Naš član foruma Sasha Jack obogatio je forum mnogim zanimljivim putopisima, a na današnjem raspored je još jedan, ovog puta đir po centralnoj Evropi. Uživajte u putopisu.
Malo kasnije putovanje, kada dobar deo motociklista već možda pakuje ljubimce za zimu, a opet znam one koji ih nikada neće spakovati.
Ovo mi je poznato od nekud.
Mala, jedna od kraćih tura u mojoj režiji.
6 – 7 – 8 dana po centralnoj Evropi.
Nekako je sve ovo tu blizu, pa nikako da obiđem motociklom.
Na pojedinim planiranim destinacijama sam već bio, ali ne motociklom(Prag), a na nekima nisam uopšte(Bratislava).
Pošto sam malo kasnio sam planovima, željama i samim polaskom, ovo pišem kada je već završen prvi dan.
Ceo dan voznje po autoputevima Srbije, Mađarske i Slovačke.
Temperatura od 18-20’C, a pred kraja dana se spustila na 13 i počela je laka kiše, tek toliko da opere oba vizira.
Na autoputu ništa novo, kako bi slično rekla poznata pesma, knjiga,film.
Gužve na pojedinim pravcima, dosta mesta gde je mogao gas da se testira, a opet pazilo se na mnogo kamera do Budimpešte.
Trenutno se nalazim u gradu Košice i sutra nastavljam. Malo forsiram okolne puteve, cilj sledećeg dana je grad Krakow, zbog koga je ovo putovanje i osmišljeno.
Želja mi je da vidim rudnik soli i Aušvic, konc logor iz II sv.rata.
Da li ću stići stra do Krakowa ili prekosutra zavisi od ruta i puteva u ovom kraju. Ako mi se svide, ostajem još jedan dan.
Predeli, krivine i vremenske nepogode su nešto što će odlučiti.
Celo ovo putovanje će imati dosta pravaca, magistrala i auto, pa da ipak malo iskoristim krivine ovog dela Slovačke.
Na linku ispod je kratki video.
Ko prati moje putopise, videće da ima novi motocikl. Vratio se na narandžasto! Za dečake! Velike.
Za pocetak puta, sunčan dan, kakav i treba da bude.
Napustam smeštaj i idem do centra grada da vidim gde sam bio.
Prethodno veče sam samo proleteo kroz njega, umor, mrak, kiša…još neko opravdanje ili je dovoljno?
Simpatičan grad u austrougarskom stilu.
Čist, miran, prvi radni dan pa su centralne ulice prazne.
Šuška se da je prethodnog vikenda ovde bilo neko dobro zezanje ili nije, vec je samo takav.
Prolazim stazom za bicikliste kroz njihovo šetaliste, kafa pred izlazak iz grada i odlazak u planine.
Temperatura jutarnja 6 – 7’C.
Postoji zelja da se popne jos malo, ali idem u planine, preko 1.000m.
Dobro sam se obukao.
Prvi put sam u Tatarama. Mešavina losih rumunskih puteva i dobrih krivina na Alpima.
Vredno istraživanja i vožnje, ali u nekom drugom prolecnom i kasnom letnjem mesecu.
Ako bih nazvao kraće, Alpi za za siromašne. Ne mislim na loš način.
Ceo dan sam imao 8 – 9 – 10’C i to je to.
Asfalt skoro savrsen. Saobraćaj redak.
Priroda, predeli, vazduh, Sunce i muzika u slušalicama. Za danas je hit bio iz Italije.
Da, znam ovi krajevi nemaju veze sa tom zemljom, ali ta melodičnost povezana sa zvukom motora daje neku posebnu draz.
Samo da je bilo malo toplije. Bar 5 – 6’C.
Preko 200 km po lokalnim putevima, dugom krivinama i pogledom na Visoke Tatre.
Cilj danasnjeg dana je Krakov u Poljskoj. Malo preko 300 km za ceo dan.
Ostajem dve noci.
Sutra idem da vidim rudnik soli, a prekosutra na putu ka Ćeškoj idem do bivšeg konc. logora Aušvic.
Malo sam osmotrio grad, ali hladnoća celoga dana me je naterala da detaljno razgledanje ostavim za sutra popodne.
P.S. mozda sam ipak pogresio mesec kada se vozi u planinama.
Ne ustaje mi se iz kreveta. Nikako.
U 10.45h treba da budem 20 km od lokacije gde sam sada, a znam da je napolju 6 – 8’C maksimalno. I nije to problem. Ne mogu da se oblačim u kompletnu opremu pošto lokacija na koju idem (Rudnik soli) zahteva dosta pešačenja. 3 km pa i više.
Oblačim sve što imam na sebe, a da nije moto oprema.
Dve majice, dve dukserice, prsluk, dve bandane, jedne tanke, a onda i najdeblje čarape koje imam i patike.
Vozim kroz gradsku gužvu i ne osećam hladnoću. Tmuran dan, sa kojom kapi kiše.
Na lokaciji se parkiram, a onda višak svega ostavljam u koferima.
Laki striptiz za prisutne britance, ali bez muzike.
Rudnik soli je odličan! Dugim vijugavim stepenicama se spušta do 150 metara ispod zemlje.
Splet hodnika, priče vodiča o rudniku. Prostorije gde su rudari boravili, crkva izpod zemlje, nekoliko jezera i dobra količina pešačenja. Meni nije problem, ali gospođe u godinama su već počele da negoduju.
Shvatanje da je So bila vrednosna jedinica koja je bila na ceni i kojom se trgovalo u prošlosti. Nedostupna svima pa samim tim i željena.
Sve je naravno modernizovano, bezbedno, i sa željom da se privuče što više turista.
Što naravno i uspevaju.
Crkva ispod zemlje, mesto za proslave, venčanja i maturske večeri. Biznis u svakom smislu i poseban osećaj lokacije.
Eh, kada bi mi sredili one katakombe ispod Beograda ili Petrovaradina, pa da vidiš kada dođu mladi poljaci na ekskurziju kod nas. Ili britanci.
Ostavljam motor ispred smeštaja i obilazim grad, po danu. Veliki trg, gomila restorana i prodavnica suvenira. Tvrđava na obali reke i prelep pogled sa nje na ostatak grada.
Da ne znam gde sam, pomislio bih da sam u Pragu, Beču, Novom Sadu, Zagrebu, Zemunu…
Veliki uticaj austrougarske, građevine, ulice, parkovi.
I napisao sam već u nekom od ranijih putovanja, da volim da posmatram ljude, da ih poredim sa drugim nacijama, ali ovi svi ovde nekako mi liče na poljake. Nema sličnosti sa drugima. Ili malo vuku na ruse, mada ne smem glasno…
Sutra idem 70 km ka zapadu u Aušvic – Birkenau logor. Lokaciju iz filma „Šindlerova lista“, a zatim po planu zavšavam dan u Ostravi. Ulazim u Češku.
Perice sine…
Nastavak putopisa đir po centralnoj Evropi možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
