January 31, 2023
NaslovnaMoto PutopisiJoš jedna kaciga

Još jedna kaciga [MAXI Peloponez]

-

Naš član foruma Sasha i njegova supruga već su nam ranije podarili nekoliko lepih putopisa sa njihovih vožnji maxi skuterom. Najnoviji putopis iz njihove edicije nosi naziv Još jedna kaciga [MAXI Peloponez] i ovom prilikom išli su da obiđu Grčko poluostrvo Peloponez. Uživajte!


Kaciga je neizostavan deo opreme svakog motocikliste a izbor konkretnog modela zavisi od više faktora. Među najvažnije spadaju kvalitet, dizajn, cena pa čak i trenutno aktuelni trendovi, a ja sam se trudio da svoju kacigu uskladim sa konkretnim potrebama i tipom motora koji sam u tom trenutku vozio.

Na početku karijere mi je uz MZ ETZ 250 savršeno odgovarala UVEX Daytona, da bi nakon prelaska na skuter Kymco Grand Dink, njeno mesto zauzela pre svega praktična GIVI HPS 10. Želja za dužim putovanjima me je naterala da vrlo brzo pređem na još veći skuter – Kymco Exciting, a uz njega je stigla i prava „putna“ kaciga – AGV GT Open. Na žalost, ona se nije baš najbolje slagala sa sportskim detaljima na mom Kawasaki-ju, pa sam odlučio da je zamenim modelom AGV Compact koji se pokazao kao vrlo dobro rešenje za sve moje potrebe.

Još jedna kaciga [MAXI Peloponez]

A onda je došao septembar 2022. god i prvi put se desilo da kupovina nove kacige nije imala nikakve veze sa promenom motora ili drugačijim potrebama. Jednostavno nisam mogao da odolim kvalitetu materijala i klasičnom dizajnu a moram da priznam da je i cena bila izuzetno povoljna. Jedini problem je što u tom trenutku nisu imali odgovarajuću veličinu, ali se nadam da će se vremenom „razgaziti“. Nadam se da nisam pogrešio…

Još jedna kaciga [MAXI Peloponez]

Verujem da vam nije baš najjasnije šta se u stvari dogodilo, pa je najbolje da krenem od početka…

Negde sredinom leta sam odlučio da iz arhive sa planovima izvučem jednu dugo priželjkivanu destinaciju i obiđem krajnji jug Balkana. To znači da će ovoga puta naš cilj biti Grčka, tj. poluostrvo Peloponez, sa svim svojim antičkim gradovima, krivudavim planinskim putićima i neodoljivim plažama. Okvirni plan puta je izgledao otprilike ovako a sve je trebalo spakovati u 7-8 dana.

Još jedna kaciga [MAXI Peloponez]
Još jedna kaciga [MAXI Peloponez]

Pošto se u te krajeve (po pravilu) ne ide usred sezone, kada su gužve i temperature neizdržive, odličio sam da sačekam početak septembra i u međuvremenu pripremim skuter i opremu. To mi nije bilo teško, ali je sa druge strane trebalo smisliti dobar izgovor za ovakvu avanturu i obezbediti društvo. Posle malo moljakanja, nešto više ubeđivanja i mnogo obećavanja, stvari su legle na svoje mesto i mi smo bili spremni za pokret!

Još jedna kaciga [MAXI Peloponez]

Prva dva dana su bila rezervisana za što jednostavniji „transfer“ do obale Egejskog mora, pa smo zato nakon pauze u Nišu nastavili kroz Makedoniju i bez velikog napora stigli do cilja.

Zašto baš Paralija? Ovo mesto je u svako doba puno turista i to uglavnom iz Srbije, nema naročito lepu plažu niti neku drugu privlačnu osobinu ali nam je bilo zgodno da upravo tu potražimo prenoćište i pripremimo se za sledeću etapu.

Sa druge strane, kadaif sa sladoledom im uopšte nije bio loš…

Još jedna kaciga [MAXI Peloponez]

Paralia > Edipsos

Još jedna kaciga [MAXI Peloponez]
Još jedna kaciga [MAXI Peloponez]

Pomalo razočarani što u Paraliji nismo sreli naše najpoznatije skuteraše, nastavljamo dalje prema jugu i našem današnjem cilju – ostrvu Evia. Od sada ćemo se truditi da izbegavamo autoput, pa se nadamo da će okolina kroz koju prolazimo postati mnogo zanimljivija…

Dok sam lagano vozio putem koji vodi ka obali, moj navigator / osmatrač / kontrolor mi je skrenuo pažnju na jedva vidljiv znak koji pokazuje da u se u obližnjoj šumici nalazi nešto interesantno. Skrećemo na sporedni putić i za tili čas stižemo do lepo očuvanog kamenog mosta koji verovatno potiče još iz doba Vizantije. Odlična prilika da se napravi nekoliko sličica…

Naša sledeća stanica je mesto koje uprkos svom imenu – Velika, ne zauzima baš značajnu površinu. Uglavnom se sastoji od jedne dugačke ulice koja prati obalu a na njoj se smenjuju kafići, restorani i manji hoteli. Nasumice biramo jedan od njih i uz kafu dobijamo besplatan pogled na planinu Pelion.

Moj prvobitni plan je bio da se nekim krivudavim putićem približimo ovoj planini i onda vratimo na glavni pravac prema Atini, ali smo od lokalnih poznavaoca prilika dobili savet da to ne bi bilo dobro za nas a ni za naše prevozno sredstvo. Naime, taj pravac se već decenijama ne održava, pa se na tu stranu može samo pravim terenskim vozilom. Šteta, možda neki drugi put…

Zato tražimo dodatni savet od Google-a a on nas vraća na magistralu, što znači da ćemo uštedeti nešto vremena i brže stići do Glife i trajekta koji predstavlja najkraću vezu za ostrvo Evia.

Trajekt plovi na svaka dva sata, pa imamo taman dovoljno vremena da uživamo u ambijentu. Oko nas jedva da ima ljudi ali sve naglo oživljava čim se u daljini pojavi „bela lađa“.

U maniru iskusnih moreplovaca zauzimamo mesto u prvom redu i čekamo da se nam se pridruže ostali putnici sa svojim četvorotočkašima. Nakon toga sledi polusatna plovidba i ekspresno iskrcavanje…

Evia je po veličini drugo ostrvo u Grčkoj i ona svojim posetiocima nudi mnogo zanimljivih sadržaja. Nas je pre svega privukla činjenica da se u obližnjem gradiću Edipsosu, nalazi nekoliko izvora tople vode i da se oni mogu slobodno koristiti.

Zato ne gubimo vreme i pravo iz hotela hitamo prema mestu koje odgovara ovom opisu. Zaista, direktno iz kamena u jakim mlazevima izvire skoro vrela voda, koja se zatim skuplja u malim bazenima i omogućava maksimalno opuštanje. Sve ovo nam se toliko dopalo da nam ni gužva nije smetala…

Nastavak putopisa Još jedna kaciga [MAXI Peloponez] možete pročitati u temi na forumu klikom ovde.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Jovan Ristić
Jovan Ristić
Malo je reći da volim motocikle. Od malih nogu postali su moja ljubav, strast i način življenja. Vremenom sam sve u životu predodredio motociklima i motociklizmu generalno. Treća sam generacija motociklista u mojoj porodici. Moje pisanje je produkt mog iskustva i velike ljubavi i svakodnevnog života sa motociklima.