osmeha svakog motocikliste.
Krajnja brzina je oduvek bila bitan i usko povezan podatak o perfomansama motocikla. Već 1930. godine motocikl Brough Superior SS100 Pendine držao je rekord najbržeg motocikla na svetu sa 180 km/h. Tek 22 godine kasnije Vincent Black Lighting-a je oborio taj rekord brzinom od čak 240 km/h. Narednih 35 godina nosiće titulu najbržeg motocikla na svetu. Tako su se proizvođači i modeli smenjivali godinama, sve do sredine devedesetih kada su perfomanse i brojevi izašli iz okvira prihvatljivog za javni saobraćaj. Iz Honde je stigao legendarni CBR1100 XX Blackbird.
Ovaj motocikl je konstruisan namenski za napad na Kawasaki koji je tada tržištu nudio ZZR 1100 kao najbrži motocikl od svih japanskih proizvođača. Brzinom od 287 km/h, Blackbird je u tom trenutku postao najbrži motocikl na svetu. Kako i ne bi kad je kršten nazivom Blackbird po najbržem američkom špijunskom avionu SR-71.
Za to vreme, u Suzuki-ju se namenski za brišući let spremao soko koji će stići i kandžama zgrabiti Hondu. Legendarni i jedan od najprepoznatljivijih motocikala na svetu – Hayabusa.
Hayabusa je japanski naziv sa sivog sokola, koji ponirajući dok lovi, stiže plen brzinom od 320 km/h. Ironija je inače što sivi soko lovi crne ptice, kosove. Samo dve godine nakon Blackbird-a Suzuki sa Hayabusom obara rekord krajnjom brzinom za čak 23 km/h većom od Blackbird-a, odnosno 312 km/h. Nema sumnje da je ovakav potez i sam motocikl zbog svoje specifičnosti privukao ogromnu pažnju motociklističkih medija, pa samim tim i veliki broj motociklista, vrbujući većinu adrenalinsko – brzinskih zavisnika. Smena na tronu bila je je mnogo efektnija nego prethodni okršaj Kawasaki-ja i Honde jer Honda nije bila puno brža od Kawasakija koliko je Suzuki bio od Honde. Što bi se ispred kafane reklo: „Oduvao ih Suzuki“. O Hayabusi se može još mnogo pisati toliko da zaslužuje zaseban tekst, ali kako je tema broj 299 na brzinomeru, idemo dalje.
Zelena maslina preliva čašu koktela
Svi moto magazini i relavantne emisije o motociklima 1999. godine bave se Hayabusom. Testira se maksimalna brzina, upotrebljivost, široko se diskutuje od dizajnu koji je uslovljen aerodinamikom.
Kako su japanski proizvođači napravili „igralište“ brzine, kao hladan vetar pred oluju stižu glasine da se u Kawasaki-ju sprema nešto još brže od Hayabuse. Taj vetar će primorati svu decu iz parka da pokupe svoje igračke i vrate se kući.
Kawasaki u svojoj istoriji ima tradiciju da konkurenciji pokaže svu silinu inženjeringa. Uvek su to bili grubi i brutalni motocikli. Možete da ih volite ili ne, umeju silinom i zamahom da zatvore jedno oko konkurenciji. Glasine kažu, motocikl koji će dostići brzinu od čak 350 kilometara na čas. Koštaće koliko nov Golf IV.
Kome su i zašto potrebni takvi motocikli? Zapravo nikome, ali bi svaki motociklista želeo da poseduje ovakvu spravu jer je sama sebi svrha. Sa jedne strane radost i uzbuđenje, sa druge strane muka i problem. Policija ima problem sa sportskim motociklima jer nema kapacitete i sredstva za kontrolu sada nove hiper sport klase. Štaviše, takvi motocikli su brži i od helikoptera.
Glasine se vrlo brzo potvrđuju kao tačne jer na tržište stiže Kawasaki ZX12R. Ogromnih 133 kilovata i još desetak dodatnih pri većim brzinama zbor specijalnog sistema usisnika koji forsiraju vazduh u agregat. Zvanično, najmoćniji motocikl na svetu. Pri tom, za razliku od Hayabuse, ZX12R nije trom van autoputa već vešto barata snagom. Ništa čudno, Kawasaki se pored motocikala bavi aeronautikom i astronautikom. Zeleni Kawasaki je maslina koja preliva čašu.
Iz Evropske unije stižu jasne poruke, ovakvim motociklima nije mesto u javnom saobraćaju. Proizvođači motocikala moraju da prestanu sa ovakvim pristupom. Predlog je nova zakonska regulativa koja će ograničiti motocikle na tržištu Evropske unije na svega 75 kilovata snage. Zanimljivo da je BMW bio jedan od „potpaljivača vatre“ za ovakvu regulativu. Zajedno sa njima, proizvođači motocikala potpisuju „Džentlmenski ugovor“ i ograničavaju maksimalnu brzinu na 299 kilomeatara na čas za vek i vekova. Vodeći se time da je bolje sami da se dogovore, nego da ih reguliše zakon. Od tog trenutka, svaka diskusija o najbržem motociklu se završava. Svi će biti jednako brzi. Prihvatljivo brzi.
Kawasaki je otkazao zvaničnu premijeru ZX12R-a i elektronski ga ograničava na brzinu od 299km/h. Prvi modeli Hayabuse će ostati u izvornim performansama dok će naredni primerci takođe biti limitirani kao ZX12R. Samim tim, Hayabusa zvanično ostaje na tronu najbržeg motocikla na svetu. Između dve kompanije, između suzukista i kawasakista ostaće neporavnati računi i večita dilema – ko je brži.
Međutim, nisu svi proizvođači bili „pošteni“. Italijanska MV Agusta 2007. godine nakon što se „prašina slegla“ predstaviće model F4 R 312, tvrdeći da može postignuti brzinu od 312 kilometara na čas mada samo jedan izvor potvrđuje ovu brzinu. Jedan od proizvođača koji se najviše zalagao za ugovor bio je BMW. Ali uprkos tome, 2010. godine predstavili su S1000RR koji je „prekršio“ taj ugovor brzinom od 303 kilometara na čas.
Još jednom, italijani, konkretno Ducati modelom Panigale 1199R neće ispoštovati ugovor, ali na način takav da se brzinometar nakon 300km/h isključuje.
Istorija će se ponoviti, odgovor će opet stići iz Kawasaki-ja modelom Ninja H2R već 2014. godine. Ovaj motocikl postoji u dve verzije, jedna ograničena za javni saobraćaj i druga isključivo za stazu. Ta druga, bez ograničenja brzine, razvija 401 kilometar (teorijski 430km/h) na čas zahvaljući supercharged agregatu snage 230 kilovata. Zamislite reakciju slučajnog prolaznika koji nosi kesu iz supermarketa na odgovor na uobičajeno pitanje: „Koliko može da razvije“?
Pored ograničenja koje su proizvođači sami sebi nametnuli, većina sportskih motocikala danas premašuje brojku od 299 km/h. Ipak, proizvođači se i dalje makar formalno drže svog dogovora, te je maksimalna brzina koju brzinomeri pokazuju i dalje 299 km/h.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
