Azijske zemlje su lepa destinacija za putovanje. Osim toga što se pređe priličan broj kilometara, takođe ima lepih predela i gradova koje treba obići i videti. Na jednu takvu avanturu pošao je naš član foruma mrxfon sa svojom suprugom. Da avantura ne ostane samo u mislima, pretočena je u putopis Izlet do Azije – Gruzija 2022. Uživajte u čitanju putopisa!
Kreću polako zimski dani pa se I nađe malo vremena da se napiše neki putopis.
Pripreme za Gruziju su počele još pre korone jer je planirano te godine kad je počela korona da se ide na taj put, sve isplanirano, bukirani smeštaji, motor spreman, ali eto desilo se to što se desilo, svet je stao na dve godine I naravno da se plan nije ostvario.
Ove godine 2022. polako se stišava priča oko korone I ponovo se vade neki stari planovi. Put je već generalno bio isplaniran odavno, trebalo je samo videti detalje tipa gde ćemo tačno praviti pauze, Koliko ćemo ostajati u usputnim mestima I slično. Smeštaj je brzo rezervisan, ostalo je da se pripremi motor.
Veliki deo puta je autoput ili nešto što veoma liči na autoput. Počinjem da razmišljam kako sačuvati zadnju gumu do povratka kući. Planirano je da se pređe nešto oko 8000 km.
Inače, Yamaha FJR1300, motor kojim ćemo ići na put, je poznat po tome da ne štedi zadnju gumu, pogotovu na autoputu I pod opterećenjem. Video sam razne priče o “Dark side”-u, tj. auto gumi na motoru I rešio da probam pre puta da li to pije vodu I da li je uopšte moguće voziti normalno sa takvom gumom. Čuo sam se sa jednim prijateljem koji već neko vreme vozi GoldWing-a sa tom kombinacijom guma I oduševljen je kako se motor ponaša, a pogotovu koliko traje guma.
Raspitujem se malo koja bi bila pogodna dimenzija gume za FJR I šta treba da se odradi od modifikacija da se ta guma montira na motor. Kupujem novu simetričnu 205-50-17 gumu, što je bila preporuka na FJR forumu.
Guma se lako montira na felnu, ali da bi se vratila kočiona čeljust potrebno je malo modifikovati držač kočionih čeljusti. Sve to sređujemo I kreće prva test vožnja. Guma naduvana oko 2.2-2.4bar-a. Mogu reći da se na asfaltu mnogo dobro ponaša motor, lepo se obara u krivinama, lepo drži, lepo koči, nemam zamerki. Međutim, na toj vožnji smo išli po Srbiji I popeli se nekim makadamom od oko 600-700m na jedan od vidikovaca na kanjon Uvca blizu Sjenice. Jedva sam sišao sa tog brda makadamom , koje inače nije ni malo problematično.
Posle te vožnje sam probao da smanjim pritisak u gumi na oko 1.4 bar-a. Probna vožnja po asfaltu i makadamu prolazi odlično i reko’ to je to, rešeno je pitanje gume za put. Međutim, ujutru dolazim do motora, guma totalno izduvana. Kaže vulkanizer, nije bušna nego jednostavno traži malo veći pritisak, tako da ipak odustajem od te kombinacije i vraćam se na standardnu moto gumu koju koristim na dužim putovanjima i koja me do sad nije izdala, Bridgeston BR023F.
Polako se približava datum polaska. Motor spreman, odrađeni servisi, gume montirane, rute i navgacija spremni, ostaje još samo da nekako spakujemo sve stvari za oko 17-18 dana za nas dvoje u dva mala fabrička kofera i jedan top case.
Top čaše je uglavnom rezervisan za alat, kišna odela, stvari koje koristimo svakodnevno na putu.
Prvi dan
9. Jul, subota, krećemo. Vreme nam nešto I nije naklonjeno. Prognoza kaže biće kiše. Krećemo iz Zemuna po suvom, ali nas već kod Mladenovca stiže kiša. Oblačimo kišna odela i nastavljamo.
Plan je da idemo preko Bugarske i predveče stignemo malo posle Istanbula gde smo bukirali smeštaj. Za taj dan je planirano oko 1000km. FJR je takav motor da lepo podnosi tolike kilometraže u danu i da ne namuči vozača. Kiša nas je pratila do izlaska iz Bugarske, odakle nas Sunce prati sve do prelaska preko Bosfora. Stižemo predveče oko 19h u smeštaj, bilo je malo problema jer se lik koji izdaje taj smeštaj nije javljao na telefon, a bio je pogrešan broj na adresi.
Čim smo stali sa motorom da pitamo neke ljude koji su se zatekli na ulici, odmah su krenuli da vide na koji način da nam pomognu, jedan zove telefonom, drugi ide samnom da tražimo tu adresu na jedan kraj ulice, treći odlazi peške na drugi kraj i posle 15ak minuta nalazimo smeštaj.
Drugi dan
Plan je bio da idemo severom Turske pored Crnog mora sve do Gruzije. Sledeća tačka gde noćimo je u primorskom gradu Samsun. Do Samsun-a imamo oko 800km. Na jednom delu puta nas je pratila kiša, ali generalno dan je bio prelep za vožnju. Maltene sve je bio autoput ili ta njihova magistrala sa 2-3 trake u jednom pravcu.
Turci prilično brzo voze, a i može im se kad imaju tako dobre puteve. U Samsun stižemo oko 17h, smeštamo se u hotel koji je na oko 300m od plaže. Ajd već kad smo tu da obiđemo malo grad i da skoknemo do mora. Od Samsuna nisam očekivao ništa preterano, međutim, grad me baš oduševio za tih par sati šetnje. Ogromna duga i široka peščana plaža, lepo uređeno šetalište, dosta turista, kafića, restorana koliko hoćeš, cene veoma pristojne. Odmah preko puta hotela nailazimo na jednu kafe-poslastičarnicu sa ogromnim izborom kolača. Nisu kolači samo lepi na slikama nego su i veoma ukusni.
Treći dan
Sledeća stanica Gruzija, tačnije Batumi, grad na obali Crnog mora, gruzijski Las Vegas. Ovaj deo magistrale je malo lošiji I dosta sporiji. Prolazi se kroz naseljena mesta, ima policije, radara, gužve. Generalno ništa zanimljivo nije bilo na tom delu puta, svratili smo u Trabzon da nešto prezalogajimo I nastavili dalje ka Gruziji.
Na nekih 100tinak kilometara pred granicu hvata nas radar. Dozvoljena brzina je bila 100kmh, mi smo prekoračili nekih 19kmh. Kazna je bila oko 90e, ali ako se plati u roku od 7 dana dobija se popust, tako da nas je izašlo oko 40e. Platili smo na izlasku iz Turske na granici. Kako se približavamo Gruziji, polako počinje kiša, ona dosadna, priroda se menja, sve postaje zeleno, bujno. Na 40ak kilometara pred granicu kreće nepregledna kolona kamiona koji čekaju da pređu u Gruziju, taj deo puta smo baš sporo vozili, jer su kamioni bili parkirani I na putu. Nakon 500 km, oko 17h, stižemo na granicu. Tu srećemo jednu grupu od 5-6 motora iz Turske, I družimo se jedno sat vremena dok čekamo da pređemo gruzijsku granicu. Veoma su spori, po motoru je zadržavanje bilo oko 15ak minuta.
Odmah posle granice stajemo da slikamo neobičnu I prepoznatljivu zgradu sa gruzijske strane granice. Koristimo priliku da kupimo obavezno osiguranje za Gruziju i karticu za telefon. Nastavljamo ka Batumiju koji se nalazi na oko 20km od granice. Odmah se primećuje taj način vožnje gruzijaca. Ništa nije neobično da te iseku ili da se nađu tri vozila paralelno na putu sa dve trake. U Batumiju ostajemo 4 dana. Smeštaj smo rezervisali u apart hotelu Orbi Beach Tower, sa predivnim pogledom na more I ogroman park. Mi smo bili na 14. spratu, a čini mi se da zgrada ima oko 50 spratova.
Nastavak putopisa možete pročitati u temi na forumu klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
