Karibski Gusar na GS-u

Danas vam donosimo putopis jednog velikog borca koji je uspeo da se izbori sa teškom saobraćajnom nesrećom i da povrh svega nastavi da vozi motocikle. Malo je reći da on “samo vozi motocikle”, a u prilog tome koliko je vičan vozač govori i ovaj putopis Karibski Gusar na GS-u, koji je napisao naš član Kalas. Uživajte u putopisu.

PALA JE ODLUKA

Jedva da  je prošlo 60 dana od pada u hotelskom kupatilu, gde sam polomio desnu ruku i kuk.
Kad stiže poruka: objavljuje se ruta od 2 dana i 1.000km. Fale 3 nedelje.
Povod: godišnjica rođenja tvorca slobodne Dominikanske Republike – Juan Pablo Duarte.
Mogao bih ga uporediti sa Karađordjem.
Ali, nisu oni bitni. Bitno je da će da se vozi.

Neverovatnom brzinom, lista učesnika raste.
U momentu, odlučujem. Idem!
Upisujem se kao broj 15.
Pitam se da li sam normalan, jer se još uvek krećem, pomoću štaka i invalidskih kolica.

Da li ću izdržati?
Šta ako se desi nešto i opet se polomim?
Da li uopšte mogu da se popnem na motor?
Milion pitanja, nijedan odgovor.

Oblačim se i odlazim do motora. Uz malo truda, penjem se.  

Palim ga. Drhtim od sreće. Izlazim iz garaže i pravim krug po kraju.
Osećam svaku neravninu na putu. I to u ručnom zglobu, a i u butnoj kosti koju drzi metalna šipka od nekih 30 cm, ušrafljena u kuk.
Uspešno se vraćam u garažu i zakljčujem da ću ipak moći za 3 nedelje.
Gledam telefon, vec doslo do 50 ucesnika.
Adrenalin radi.
Definitivna odluka pada.

IŠČEKIVANJE 

Sledeće tri nedelje provodim u išcekivanju. Ojačavajući zglob kako bih mogao davati gas.
Desna “noga” me ne brine uopste. Svakako je ne koristim u voznji.
Zašto?
Zato što je nemam ispod kolena. Imam protezu.
Ali njom ne mogu da kocim.
Nisam napomenuo, da sam pre 3 godine, imao nezgodu na motoru.
Udarila me pijana gospođa od pozadi. Kucala poruku na telefon.
Nije me Videla.
I otkine mi nogu. Posle amputacije, ostalo 10 cm ispod kolena.
Uz put, izgubim i desno oko 
Ali ništa od toga nije bitno.
Bitno je da sam se vratio.
Bitno je  da sam posle te velike nesreće napravio oko 10.000 km.
Bitno je da ću opet voziti.

NULTI DAN 

Konačno stigao dan.
Dan posle neprospavane noći od emocija.
Dan kad ću krenuti ka mestu, odakle započinjemo rutu.
Dan kad ću videti od čega sam napravljen.
Ponosno oblačim opremu.
Pantalone, čizme, jaknu, rukavice, kacigu. Pakujem stvari u top box.
Koje sam prethodno ubacio u kese. U slucaju kiše. Nema ništa gore, nego stići negde mokar, nemaš suvo da obučes. Jer je sve mokro.
Penjem se na motor i razmišljam
Ako mi bude naprono
Vratiću se.

Krenuo sam.
Imam oko 250 km do odredišta. Celo telo obasipa osećaj zadovoljstva. Ne skidam osmeh sa lica.
Izlazim iz grada. Dolazim do zanimljive deonice pune krivina.
Prosarano Off/On road. Uživeo se u vožnju. Obaram motor
Leva. Desna. Leva. Desna…
Ima li lepšeg osećaja od pravilno odmerene krivine.
U jednom momentu, spuštam se toliko u desnoj krivini da mi čizma kači asfalt… i boom.
Pada mi noga tj.
Proteza i povlači se nazad. Uhvati me jeza.
Podignem se na levu nogu i vratim desnu na svoje mesto.
Srećom, na tome se zavrsilo.

Stižem do odredišta. Santo Domingo. Bas tamo gde je pre više od 500 godina stigao i Kolumbo. Rezervišem sobu u starom delu grada.

Zona Colonial. Na par ulica od kuće Kolumba.
Nalazim se sa prijateljem koji je stigao sa drugog kraja ostrva. Iz Punta Cane 
Večeramo zajedno, dok turisti zagledaju motore.
Slikaju se. Ali ne pipaju.
Sutra zajedno izlazimo sa presotalih 97 kolega.
Većinu poznajem.

Zadovoljan odlazim na spavanje, jer sam uspeo da ubacim motor u podrum.

Baš ispod sobe. Gde ću spavati. Bolje rečeno, pokušati spavati. 
Umaram se od prevrtanja po krevetu.
Već je 4 u jutro. Krećemo u 6h. Nema sna.
Uzimam nešto za spavanje, jer već druga noć bez sna.
A čeka naporan dan.

PRVI DAN

Budim se pola sata kasnije od planiranog. U žurbi ídem ka salonu Motorrad Santo Domingo, odakle je bio izlazak.

Par ulica pre nego što ću stići, počinju da se vide svetla i čuje brundanje motora.
Žurim da stignem, da nađem prijatlelja od sinoć. Ja sam ga pozvao na vožnju.
Prvi mu je put da izalzi na tako dugu rutu i sa toliko puno motora.
Ne pronalazim ga.

Vozi GS800. Beo-crn, sa crvenim ramom. Ako nema takvih 15 u grupi nema ni jedan.
Zovem. Ne javlja se. U momentu zaključujem da je on napred.

Kreće paklena vožnja i obilaženje svih.
Gledaju me u čuđenju.
A ja samo gas-gas. Zanimljivo je da ovde policija, uglavnom ne dira motore.

Nedavno su počeli da uvode radare. Kad naiđe motor, oni ga spuste.
Neki se prave pametni, pa hoće da zaustave. Ali naravno. Ne staješ.

Posle pola sata ludačke vožnje, primetim da već odavno nisam prešao nikog.
Vidim da sam obišao i prvog u koloni.
Stajem pored puta da sačekam.

Razmišljam kako je sreća sto Adventure riders, ne idu u formaciji.
Svi voze svojim ritmom pa se formiraju grupice od 5,6,10 motora, same od sebe. 
Zadovoljan sto ne ispadoh kreten.
Zovem druga. Ne javlja se.
Pomišljam da se uspavao ili odustao 

Nastavljam dalje.

Pravimo prvu pauzu. Sipanje goriva. Kafa. Neko pivo, iako je 9h ujutro.
Ne pronalazimo način da uhvatimo sve kamerom, pa dajemo 2 dolara vozaču bagera koji se našao na benzinskoj stanici. Podize dvoje sa kašikom i napravi se slika.

Par minuta pre nego da krenemo, stiže drugar. Inače Španac. Karlos.
Ima 8 motora i kaze da mu fali još jedan da bi bio kompletan.
Ima celu teoriju o idelanom broju motora.
No, bitno da se nađosmo.

Nastavljamo rutu. Uživanje na maksimum.

Odjednom izmedju svih tih: GS, KTM, Vstrom, Africa Twin, Husqvarna… Pojavljuje se ludi Brat: Salvador. Biker Biker. (Inace predsednik MC Nativos. Prvi MC klub u Dominikanskoj republici.

Svojevremeno dali odobrenje da se formiraju Hells Angels ovde.
Na svom trula visnja Harliju – Road King obilazi sve redom. Ispravlja krivine.
To sve ne bi bilo čudno, da od planirah 1.000km, nema bar 300 off road.
Od tih 300, bar 100 zahtevan off road. Puno kamenja velikog.
Reke do kolena. Pesak. Prilično zahtevno.
Setih se Njegoša I one čuvene: “ Boj ne bije ljuto oružje, već boj bije srce u junaka”.
Istina. Živa istina.

Nastavak putopisa možete pročitati u temi Karibski Gusar na GS-u na fprumu.

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka oko 10h šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…