Nijedno putovanje nije isto. Naš član foruma bajkerlaki sa svojim CFMOTO ljubimcem otišao je u potragu za avanturom – Alpska tura Chunfeng motorom sama po sebi već nagoveštava o kojim predelima se radilo. Uživajte u putopisu.
Sve ono što ću napisati i što ćete pročitati je viđenje stvari iz ugla jednog nepristrasnog bajkera, koji ispunjava svoje snove iz godine u godinu.
Mnogo sam razmišljao o ovoj turi, koja nije ni malo naivna, zahtevna је, izazovna. Skoro pola godine uklapanja i traganja za najboljim trasama i lokacijama. Kada sam sve jasno definisao, krenuo sam u avanturu sa svojom suprugom, ostaviviši za sobom decu sa svojim roditeljima i svoje rodno mesto Blace. Krenuli smo na Alpsku turneju. Plan je bio da putujemo osam dana, sa sedam nocenja, s tim što bismo svakog dana menjali smeštaj i divili se novim predelima i lepoti koju Alpi i Dolomiti mogu da pruže.
1. Dan
Startovanje je bilo iz Blaca, 30. Juna u jutarnjim satima, kao i prošle godine kada smo išli za Rumuniju. Cilj za prvi dan bila nam je Slovenija, tačnije Novo Mesto, gde smo unapred bukirali smeštaj, kod našeg čoveka, u jednom prelepom ambijentu pored reke Krke. Prvi dan je bio prilično nesadržajan, jer smo išli samo autoputem, a sa strane su se smenjivale ravnice Slavonije, dok nismo prošli Zagreb, od kada su počela da se naziru brda Slovenije i razbijanje te monotonije. Prijatan boravak u Novom Mestu upotpunila je i štenja lepom stazom pored same reke Krke, koja je toliko umirujuće delovala na nas, da nam je omogućila da napunimo baterije za sutrašnji dan koji je bio pun novih stvari.
2. Dan
Drugog dana krenuli smo iz Novog Mesta, autoputem ka Trstu, gde smi i ušli u Italiju. Čim smo prešli granični prelaz, osetio se duh Italije, pomorska tradicija Trsta, uzbuđenje počinje da raste, krenula je avanutra. Ulazimo u Trst, strmim ulicama kakve nisam iskusio do sada i parkiramo se na centralnom trgu na obeleženom parkingu za motore. Parkiranje je bilo besplatno, što je za svaku pohvalu. Prošetali smo Trstom, prelepim gradom, šetali pored mora, ali nisam imao osećaj da je more tu, verovatno zato što je to veliki grad sa lukom koja neutralize miris mora. Prelepe građevine koje podsećaju na Veneciju i jako ljubazni ljudi. Svratili smo do obližnjeg restorana gde smo doručkovali i nastavili dalje putem koji nas je poveo ka Dolomitima.
Svaki dan smo koncipirali tako da predjemo izmedju 350 i 400 km, osim prvog i poslednjeg dana, kada smo putovali prema Sloveniji i iz Slovenije ka Srbiji. Iz tog razloga svaki dan je bio dan uzivanja u vožnji, ali I dan uživanja u mestu gde smo odseli. Tako je bilo i sa San Martinom di Kastroca.
Prelepo planinsko skijaško mesto sa izuzetnim pogledom. Prošetali smo mestom i svratili do jednog restorana, gde smo večerali. Konobar Italijan slabo je govorio engleski, ali smo se snašli i poručili ono što smo želeli. Kao lokalni specijalitet doneo nam je i više vrsta domaćeg hleba. Prelep domaći hleb koji me je podsecao na hleb, koji su pravili naši stari. Dan je prošao uzbidljivo i sa nestrpljenjem smo očekivali naredni dan gde je glavna stvar bila prelazak preko legendarnog Stelvio Pass-a.
3. Dan
Treći dan započeli smo oko šest sati, spakovali smo torbe na motor, podmazao sam lanac i proverio motor i pošli smo na put dugačak oko 400 km. Put nas je vodio ka Bolcanu divnim planinskim putem, i dalje ka Meranu, nakon čega polako ulazimo u zonu Stelvio Pass-a.
Uzbuđenje raste! Srećemo mnogo biciklista, ali i na toj putanji pre samog uspona postoji i traka koja je ograđena i namenjena je biciklistima. Predobro! Mnogo sam gledao i čitao o Stelviu, ali dok ovo ne doživite niti ja mogu da opisem niti slike mogu to da dočarajuju. Velika nadmorska visina se menja za samo 15 min. Neverovatan uspon sa jako teskim krivinama koje zahtevaju 200% koncetracije. Nema mnogo gledanja sa strane, biće pogled kad se popnemo. I uspeli smo. Na vrhu smo Pass-a. Kakav osećaj. Adrenalin me je držao narednih pola sata. Ruke su mi se tresle, gledam, ne verujem. Nakon što smo malo prošetali I smirio sam se, svratili smo do restorana sa kojeg puca neverovatan pogled. Ko prolazi ovim putem, ne bi trebalo da zaobiđe ovaj restoran, jer imaju izuzetnu gulaš supu sa telećim mesom, koja mi je tako dobro legla. Boravili smo sa Stelviu nekih sat vremena, nakon čega je došao trenutak da se krene dalje.
U međuvremenu sam saznao da je put ka Bormiu zatvoren i to je značilo da neplanirano moramo da uđemo u Švajcarsu i napravimo krug kako bismo došli do mesta Sondrio, gde smo odseli tog dana.
Ispostavilo se da je super što je put ka Bormiu bio zatvoren jer predeli koje smo prošli na toj zaobilaznici ostavljaju bez daha. Tako da, ko želi da ide tom rutom, obavezno prođe ovim putem. Prati se sledeći put ka Livinju pa se onda spušta ka Brusiu i ponovo ulazi u Italiju.
Kada smo došli u Sondrio bilo je prilično pusto. Toliki grad, a mrtvilo neko zavladalo. Odseli smo u stanu u jednoj staroj zgradi, koja me je podsetila na latinoamercke serije. Plafoni četiri metra, ogromna kuhinja, sve škripi, baš specificno, ali sve uredno i čisto kao što je i svaki smeštaj na ovom putu bio. Prošetali smo gradom, a u međuvremenu sam saznao da Sondrio ima dosta doseljenika sa Balkana. Završio se i taj dan pun uzbuđenja i čitavo veče sabirali smo utiske sa Stelvia i prelepih predela koje smo prošli.
4. Dan
Četvrtog dana krenuli smo iz Sondria oko sedam ujutru i zaputili smo se ka Sent Morizu, skupom turističkom mestu, koje nisam želeo da zaobiđem. Jeste da je Sent Moriz najlepši zimi kada izgleda bajkovito, ali i preko leta ima šta da ponudi. Krenuli smo, preko Bernina Pass-a gde se izuzetno spušta temperatura. Alpi pokazuju svoje pravo lice. Usput srećemo voz crvene boje, koji ide od Bernine do Sent Moriza. To su oni vozovi koje prolaze kroz najlepše predele Švajcarske na reklamama. Ulazimo u Sent Moriz i stajemo pored jezera, uživamo u pogledu i doručkujemo. Nakon doručka smo napravili par slika i nastavili dalje. Put nas je vodio do Kiavene, a onda je usledio uspon do Spulga pass-a. Veliki uspon sa dosta uskim putem i ostrim, lakat krivinama, ali s obzirom na to da smo prošli Stelvio, ovo je bilo zezanje. Prošli smo Spulgu i dalje nastavili brzom saobraćajnicom, gde počinje San Bernardino pass. Neverovatna priroda i prizori, koji se smenjuju iz sekunde u sekundu. Beležimo, slikamo, snimamo. Dalje nastavljamo ka mestu Belincona, a dalje je cilj bio da dođemo do mesta Wasen. Čekao nas je i pass Sant Gotard. Dobra stvar je da Švajcarska za svaki pravac ima tri tipa puta. Autoput, motoput, lokalni (seoski put), koji je kao kod nas magistrala 🙂 . Sa Sent Gotarda odabrao sam motoput, gde se može brže voziti. Izuzetna saobraćajnica i, što je dobro, brzo dođete na vrh. Tu nas je dočekao prelep vidikovac, koji je gledao na Alpe i na mesto Airolo, sedište tog okruga. Na vrhu je takođe bilo i par vetrenjača, koje su izgledale impozantno na onoj nadmorskoj visini. Nastavljamo put do Andermata, a o Andermatu će biti posebna priča u petom danu. Vozimo dalje i dolazimo do sela Wasen. Kao i svako Švajcarsko selo, pusto. Ne vidite ljude, a sve pod konac, čisto, uredno… Danas je bio baš sadržajan dan. Prošetali smo i uživali u zvonima crkve koja je bila preko puta našeg smeštaja.
Nastavak putopisa Alpska tura Chunfeng motorom (CFMOTO) možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
