Mali krug kroz nepoznato

Naša Kalesin sa foruma prosto obožava da vozi motocikl i da putuje. U današnjem putopisu napravila je mali krug kroz nepoznato. Sa svojim KTM-om uputila se na lepu turu od Srbije, preko Bosne, Crne Gore, Albanije i po povratku zakačivši malo i Makedonije. Uživajte.

Neko vreme već razmišljah o tome gde bih mogla putovati, prvi plan bejaše da odem do Samarkanda medjutim dušmanski virus zatvori granice i taj plan nestade u vidu izmaglice. Ne kažem da je to obeshrabrujuće…plan se morao prilagoditi ovom čudnom vremenu, uslovima i finansijama. 
 

Elem bila je to jedna sunčana Junska Sreda, uz buku nekoliko bušilica i jedne sekačice za beton( u letnjem periodu se izgleda ceo Beograd pretvara u jedno ludačko gradilište)…kad osmatrah Google maps i gledah kuda bih mogla provozati mog KTMa. Mic po mic kostur plana se skockao…Beograd preko Višegrada do Foče pa na RT centar Tara (BiH Hum) onim predivnim medjunarodnim putem M18, tu prenoćiti pa dalje krenuti na Šćepan polje, Plužine, Nikšić pa do Ulcinja, tamo mi neki drugari imaju kite surfing školu…pa reko’ posetiću ih prenoćiti pa dalje u Albaniju (Drač, Valona, Sarande-Ksamil)….

I sve se lepo namestilo em servis uradila zamenila sve tečnosti, pločice, antifriz…em nove gume stigle, nabavih i onaj punjač za telefon i naš dobri Arakis to namesti perfektno..joś par sitnica i sve spremno. Čak je i bumbar stigao da proba komarca…

Novi put do Čačka, Milosh the Great je stvarno dobar, za razliku od Ibarske totalno ne opterećen i dosadan kao i autoput, jedna velika mana nigde benz pumpe za stati jedino par kamionskih odmorišta koja onako sa puta deluju poprilično za ne prilaziti. Odvajanje za Čačak, obilaznicom da ne idem kroz centar. U principu ne znaš šta je gore, kreni stani dok se jednom eto tako sasvim slučajno ne otčepi i udješ u Ovčarsko Kablarsku klisuru i odahneš malo, em svežije em može i da se održava tempo sve do prilaza Užicu, Zlatiboru i videh da nema više restorana gde smo klopali nekad rasturili i gradi se nešto novo. Vreme je za pauzu i da vidimo koliko je potrošio gosn KTM. Do čepa nekih 7,8l, paaa za skoro 210km nije loše, idemo.

Dalje: Zlatibor, Tara, Šarganska osmica, naplata zelene takse (nema za motor).

Put iznenadjujuće prazan.

Prilaz granici blaga jeza. Kolona na suncu ljudi raskuvani kao kolenice za pasulj. Preskočih kolonu do “wannabe” prelaza gde mi neki iz kola Bosanac reče ma pomeri tu plastiku i idi na čelo ima da umreš ovde. Rekoh, hvala puno, sidjoh sa motora, pomerih plastični zabran i pregurah motor. Gledaju me radnici, lepo vratih plastični zabran gde mu je mesto i hop eto me preko tucanika (još od Maja nisu završili prelaz), gledam gde da se udenem i dok ja tako osmatrah prilazi mi jedan carinik kaže daj dokumenta i nestade. Posle dva minuta, hajd idi okolo kolone i teraj. Zahvalih se divnom čoveku i pravac do BiH granice i tu preskočih sve i upadoh na neko 3-4 mesto, vidim bosancima se ne žuri. Hajd ugasim motor, skinem kacigu, rukavice, otkopčam jaknu i guraj. Sreća čekanje ne bejaše duže od 15min, “Dobar dan..” pružam dokumenta podiže glavu pogleda me vidi motor kaže “Dobar dan, kuda?” “Do Huma”, isteže malo vrat da vidi motor al dokumenta ne gleda, “Sama?” Rekoh sama…”ajd sretan put” i vraća dokumenta kako ih je i dobio. Odguram se na stranu malo u debelu hladovinu, treba se sad zapakovati, kad prilaze dva mladja carinika pa sa metar odmeravaju motor…”Lep ti taj motor, da nije malo veliki…” nasmešim se i stavljam kacigu, ” Nije tačno po mojoj meri”, nasmejasmo se i pozdrav. Posle malo lepog puta stižem do Višegrada i pred mostom na pumpi pauza. Litara stalo kad se nakapa 3,6l pa lepo. Plan je bio da sledeće sipanje bude u Foči al pomerih to za kasnije kad se budem odvajala za onaj famozni M18 medjunarodni put tamo ima jedna pumpa crvena sa super arogantnim točiocima i kasirom. Možda zato što sam na mišiće sipala jedva 3l. Kako bilo odo ja na ono što unapred znam da je drndoput. 

Štef je nedavno verovatno prvi put prošao njime i verovatno da se osećao kao i ja prvi put na tom putu kad se pitaj jesam li negde pogrešno skre, truc, nula (mali glasić u glavi kaže jesi jesi skrenula). Prvo noćenje RT Cemtar Tara, prelepo mesto za odmoriti i ohladiti se, vrhunska klopa sa exstra kuvaricama i super dobrim konobarima ali i menadžerom, topla preporuka za obići.

Voda iz potoka je super hladna i može se piti, voda iz Drine, Tare i Pive je takodje ultra hladna i pitka. Jedna od retkih reka iz kojih direktno može da se pije voda.

Četvrtak 29.07

Ujutru sačekah da rafting ekipe otperjaju pa napakovah motorić i posle laganog doručka sad stvarno krećemo u pravo nepoznato…

Ovim putevima nikad ne prodjoh..naravno u medjuvremenu kako to i obično biva sa planovima dolazi do izmene, na jadranskoj i oko Ulcinja velike gužve a pošto nisam preterano socijalan tip osobe, hajd da ih izbegnemo pravac Skdarsko jezero. Koristim booking.com i nadjem super smeštaj u Virpazaru. Apartments Miona, ali nije sve kako je to mali perica. Dok tako vrteh mail ugledam Avgust, čekaj bre, stani koči kakav Avgust? Vrti nazad piši apartmanu i eto one naše blesave sreće. čČovek iz apartmana fenomenalan lik, iscimao se baš muški i nadje mi smeštaj kod njegovog prijatelja u kingfisher apartmanu za iste pare dobih, deluxe apartman sa dve klime, kuhinjom, barom, itd itd većina što meni ne treba. 

Od RT centra do prelaza je najgora deonica puta M18, na drveni most se ide naizmenićno pošto mimoilazak je blago nemoguć, i onda posle oštre lakat krivine koja ide na uzbrdo se dolazi do CG prelaza, sve generalije završene ultra brzo, veseli CG graničar pita kako bre sama na motoru, pa zar nije teško…svima malo čudno a svima se svidja moj KTM,

Kako se predje u CG put M18 postaje apsolutno fenomenalan, ima samo jedna pumpa u Plužinama na kojoj je u toku bilo točenje al je kamiondžija cisternaš nestao negde…vrv u lokalnu kafanu.

Ljudi su se lepo napakovali i svi čekaju da se on pojavi makne cisternu pa da toče, prodjoh im kroz pumpu i pravac ka Nikšiću. Svako malo sam stajala da slikam predeo je apsolutno očaravajući. I da na putu nema nikakve gužve, slabo gde ljudi ima.

Posle motanja po planinama silazak u Nikšić do pumpe i naravno da natočimo do čepa opet 3,7l, pravac Virpazar… temperatura se u gradu digla toliko da više nije bilo zanimljivo voziti, u Podgorici stajem iza neke pumpe u hladovinu i proveravam temperaturu.

Pauza pola sata i krećem ka Virpazaru .Kako se izadje iz Podgorice tako je lakše i napokon se smestismo ja i moj motorić.

Ukoliko neko želi da odsedne, prenoći takodje topla preporuka, ljudi se stvarno max potrude da sve bude i više nego dobro 

Virpazar je maleno mesto, od sadržaja jedino tura jezerom i to je skroz super, obidje se manastir Kom gde su sahranjeni dvoje iz porodice Crnojevića, manastir je iz 14 veka i odiše tim duhom, u povratku se staje na sred jezera i kupanjac voda 27-29C.

Za obići je i maleno utvrdjenje Besac, izgradili ga Turci jer im je Virpazar bio mesto od velikog značaja za trgovinu, rasturili utvrdjenje ko zan koji i EU platila da se obnovi, lokalnoj vlasti ostalo da uredi unutrašnjost…i naravno nisu to odradili nego su izdali utvrdjenje nekom privatniku koji tu sad pravi neki lokal bla bla, užas.

Nastavak putopisa “Mali krug kroz nepoznato” možete pročitati u temi na forumu.

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…