Mladi bračni par sa foruma odlučio se da provede medeni mesec na putovanju kroz Toskanu motorom. Kako je sve to izgledalo možete pročitati i pogledati u ovom putopisu koji je napisao član mrxfon.
Pre 3 godine sam prvi put bio motorom na Alpima i ono po čemu ću ja, a verujem i moja žena, celog života pamtiti Alpe je promena statusa “devojka” u ”verenica” na vrhu prevoja Passo dello Stelvio. Kako smo se u junu “napokon” venčali, odlučili smo da za medeni mesec posetimo Alpe i podsetimo se kako je lepo bilo.
Okvirni plan je bio da odemo opet na Dolomite i da probamo da obiđemo što je više moguće I da uživamo u prelepim Alpima. Međutim, više od 5 dana po Alpima bi ipak bilo previše, bez obzira što su mi to najlepši predeli po kojima sam vozio. Čuo sam dosta toga lepog o Toskani, ali sam je uvek ostavljao sa strane, valjda iz samo meni poznatih razloga, kao biće vremena nekad kad ne bude neka pametnija destinacija. Međutim, tu sam se veoma prevario.
I tako mi odlučimo da u ovu turu ubacimo i Toskanu. Planovi su počeli jos dok je sneg bio napolju, bukirali smo smeštaj u Toskani i na Alpima jos u januaru. I onda čekanje, iščekivanje tog 20.juna. Prvo sam bio veliki optimista i planirao da u jednom danu pređemo 1100 km do mesta Poggibonsi gde smo rezervisali smeštaj u Toskani, međutim posle malo razmišljanja, ipak sam se opredelio da prespavamo u Graz-u I drugi dan nastavimo kao Toskani. Što se ispostavilo kao veoma dobra odluka, jer smo svaki dan u Toskani prelazili između 250-450 km.
Kao i uvek, hrvatski autoput me veoma ubije u pojam, nenormalno dosadna vožnja po autoputu, ali nemamo drugi izbor da brzo stignemo do Austrije ili Italije. U Graz stižemo nešto posle podne, odmaramo, ne izlazimo nigde, a i da smo hteli nije baš bilo pametno jer se baš taj dan dogodio incident kad je neki lik džipom pregazio oko 30 ak ljudi po samom centru, pa je grad bio pun policije.
Elem, sutradan ujutru krećemo ka Toskani. Ceka nas oko 700km. Sve do Bolonje je autoput, kao I svaki drugi autoput, prilicno dosadan, osim jednog dela kad se pređe iz Austrije u Italiju oko mesta Tarvisio, i počne planinski deo. Od Bolonje ka Firenci je prelep put, krivine, pašnjaci, suma, puno motora. I svi voze kao da su na stazi. Tu se nalazi znak za početak Toskane, a na samom vrhu je i prelaz Passo della Raticosa sa nepunih 1000 mnv. Na samom prevoju je bio neki mini skup bajkera, i neki dj je puštao muziku sa terase, ali nismo imali vremena da se zadržavamo pa smo produžili dalje prema Firenci. Uvek nosite punjac za gps jer meni je crkao moj pa sam kontao da mi nece ni trebati za ovu turu. Ovde baterija počinje da mi crkava, a telefon sam koristio kao GPS, ostalo je nesto oko 4-5%. Prolazak kroz Firencu je bio naporan, gužve, semafori, gradska vrucina, a meni se baterija polako prazni. Izadjosmo mi nekako na magistralu ka Sieni. Kada smo stigli u smeštaj telefon je prikazivao još 1% baterije.
Smšstajem smo oduševljeni, namerno sam trazio smeštaj u nekom selu, da ne budemo baš u civilizaciji, da osetimo pravu Toskanu, tako da oko kilometer oko smeštaja nije bilo drugih kuća, a mi smo bili sa jedne strane okruženi šumom, a sa druge ogromnim vinogradima. Inače, mesto je kao stvoreno da se čovek odmori i da uživa u prirodi. Za dobrodošlicu nas je čekalo belo i crno domaće vino, reče gazdarica da moramo da probamo njihovo vino.
Prvi dan je bio plan da obiđemo San Gimignano, Volteru, Monticiano i da se vozikamo između Colle di Val d’Elsa I Siene. Putevi su prelepi za voznju, nema gužve, dobar je asfalt, priroda je prelepa, nema nekih krivina koje bi me iznenadile, sve su nekako očekivane. San Gimignano je lep stari gradić, samo je prepun turista, pogotovo kineza, i to mi kvari nekako celu sliku o tom gradiću.
Put ka mestu Montieri je nesto drugačiji od onoga što karakteriše Toskanu, onih pšenicnih polja, drvoreda. Ovo me najviše podseca na Bosnu, dosta zelenila, niskih brda i šume koliko voliš. Nastavljamo do Chiusdino-a svraćamo samo na ulaz u grad da se slikamo jer je prelep pogled sa oboda grada.
Posle Palazzetto skrećemo ka Abbazia di San Galagano, ogromna gradjevina, manastir iz 13. veka, specifičan po tome što nema krov, a zidovi i stubovi su odlično očuvani. Ispred su drvoredi I pšenicna polja, baš lepo mesto za slikanje, iznad manastira na brdašcetu crkva koja je poznata po maču zabodenom u stenu.
Nastavak putopisa medeni mesec kroz Toskanu motorom možete pročitati u našoj temi na forumu.
