Da zaokružimo trio fantastiko putopisa našel člana foruma Sasha-e i njegove supruge. Prethodne dve nedelje objavili smo njihova dva putopisa (možete ih pročitati ovde i ovde), a ove nedelje je na redu najsvežiji putopis iz ove godine. Kao što naslov kaže, Sasha i njegova supruga uputili su se ka Tirkiznoj obali. Uživajte u putopisu.
Ove godine zaista nije bilo lako isplanirati neko duže putovanje. Sve što sam želeo da ostvarim tokom proleća je moralo da bude odloženo, a ni početak leta nije doneo bolje uslove. Tek krajem avgusta se pojavio tračak nade u vidu najave da će od 1. septembra biti ukinuta sva ograničenja za putovanje po Bugarskoj. To me je ohrabrilo, pa sam odbacio skoro gotove planove o kružnoj turi kroz Srbiju i počeo da razmišljam o inostranstvu. Dok sam prikupljao podatke o atrakcijama koje nude naše istočne komšije, pažnju mi je privukao prsten koji često nosi moja lepša polovina. Jednostavan srebrni okvir i plavo zeleni kamen u sredini – tirkiz. Odmah sam poželeo da detaljnije istražim njegovo poreklo i evo šta sam pronašao:
Šta znači TIRKIZ?
» tirkiz • muški rod (mineral) Modri dragi kamen. Dragi kamen lepe modre boje i prilične tvrdoće; najlepši dolaze iz sev. Persije, većinom okruglo uglačani (naziv po tome što su prvi doneseni u Evropu iz Turske).
Osim toga, saznao sam da je tirkizna boja zapravo mešavina zelene i plave. Ona je poznata kao boja koja ima smirujuće dejstvo. Takođe, smatra se sofisticiranom bojom, koja izgleda elegantno na nakitu, napravljenom sa tirkiznim kamenjem. Tirkizna, dakle, kao „mirna“ boja, predstavlja spokoj, ali i kreativnost. Najčešće je vole žene i stoga je ona označena kao ženska boja. Kažu da smanjuje nivo stresa, tj. da vraća um u stanje smirenosti. Kao simbol sreće i bogatstva smatra se da privlači novac i jača intuiciju i sposobnost procene, pa ga je preporučljivo nositi prilikom ulaska u nove poslovne poduhvate.
Pošto njegov naziv potiče od francuske reči pierre turquoise, što znači turski kamen, rešio sam da ove godine kao krajnju destinaciju izaberem Tursku tj. njenu tirkiznu obalu.
Prema ovom planu, trebalo je da prvo posetimo Jedrene a zatim nekoliko dana provedemo u Istanbulu. Nakon toga bi usledio prelazak u Malu Aziju i poseta antičkoj Nikeji (današnjem Izniku) kao i odlazak na Pamukkale. Nastavak putovanja je podrazumevao obilazak čitave turske rivijere (Sredozemnu i Egejsku obalu) da bi se na tlo Evrope vratili preko Dardanela. Sve ovo je trebalo da potraje oko dve nedelje a za polazak sam izabrao petak, 11/09. Tako je i bilo…
>> Beograd > Niš
Prva nedelja septembra je brzo prošla u pripremama za putovanje. Na sreću, motor i opremu sam spremio još početkom sezone, ali je trebalo za relativno kratko vreme organizovati sve ostalo – isplanirati pojedine deonice, rezervisati smeštaj (bar za prvih nekoliko dana) i pobrinuti se da kod kuće sve ostane u potpunom redu. Konačno, stiže i taj petak! Svoj radni dan završavam nešto ranije, proveravam da li je sve na svom mestu – i krećemo…
Visoka temperatura nas primorava da češće pravimo pauze, ali osim toga ništa nam nije smetalo sa brzo stignemo do cilja.
>> Niš > Dimitrovgrad > Sofija > Svilengrad > Jedrene
Drugi dan je bio predviđen kao „vezna deonica“ za tranzit kroz Bugarsku, što je podrazumevalo monotonu vožnju auto putem (uz redovne pauze) ali i prelazak dve granice. Iako smo se malo pribojavali onog što nas čeka, ispostavilo se da nam ni bugarski a ni turski granični službenici nisu tražili ništa osim onog najosnovnijeg – pasoša.
Posle više od 10 sati provedenog u sedlu, konačno stižemo do table sa natpisom „Türkiye’ye hoşgeldiniz“ što znači da je današnji plan skoro ispunjen i da nam preostaje još samo da se smestimo u hotel i opustimo.
>> Jedrene
Iako je tokom XIV i XV veka grad Jerdene bio prestonica Otomanskog carstva, danas u njemu živi oko 170.000 stanovnika što je relativno malo, pogotovo za turske standarde. Pošto se hotel koji smo izabrali nalazi u centru, brzo smo stigli do njega i obavili sve formalnosti pa nam je ostalo dovoljno vremena za kratku šetnju do jedne od najvećih znamenitosti – Selimije.
U stvari, ova šetnja je bila samo izgovor za ono što smo oboje sa nestrpljenjem čekali – priliku da ponovo okusimo prave turske poslastice. Za početak, klasične baklave sa pistaćima … mmm!
Sledećeg jutra smo nastavili u istom maniru, znači prvo turska kafa a posle doručak i sve što sledi…
Sasvim je normalno da grad koji prvi put posećujete izgleda drugačije danju nego po noći. Zato nas nije mrzelo da ponovimo prođemo istim ulicama i detaljnije zavirimo u lokalne atrakcije. Za početak smo obišli veliku džamiju a zatim se uverili da je na istom mestu nekada postojao i antički grad. To potvrđuju arheološki ostaci i kula koja i danas nosi naziv Makedonska.
Onih par sati koje smo rezervisali za obilazak je brzo prošlo, ali nismo hteli da nastavimo dalje pre nego što bacimo pogled na bar jedan od starih mostova preko reke Marice. Srećom, on se nalazi blizu centra pa brzo stižemo na lice mesta i pravimo kratku pauzu.
U Jedrenu i okolini sigurno postoji još mnogo toga što bi vredelo posetiti ali smo to morali da ostavimo za neku drugu priliku. Trebalo je što pre stići do Istanbula, pa sam zato na brzinu proverio Google mapu i dodao gas….
>> Jedrene > Istanbul
Najefikasniju vezu između Jedrena i Istanbula predstavlja moderan autoput koji na ovoj karti nosi oznaku E80. Ja sam se ipak odlučio za sporedni pravac, jer sam se plašio da ne upadnem u gužvu koja ume da nastane i mnogo pre nego što se uopšte stigne do najvećeg turskog grada. Uostalom, magistrala koja prolazi kroz gradove Babaeski, Luleburgas i Corlu ima po dve trake u svakom pravcu i omogućava relativno brzu vožnju. Pauza za osveženje i gorivo je bila dovoljna da shvatimo kako u ovom kraju sveta za pojedine stvari važe znatno niže od onih na koje smo navikli – kafa na pumpi košta oko 5 TL (<60 din) a benzin od 95 oktana svega 6.7 TL (<80 din).
Za razliku od onog prvog iskustva od pre 14 godina, vožnja kroz Istanbul mi nije predstavljala nikakav problem, prvenstveno zbog toga što sam mogao da se oslonim na navigaciju i bez većih komplikacija pronađem hotel. I ovog puta sam izabrao lokaciju koja nam je omogućila da skoro sve što smo planirali obiđemo pešice i izbegnemo korišćenje javnog prevoza. Motor sam za naredna tri dana smestio uz glavni ulaz a momak na recepciji mi je obećao da će paziti na njega. Dodatno obezbeđenje je predstavljala debela sajla kojom sam ga vezao i blokirao prednji točak.
Pošto smo regulisali ono najvažnije (smeštaj i parkiranje), ostalo nam je dovoljno vremena da skoknemo do „najvećeg šoping centra svih vremena“ – Kapali čaršije. Dok su prodavci polako zatvarali svoje dućane, mi smo se nonšalantno prošetali glavnom galerijom privučeni sjajem koji je dopirao sa svih strana. Posebno blistavi su bili izlozi sa nakitom a bilo je tu još nekih sitnica …
Konačno, dan smo dovršili uz domaće pivo i ostale specijalitete… 
Nastavak putopisa “Ka Tirkiznoj obali” možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
