Uglavnom većina nas nije volela časove hemije, jer nam je sve delovalo komplikovano i nezanimljivo. Zato, verujem da će vam se današnji čas hemije dopasi. Pored toga što ima direktne veze sa primenom na motociklima, ovaj tekst je i veoma lep i poučan. Autor teksta Fasciculus chemicus je naš kolega sa foruma Milovan Kovačević – štampar.
Fasciculus chemicus
Naslov je mogao biti ”rezervoar,slavina,karburator”ali sam se nekako ”zalepio” za naslov poznate knjige Arthura Dee-a.Iako je teško razumljiva i napisana pre 500 godina ipak me stari alhemičari i danas fasciniraju kao i rad sa metalima što je sama quinta esencia božanske nauke.
Pokušaću da poštovanog posetioca ove teme ne udavim komplikovanim objašnjenjima, a da ipak malo pojasnim kako se nešto i nekad može uraditi na delovima starog motocikla.
Elem, moj prijatelj i član ovog foruma, inače sjajan momak, kupio je tridesetogodišnjeg MZ-a 251. Ja sam kao matoro njuškalo zauvek dosledan svojoj radoznalosti odmah počeo da zavirujem šta bi sve trebalo dovesti u red iako je motocikl na oko nov novcijat.
Kad se otvori rezervoar jasno je šta treba učiniti.Tako rezervoar sa slavinom i karburator završiše kod mene a vlasnika sigurno interesuje šta je dalje bilo.Kako to može biti zanimljivo i drugim vlasnicima razno raznih starudija reših se da postavim na forum ovu temu.Mogla je biti reč i o nekom drugom motociklu pa je zato nisam stavio u ”MZ svet”.Takođe obećao sam i Dulu i još nekim meni dragim ljudima da ću kad-tad napisati i ”ozbiljniju temu’,’ a vezanu za moto svet.
Korozija ili oksidacija je pojava kad pod dejstvom kiseonika i vlage iz vazduha
gvožđe stupa u poznatu reakciju 4Fe+2H2O+3O2=2(Fe2O3 x H2O).
Taj sloj hidratisanog oksida neće čuvati metal od dalje korozije (pošto je krt i vrlo porozan)nego će se korozija širiti sve više dok gvozdeni komad ne bude potpuno ”pojeden rđom”.
Neki metali pasiviziraju na vazduhu,stvarajući na površini tanak sloj oksida koji štiti metal od dalje oksidacije ali sa gvožđem to nije slučaj.(Na gvožđu jedino oksid formule Fe3O4 (magnetit) deluje ”zaštitnički” ali on nastaje samo pod posebnim/prinudnim uslovima.).
Korozija metala a posebno gvožđa je pogolema nauka pa ću se doticati toga samo koliko je kad neophodno da ne bi tema otišla previše u širinu.
Da se spreči korozija čelični delovi se galvanskim postupcima prevlače drugim metalima otpornijim na koroziju ili se zaštićuju na neki drugi način-farbanjem, plastifikacijom, fosfatiranjem, bruniranjem, parkerizacijom, itd.
Neke od tih prevlaka (dok su čitave) osim zaštite imaju i dekorativni karakter.Problem nastaje kad se prevlaka na gvožđu negde ošteti.
Tu počinje korozija koja će neumitno izgristi ceo komad.
Na ovom poklopcu rezervoara gvozdeni delovi su bili pocinkovani ali je Cink skoro potpuno pojeden.
Najpre treba očistiti delove do čistog metala. Za uklanjanje produkata korozije primenjuju se hemijski i mehanički postupci.
(Hemijski postupak najčešće primenjivan u praksi a koji daje odlične rezultate je tretiranje metala nekom kiselinom.Uglavnom se primenjuje Sumporna, Hlorovodonična ili Fosforna kiselina.
Za tu svrhu koristim Hlorovodoničnu kiselinu u koncetraciji 18 % kojoj je dodato 0.2 % inhibitora Alkilbenzilpiridinijumhlorid. Inhibitor se dodaje da bi usporio dejstvo kiseline i za ovu svrhu ih ima pozamašan broj.Tako spremljen rastvor će rastvoriti sve produkte korozije ali neće napadati čist metal.
Delovi ostanu u čaši sa rastvorom do nestanka korozivnih produkata sa površine a nakon toga se isperu vrelom vodom koja prekida sve reakcije HCl i uklanja njene ostatke sa površine predmeta.
Delovi se posle pranja osuše i očetkaju čeličnom četkom:
Karburator i slavinu valja podvrgnuti čišćenju…
Najpre kupanje u čistom benzinu:
A onda pranje ultrazvukom…
Karburator ima značajno oštećenje na poklopčiću prouzrokovano korozijom….
To se da srediti na strugu jer je korozija stigla poduboko:
A da bi karburator izgledao kako sam zamislio valja se malko potruditi pa ispolirati šolju…najpre se prebrusi šmirgl papirom raznih gradacija pa se onda ispolira.
Prilikom brušenja se jasno uočava nesavršenost kalupa za livenje i ”talasanja” materijala iako je liven pod pritiskom.
Ali se može dovesti u red…karburator je od legure Aluminijuma koja vremenom potamni verovatno zbog prisustva Bakra (nisam se udubljivao u analizu koja je tačno legura u pitanju) ali kad se ispolira to deluje ”pristojnije”…poliranje je odlično za živce.
Karburator ima i kojekakve druge delove…
Posle detaljnog čišćenja i pranja rešim da posrebrim dizne,ne volim da kad otvorim karburator tamo zateknem ružno potamnele delove od mesinga.
Srebro je lep beo metal koji pripada podgrupi Bakra u koju spada i Zlato.Srebrne prevlake se dobijaju iz kompleksnog jedinjenja Srebra i nikad se ne sreću na delovima motocikla…
Ali šta ima veze, lepo izgledaju.
Može i plovak da bude beo…
Kad malo bolje razmislim Srebro iako mi je drag metal ima jednu osobinu koja mi se ne dopada,vremenom potamni jer mu se na površini stvara sloj SrebroSulfida.
Rečeno učinjeno, dizne dobijaju preko Srebra sloj Zlata.
Pozlata se radi i sa Zlatom legiranim najčešće Bakrom ali ja uvek koristom čisto Zlato.Rastvor je takođe kompleksno jedinjenje a rezultat je lepa žuta prevlaka.
Karburator ima sijaset delova, sve valja dovesti u red da bi se moglo niklovati.
To podrazumeva brušenje i poliranje:
Niklovanje je elektrohemijski proces gde se na neki deo nanosi prevlaka Nikla.Nikal je beo metal koji pripada podgrupi Gvožđa (uz njih je i Kobalt).Imaju vrlo slične fizičko hemijske osobine s tim što je Nikal otporan na koroziju pa i na vrlo agresivne kiseline i baze…niklovanje je najčešći postupak koji se primenjuje da se neki deo zaštiti od korozije i uobičajeno se nanose dve prevlake,polusjajni i sjajni Nikal.
Da se neki deo nikluje valja ga posle poliranja dobro odmastiti.Slobodno se može reći da je odmašćivanje najbitniji postupak prilikom nanošenja metalnih prevlaka…
Najpre se delovi operu u benzinu pa zatim u UZ kadici gde je poznati rastvor za odmašćivanje koji se sastoji od fosfata,karbonata i silikata.U osnovi uvek takav rastvor sadrži površinski aktivnu materiju i dodatke koji pospešuju pranje…nešto kao deterdžent samo ipak mnogo jače.
Posle toga delovi se kaće na vešalicu i više prstima ne dodiruju nego se oplaknu u nekom dobrom odmašćivaču.To je obično TriHlorEtilen ili DiHlorMetilen.
Delovi se dobro isperu destilisanom vodom(demineralizovanom) pa se unose u kupatilo za elektrohemijsko odmašćivanje.To je jedan kompleksan rastvor i delovi u njemu provode max.3 minuta priključeni na reversnu struju.To je jednosmerna struja koja menja smer u zadatim vremenskim okvirima.Predmet neko vreme bude katoda pa zatim anoda, pa opet katoda, itd.
Rekoh već da neću da vas davim tehničkim detaljima a onda mislim da nisam dobro objasnio jer je suviše šturo objašnjenje.Ako nekog interesuje rado ću objasniti detaljnije.
Najkomplikovanije mi je bilo napraviti takav izvor struje koji će da menja smer ali uz pomoć jednog Atmela i jednog prijatelja izuzetnog programera i stručnjaka sklepali smo spravu koja to može.
Nakon elektrohemijskog odmašćivanja u rastvoru koji je jako alkalan delovi se ispiraju vodom a onda se vrši dekapiranje u rastvoru Sumporne kiseline koncetracije 20%:
Tek onda se delovi unose pod strujom u kupatilo za polusjajno niklovanje.Uobičajeno se koristi elektrolit koji sadrži Nikal Sulfat,Nikal Hlorid i Bornu kiselinu. Sulfat Nikla je davalac jona Nikla a Hlorid služi kao anodni depolarizator. Borna kiselina ima ulogu pufera i ona održava pH vrednost u zadatim granicama (ima raznih kupatila za niklovanje ali ja najčešće koristim baš ovo).
Za sitne delove se uobičajeno koristi niklovanje u bubnju, ali kad nema dovoljno delova da se bubanj napuni onda mora ovako.
Posle polusjajnog iliti mat Nikla pristupa se sjajnom niklovanju. To je u osnovi isti rastvor ali ima dodatke koji daju sjaj prevlaci i to kupatilo ne radi na sobnoj temperaturi nego se greje na pedesetak stepeni.
Po završenom niklovanju delovi se isperu vodom (primenjuje se štedno ispiranje radi zaštite čovekove okoline i ta ispirna voda služi da nadomesti gubitak tečnosti koja je isparila jer se kupatilo greje).
Delovi se još proplaknu u rastvoru za neutralizaciju pa se onda povdrgnu temperaturi od 200 stepeni:
Delovi od Aluminijumske legure se ne mogu niklovati direktno.Prvo moraju da dobiju sloj Cinka koga će u posebnom rastvoru ”istisnuti” na površinu Aluminijum.Aluminijum je nešto malo elektronegativniji od Cinka pa u jako alkalnom rastvoru cinkata istiskuje Cink na površinu.To se zove cementacija.
Na taj sloj Cinka može se naneti Bakar iz rastvora koji je posebno podešen za tu svrhu. I onda je rezultat:
Preko Bakra se nanosi Nikal, najpre mat pa onda sjajni.
I tako,deo po deo sve dođe na jedno mesto…
I kad se sklopi, valjda će ponosni vlasnik biti zadovoljan mojom intervencijom.
Za komentare u vezi sa tekstom Fasciculus chemicus i uopšte celim opisanim procesom, možete posetiti temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
