Danas nas naš član foruma Libero sa svojom odabranom družinicom kroz putopis Korjenje – tri gore vodi na planine Durmitor, Sinjajevine i Bjelasice. U ovom putopisu moćićete da uživate u lepim slikama i predelima. Uživajte.
21. je godina Kraljici, sad može na pivo i u Amerikama
Sudbina joj je namenila da iz Švajcarije dođe na Balkan i na volšeban način, posle tri meseca pregovaranja i ’’pregovaranja’’, odustajanja, laganja i ’’otimanja’’ završi u mojoj garaži pre, pa evo, teče već sedma godina.
Milan Đokić @Freemi je svedok, on je doter’o… Khmm, šta doter’o, doleteo s njom.
Vratismo se iz KoRjeNJa, Crna Gora kao i uvek zahtevna, sve što je bilo na pola, sad je na kraju.
Kraljica je trenutno na bolovanju, bolje da kažem na pauzi, dok iščekujemo zajedno da pristigne nešto poručenih delova, lanac i lančanici, ležajevi točkova, kormana, filter vazduha, nekih sitnica. U međuvremenu se timarimo, vidajući bore i ožiljke koje je napravila velika želja za vožnjom, nedostatak vremena, i njena neverovatna sposobnost da sve prećuti i stojički podnese sve što bih od nje tražio.
A, tražio sam…
Negde oko 10. septembra, zove Bobica…
S vremena na vreme se inače čujemo, uobičajeni večernji brifing uz ’’domaću’’.
Bobica u Čačku, ja u Valjevu: ’’Živeo mi brate moj…’’
‘’’Nego, pričali smo za ovaj sad vikend, za Jelovu goru, doći će i Sale Fruškogorac. Znači Kaldžo, Vukašin, Sale, ti i ja…?’’
’’Boko, huh jbte, nisam siguran da ću moći. Obećao sam Lokici da idemo da se proluftiramo sledeće nedelje par dana, već sam se najavio u firmi za odmor. Crna Gora verovatno, ‘ajde videću, ali sve mi kaže da se preskačem…’’
Neprijatno mi da Bobici kažem da ne mogu, jbg. Širina koju Boka pokazuje i nesebično daje u druženju je zarazna i izaziva neprijatnost kada dođeš u situaciju da nešto odbiješ. Imaš utisak da to kod njega ne postoji.
’’Izvukoh’’ se sa te vožnje na pomalo nemušt način, ali Boka je i to razumeo. U nedelju uveče gledam nešto fotki postavljenih na Fb i uživam u predelima koje nisam obišao, jbg. Uobičajeno, čujem se i sa Bokom, u razgovoru mu nudim da se otkotrljamo zajedno do CG na par dana.
’’Našim’’ putevima, hehehe.
Reče Bobica: ’’Pa, ja ne smem da vas pustim sami da idete, dalek je put. Kad krećemo?’’
Posle sumiranja ideja i želja, ostala je ona, da svakako idemo preko Durmitora, Sinjajevine i Bjelasice, da krećemo u utorak, ko svi normalni ljudi, hehehe.
’’Kojim redosledom? Pa videćemo, manje bitno…’’
Bobica je inače živa enciklopedija off road staza i bogaza kojekuda po Balkanu, i sa njim je doživljaj zalutati.
’’Pošaljite poruku sa Rudnika, ja stavljam kafu i čeka vas skuvana u Čačku. Pijemo kafu i paljba…’’
’’Dogovoreno, otvorićemo se za taj sms… ’’
18.09.2018 ~ KoRjeNJe ~ tRi gORe ~ duRmiT-O-ring
Kao sva deca pred ekskurziju, ustadosmo oko 5:30h, jer ‘’jutro bez presije vodi dan do perfekcije…’’
Zadovoljismo lagano sve naše jutarnje rituale i odosmo u garažu. Dok Kraljica melodično zgreva svoje sklopove, natovarismo tank torbu i kofer, koji btw ne ljubimo previše. Ovaj put smo dogovorili da ne nosimo bisage a spakujemo sve potrebno za tri dana u top case, što smo i učinili. I to bez problema… Nas dvoje, jedno žensko i jedno muško… Stade sve… 
(Vazda sam se pitao šta vukljaju po gradu, u onolikim alu kutijetinama, ona troslovna dostavna vozila… 
)
08:00h – Pozdrav sa Rudnika
Skuv’o Boko kafu, kratko se dogovaramo i odosmo, preko brda.
ka Guči, nekim bokovim prečkama koje to više nisu.
I sličnim džadama.
…dođosmo do Sirogojna.
Kratka pauza, nešto malo hrane koja će nam održati energiju.
Vremenom smo naučili da nas pauze duže od petnaestak minuta izbace iz ’’letećeg’’ moda i da realno postoji ponovna faza vraćanja u sedlo. Obzirom da smo tek krenuli, nismo sebi dozvolili taj luksuz.
Teraaaj…
Bobica se potrudio da put do Crne Gore učini što zanimljivijim.
Svraćamo do vodopada u Gostilju… (link)
Dečja uzbuđenost nas ne napušta. Ostavljamo Gostilje, odosmo prema Zlatarskom jezeru.
Svraćamo u restoran ’’Pećinar’’ u Ljubišu (link)
Nije ni Donji Ljubiš, nije ni Gornji Ljubiš, kaže se samo: Ljubiš
Oduševljeni ambijentom, ovde pauziramo uz tradicionalnu domaću kafu sa ratlukom i kiselom, nema espresso.
Mi ovde nismo jeli, ali moram reći, da ono što smo videli na stolovima oko nas izgleda obećavajuće, a po gostima bih rekao da uživaju u hrani.
Fotografije ovog prelepog mesta, u pokušaju da dočaram atmosferu…
Restoran ”Pećinar” Ljubiš
Restoran ”Pećinar” Ljubiš
Puni dobrih utisaka, nastavljamo vožnju ka Zlatarskom jezeru i Kokinom Brodu…
… I evo ga…
Pređosmo branu u Kokinom Brodu, i dalje sledi klasika ka Crnoj Gori: novim asfaltom se izigrasmo do Nove Varoši, tankujemo u Prijepolju, penjemo se na Jabuku, i evo nas ’’preko grane’’ (moš’ misliti),
Da se zabeležimo…
Spuštamo se na most na Đurđevića Tari…
Uvek isto, svaki put se naježim ovom prvom kadru Durmitora.
Obzirom da smo od jutros u sedlu, i da smo ušli u drugi deo dana, kasno nam je za neki van-asfaltni eksperiment.
Lokica predlaže, da obiđemo duRmiT-O-ring, kako mu interno tepamo. Durmitorski prsten je dužine oko 80 km, počinje i završava u Žabljaku. Poslednji put smo ga obišli 2011 god, kada je put od Male Crne Gore, spust kroz kanjon Sušice, Nedajna i Trse bio u kamenu i makadamu. Asfalta ni u najavi, a takođe i bez signala mobilne telefonije. Čitao sam da je sada sve asfaltirano, na našu veliku žalost, pa ‘ajde da proverimo kako to izgleda sedam godina kasnije…
Mali podsetnik: DuRmiT -O- RiNg – 25.09. – 26.09.2011 (link)
Zbog veliko broja lepih slika koje nismo sve uspeli da smestimo u ovaj tekst, moramo vas zamoliti da čitanje putopisa nastavite u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
