Sa jučerašnjim danom i predstavljanjem Prima Pramac Yamaha MotoGP ekipe, možemo slobodno reći da smo otvorili MotoGP sezonu za 2026. godinu.
Pramac Yamaha puni svojih 25 godina u MotoGP šampionatu. Zaista jedan dug period, naročito kada se radi o privatnoj ekipi koja je tokom svog postojanja imala dosta uspona i padova.
Što se uspona i padova tiče, dovoljno je reći da je Pramac ekipa 2024. godine bila šampionska i to jedina privatna ekipa kojoj je to pošlo za rukom u MotoGP istoriji. Sa druge strane, prošle godine imali su svoju najgoru sezonu u istoriji.
Prošla godina bila je prva godina na Yamaha motociklima, a od ove godine očekuje ih nekoliko velikih promena.
Prva promena je i najbitnija i tiče se samog motocikla. Yamaha prvi put u svojoj novijoj, četvorotaktnoj istoriji koristi V4 agregat, dok je redni četvorocilindraš penzionisan. Biće ovo naporna godina kako za samu Yamahu, tako i za Pramac jer se još ne zna šta koliko će nova M1 V4 biti konkurentna. Uz to Yamaha pored razvoja ove verzije, mora da radi i na motociklu za 2027. godinu u kojoj MotoGP prelazi na nova tehnička pravila.
Yamaha YZF-M1 Foto: Prima Pramac Racing
Druga promena tiče se vozačkog sastava koji će činiti Džek Miler i novopridošli Toprak Razgatlioglu. Miler je iskusan vozač, do sada je vozio razne motocikle, počev od Honde, preko KTM i Ducatija, zatim Yamahe sa rednim četvorocilindrašem i sada Yamahu u V4 konfiguraciji. Mileru će ovo biti druga sezona u Pramac ekipi, dok će Topraku ovo biti prva sezona u timu i u MotoGP šampionatu generalno.
Džek Miler Foto: Prima Pramac Racing
Od Topraka se očekuje dosta, bar kada su u pitanju navijači. Pitanje je koliko će dobre plasmane napraviti Toprak, ne samo zbog njegovih veština, već i zbog samog motocikla koji je još u fazi razvoja. Međutim, zanimljivo je da je Toprak na privatnom testu u Valensiji izvezao respektabilna vremena, što naglašava da bi tokom sezone Toprak mogao da pomrsi konce iskusnijim vozačima.
Iako smo navikli da Toprak koristi broj 54, ove godine se to neće dogoditi jer je taj broj zauzet i koristi ga Aldiger. Toprak će ove godine koristiti broj 07.
Toprak Razgatlioglu Foto: Prima Pramac Racing
Kada je reč o strukturi tima, tu nema nekih većih promena, osim što je Toprak zamenio Oliveiru. Pramac je iskusna ekipa i ako motocikl bude iole konkurentan tim će znati kako da ga upotrebi na najbolji mogući način.
Prima je i dalje zadržan kao glavni “title” sponzor, te zato ekipa nosi ime Prima Pramac Yamaha boje i grafike su slične prošlogodišnjim i najveća novina je razlika u samom motociklu, budući da je M1 građen oko V4 agregata i samim tim se i izgled motocikla značajno razlikuje.
Prva prilika da vidimo Topraka, Milera i celu Pramac Yamaha ekipu na delu biće tokom zvaničnih testova na stazi Sepang početkom februara.
Džek Miler, Paolo Kampinoti, Đino Borsoi i Toprak Razgatlioglu Foto: Prima Pramac Racing
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Firma Euro Sumar je zvanični uvoznik za Suzuki i SYM motocikle i skutere, a zbog pojačanja prodajnog tima zapošljava referenta za prodaju motocikala.
Ukoliko ste nekad želeli da radite nešto što ima dodirnih tačaka sa motociklizmom, onda je ovo možda odlična prilika za vas.
U nastavku teksta prenosimo opis oglasa koji nam je firma Euro Sumar prosledila, kao i e-mail adresu na koju možete poslati vaš CV, ukoliko ispunjavate uslove navedene u oglasu:
Zapošljavamo: Referent prodaje motocikala Euro Sumar, Vojislava Ilića 145, Beograd Brend: Suzuki i SYM
Zbog jačanja prodajnog tima, tražimo odgovornu i motivisanu osobu za poziciju Referenta prodaje motocikala .
Od kandidata očekujemo: • Više ili visoko obrazovanje • Vozačku dozvolu pune A kategorije (obavezno) • Poznavanje engleskog jezika (pisano i usmeno) • Iskustvo u prodaji motocikala ili moto/auto industriji je prednost • Dobro poznavanje rada na računaru • Komunikativnost, odgovornost i profesionalan odnos prema klijentima
Nudimo: • Dinamično i profesionalno radno okruženje • Rad u stabilnoj kompaniji • Mogućnost učenja, razvoja i napredovanja
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Možda se sećate ranije objavljenog putopisa “U Gruziju nećete moći – Turska kao uteha”, a danas stiže putopis “Gruzija na ne baš planiran način” od našeg člana Cedo 11. Današnji i pomenuti putopis su ista avantura iz perspektive dva različita aktera. Uživajte!
Pre nego što počnem da pišem malo detaljnije o samom putopisu, koji će uporedo biti propraćen slikama, a naposletku i celokupnim snimkom, o ne tako dalekoj Gruziji (barem ne u geografskom smislu), u samom uvodnom delu ću reći par stvari kako sam došao na ideju za ovo putovanje, zašto sam došao na ideju o ovom putovanju, kako je sve proteklo u idejnom razmišljanju pre samog putovanja, periodu pripreme i same realizacije i ostalih stvari koje su se ticale svega. Ukratko zašto baš Gruzija?
Iako nisam skoro bio aktivan na forumu (7+ godina, morao sam da resetujem šifru jer sam je zaboravio), a godina i više otkako sam pisao neki putopis, ne zamerite mi ako ću malo uvodni deo odužiti, ne bi li vam predstavio kako je sve ovo krenulo.
Već par godina unazad, tokom intezivnog razmišljanja kuda putovati, nekako sam stekao utisak da posle skoro trinaest godina, koliko aktivno vozim motor, prostor i okolina unutar same naše lepe Srbije, a i šire okoline, postao mi je skučen i pomalo, da me pogrešno ne razumete, nedovoljno inspirativan.
Pre nekoliko godina, kada je naš dobro poznati Radić prvi put, a nedugo posle i drugi put, bio u Gruziji, kada se vidimo negde, da li kod njega u radionici ili na nekoj planini tokom kampovanja, pričali smo kako mu je bilo na putovanju, za mene tada, u poprilično nepoznatoj Gruziji. Tokom priče i hvalospeva da mu je to tada bilo jedno od najlepših putovanja, trudio sam se da u svojoj glavi projektujem situaciju da i ja, tj. da ću i ja, jednog dana da pokušam da se otisnem u tako neka (u to doba za mene) veoma daleka putovanja.
Dosta godina posle, kad god sam pomislio o samoj Gruziji, ako mi se u tom trenutku nađe u blizini neki uređaj na kom mogu da uključim mape, upišem mesto svog stanovanja – glavni grad Gruzije, Tbilisi, i tokom čekanja da se putanja na uređaju generiše, zamišljao sam da sam osedlao svog metalnog konja i uputio se u bespuća istoka. Ali, ubrzo se na tome i završi. Putanja prikazana na uređaju i brojka koja se merila u kilometrima me je odmah odbila. Momenat kratkotrajnog razočaranja. Sa tadašnjim iskustvom verovatno nebih mogao to da izguram do kraja i, sa ove tačke gledišta, ne bi bilo kompletno putovanje. Ovakvi momenti su se s vremena na vreme ponavljali i tištili me, ostavljajući iza sebe neku vrste nelagode. Međutim…
Pred kraj 2024. godine sam opet počeo sve intezivnije da razmišljam i da preko interneta istražujem Gruziju. Do tada je moje saznanje o Gruziji je šturo, da ne kažem – nikakvo. Znao sam da izlazi na Crno more, da je glavni grad Tbilisi, sa kojim državama/zemljama se graniči, da su poznati po dobrim vinima, Staljin da je tu rođen i ništa više. Opet, čovek bi rekao zašto bi neko tamo išao (što mi i jeste dosta ljudi postavilo to pitanje tokom i nakon tog perioda), ali sa druge strane, ni informacije sa kojima sam raspolagao u datom trenutku, većini ljudi je to bila nepoznanica.
Nakon što je tek došla ova 2025. čvrsto sam rešio i sebi rekao: „Ovo je godina kada ću da idem u Gruziju!“. Na ovo moje lično prihvatanje činjenice da je to to, treba preći na naredni korak, možda i najteži. Kako?
Kao prosečni građanin ove zemlje moram se pomiriti sa sudbinom da nemam baš puno dana koje bih mogao da iskoristim od godišnjeg odmora, a i finansije nisu baš jača strana, sve se u tom trenutku zvaničnog samoodobrenja činilo kao nemoguća misija. Kako god, čvrsto sam odlučio, ne želim više da maštam, hoću da san postane stvarnost!
Krenuo sam polako u ozbiljnije planiranje putovanja. Prvo sam preneo tu informaciju svojim bližnjima i da je to moja zamisao da tokom leta idem na ovo putovanje. Na prvu ruku, moje lično mišljenje je da me baš i nisu ozbiljno shvatili. Ipak je to dalek put, mislili su da ću možda i odustati do tada. Međutim, nisam se baš dao da to mišljenje i promenim i samo nakon par meseci neprestanog planiranja, sve je počelo da ide svojim tokom.
Motocikl koji trenutno vozim je Suzuki V-Strom 650XT iz 2019. godine. Pouzdana raga, koja me nikada nije ostavila nigde sa svojih 50.000+ kilometara na satu, prava putna krstarica. Preudoban, sasvim dovoljno snage, neverovatno mali potrošač. Može da se da se natovari kao teretnjak, ali to je ujedno i mana, jer je i sam po sebi pretežak za iole ozbiljniju vanasfaltnu vožnju, pogotovo ako se putuje na duže, što iziskuje i više stvari da se ponese. Ali, i to prevazilazi, samo je potrebno malo više angažovanja. Imam to što imam za sada, a za ubuduće ćemo videti, kada dođe vreme za to.
Tokom prvomajskih praznika i jedne vožnje po jugu Srbije, na kom smo bili Gliga, Radić, Spaja i ja, obavestio sam ih da će moje putovanje u Gruziju biti realizovano ove godine, početkom avgusta, kada mi kreće kolektivni godišnji odmor. Ostaje mi samo kako ću da obezbedim sebi barem tri nedelje (dve nedelje je kolektivni godišnji odmor) za potrebe ovog putovanja. Finansije su u ovom trenutku postale drugi faktor, jer se uštedelo od početka godine, a ima još tri meseca do polaska.
Plan je bio da se putuje solo jer, i da sam pitao nekog da ide sa mnom, bilo bi to veoma teško oko same organizacije, pogotovo da neko uzme toliko dana godišnjeg odmora.
Nedugo posle, javlja mi se Spaja i tokom priče mi postavi pitanje da li bi bilo u redu da i on krene na putovanje sa mnom. Bilo mi je u početku čudno, ali tokom razgovora mi je postalo jasno da možda i nije pametno da idem sam na tako dalek put, pa smo se na kraju dogovorili da idemo zajedno. Posle par dana me je opet pozvao i pitao da krenemo njegovim kolima i prikolicom na koju ćemo da ćemo da stavimo motore, kako bismo barem uštedeli na energiji koja je potrebna da se stigne tako daleko. I ostalo je na tome do kraja. Delimično.
Kada sam tokom nekog druženja spomenuo Gligi za ovu opciju, i njemu se javila ideja da krene za Gruziju, ali da će javiti kada se iskombinuje sa vremenom.
I tako je sve, ukratko, krenulo. Bliži se vreme polaska, sva trojica smo uspeli da se izorganizujemo oko slobodnog vremena. Uspeo sam da osiguram sebi celih mesec dana godišnjeg odmora (povezao stari godišnji i masakrirao novi godišnji odmor), sredio na poslu sve što treba da se sredi. Ostaje samo da se iznajmi veća prikolica, jer Spajina prikolica može da ponese samo dva motora, pa smo kod mene u Zrenjaninu iznajmili prikolicu, po koju je Spaja došao. Tad smo natovarili moj motor i pravac Beograd, gde sam prespavao kod Spaje. Sutra, 2. 8. 2025. natovarismo i Gligin i Spajin motor i konačno krenusmo put Gruzije Spaja i ja (Gliga je u tom trenutku u Rumuniji, pa ćemo ga pokupiti za dva dana, kada bude sleteo u Trabzon). Motori i stvari su spakovani, vreme je da se krene. Biće ovo dug put. Veoma dug put…
Napomena:
Da bi dalja priča imala potpun smisao i ispratila sled događaja, bilo bi poželjno da, ako već niste, nastavak priče propratite prvo na https://forum.bjbikers.com/topic/232876-u-gruziju-ne%C4%87ete-mo%C4%87i-turska-kao-uteha/, gde je Gliga lepo i detaljno objasnio šta se u međuvremenu desilo i zašto nismo uspeli sva trojica da dođemo do Gruzije, a ja ću nastaviti priču od poslednjeg 16. odnosno 17. dana našeg druženja, tj. dana kada su oni krenuli nazad ka kući, a ja dalje putem Gruzije…
Nastavak putopisa “Gruzija na ne baš planiran način” možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ovogodišnji Dakar reli na svojoj 4. i 5. etapi doživljava svoj prvi rasplet, za šta su ponajviše “krive” gume tokom maratonske etape.
Poslednje tri etape Dakar relija dovele su do prvog raspleta (ili zapleta), za šta su takoreći krive maratonske etape i gume.
Treća etapa –Honda i Shareina prekinuli dominaciju KTM-a
Treća etapa vožena u dužini od 421 km oko AlUla bivaka bila je odlična za vozače fabričke Honde. Etapom su preovlađivale deonice mešavine peska, sitnog i krupnog kamenja, što je mnogim vozačima zadavalo glavobolje.
Najbolje se snašao Toše Shareina koji je svoju Hondu doterao do prve pozicije sa solidnom prednosti od 02′ 17” u odnosu na svog timskog kolegu Riki Brabeka.
Shareina pobedio na trećoj etapi Foto: Honda Racing Corporation
Daniel Sander je i na trećoj etapi pokazao dobru formu završivši na trećoj poziciji sa 03′ 28” prednosti u odnosu na Shareinu, čime je sačuvao prvo mesto u generalnom poretku.
Četvrta etapa – Honda opet zadaje udarce
Četvrta etapa bila je maratonska etapa, što znači da vozači nemaju prenoćište u bivaku, već ih je očekivala noć pod zvezdama i dva etape bez neke veće pomoći u održavaju motocikala. Suština je bilo napraviti dobru strategiju, sačuvati motocikl i gume. Četvrta i peta etape pokazaće se kao ozbiljan izazov za mnoge vozače. Kamenje svih vrsta bilo je izuzetno zahtevno za gume.
Većina vozača vozi na “mousse” gumama, koje ipak nisu neuništive i podložne su pregrevanju.
Prvi deo maratonske, odnosno četvrte etape ponovo je osvojio Shareina na svojoj CRF450 RALLY, ali da stvar bude još bolja za Hondu, čak tri vozača osvojila su prve tri pozicije na ovoj etapi.
Osim samog terena, ni navigacija nije bila najlakša za vozače, a Shareina i drugoplasirani Riki Brabek dobar deo etape vozili su jedan uz drugog što im je olakšalo navigiranje i timskim radom su zabeležili odličan rezultate.
Da stvar bude zanimljivima, nakon četvrti etape Shareina i timski mu kolega Brabek imali su u sekundu identična vremena i delili su prvo mesto u generalnom poretku.
Shareina osvojio dve uzastopne etape Foto: Honda Racing Corporation
KTM uzvratio udarac na petoj etapi
Daniel Sanders je mudro odvezao četvrtu etapu štedeći se za petu etapu. Sačuvao je gume i energiju kako ne bi rizikovao da ugrozi dobar rezultat. Zato je na današnjoj, petoj etapi dao sve od sebe i vratio se na prvo mesto u generalnom poretku.
Doduše, nije Sander taj koji je pobedio na petoj etapi, već je ova čast pripala njegovom timskom kolegi Benavidesu, takođe na KTM-u. Korneho je sjajno izvezao petu etapu pobedivši sa 03′ 51” u odnosu na drugoplasiranog “Nacho” Korneha na Hero motociklu.
Trećeplasirani Sanders zaostao je 05′ 50” u odnosu na prvogplasiranog, ali mu je vreme sa pete etape bilo dovoljno da se vrati na prvo mesto u generalnom poretku.
Lukiaono Bevacides pobednik zahtevne pete etape Foto: Edo Bauer, KTM
Shareina je imao probleme sa oštećenom zadnjom gumom koju je tokom noći pred petu etapu pokušao da sanira postavljajući plastične vezice i metalne stezaljke. Peta etapa bila je etapa preživljavanja za njega i svođenje gubitka na minimum. Na ruku mu nije išla ni greška koju je napravio kada je promašio tehničku proveru, što ga je koštalo dodatne vremenske kazne.
Nije samo Shareina imao problema sa gumom. Ako se pitate gde je mlađani Edgar Kanet, odgovor na to pitanje leži u takođe oštećenoj zadnjoj gumi zbog koje je prema svemu sudeći Kanet izgubio šansu za ozbiljniji rezultat na ovogodišnjem reliju. Prvih 200 km etape odvezao je fantastično, a zatim je udarom od kamen oštetio zadnju gumu zbog čega je izgubio puno vremena dok je stigao na cilj.
Dainel Sander i dalje vodeći u generalnom poretku nakon pet etapa Foto: Edo Bauer, KTM
Nakon pet etapa, generalni plasman prvih deset vozača je sledeći:
Dakar reli je prešao svoju trećinu i sutra nas očekuje šesta etapa od Haila do Rijada.
Za utiske povodom ovogodišnjeg Dakar relija možete posetiti temu na forumu i ostaviti svoj utisak.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Dakar reli za 2026. godinu danas je završio svoju drugu etapu, na kojoj KTM nastavlja svoju dominaciju sa svoja dva fabrička vozača koja u tandemu polako prave prednost u odnosu na ostatak konkurencije.
Današnja, druga etapa vožena je od Yanbua do Alule sa specijalom ukupne dužine od 422 km. Današnja etapa bila je uglavnom peskovita, ali sa par skrivenih kamenja koje su mladog Edgara Kaneta koštala vremena, budući da je gledajući u navigaciju udario u kamenje i imao par manjih padova, srećom bez većih posledica osim gubitka vremena.
Vozači su izjavili da je etapa bila malo zahtevnija za navigaciju. Najbolje se snašao Sanders na KTM-u, koji je tokom etape uspeo da prestigne svog timskog kolegu Edgara Kaneta. Ovom pobedom KTM nastavlja svoju dominaciju, jer su na prologu i prvoj etapi prve dve pozicije takođe osvoji Kanet i Sanders.
Daniel Sander pobednik druge etape Foto: a.s.o./f.gooden/dppi
Treće mesto i danas je osvojio Riki Brabek na Hondi.
Za utiske i komentare o ovogodišnjem Dakar reliju možete posetiti temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ušli smo u novu godinu i sad već sitno brojimo do prvih trka, a već u februaru startuje WSBK šampionat i u skladu sa tim predstavljamo vam kalendar za 2026. godinu.
Prema do sada već ustaljenom običaju sezona i ove godine startuje u februaru na stazi Filip Ajlend u Australiji, a zatim nas očekuje pauza od mesec dana do narednog trkačkog vikenda u Portugalu.
Od nekih izmena u rasporedu, izdvajamo da će se trka u Mađarskoj održati nešto ranije u poređenju sa prošlom godinom, a isto važi i za trku na stazi Aragon u Španiji. Sezona će se tradicionalno završiti trkom na stazi Herez u Španiji sredinom oktobra.
Radi lakše preglednosti, u narednoj tabeli nalazi se WSBK kalendar za 2026. godinu:
Staza:
Država:
Datum:
Filip Ajlend
Australija
20 – 22. februar
Portimao
Portugal
27 – 29. mart
TT Assen
Holandija
17 – 19. april
Balaton Park
Mađarska
1 – 3. maj
Autodrom Most
Češka
15 – 17. maj
MotorLand Aragon
Španija
29 – 31. maj
Misano
Italija
12 – 14. jun
Donington Park
Velika Britanija
10 – 12. jul
Manji Kur
Francuska
4 – 6. septembar
Kremona
Italija
25 – 27. septembar
Estoril
Portugal
9 – 11. oktobar
Herez
Španija
16 – 18. oktobar
Dakle, očekuje nas 12 rundi i ukupno 24 trke normalne dužine i 12 sprint trka. Od naredne godine biće izmenjen i raspored trkačkog vikenda. Za više detalja o novom rasporedu WSBK trkačkog vikenda predlažemo da pročitate sledeći tekst – WSBK – Od 2026. godine novi raspored trkačkog vikenda
Novina je i ukidanje SSP300 kategorije, umesto koje će se voziti Sportbike kategorija. Ukoliko vas zanima više detalja o Sportbike kategoriji, pisali smo o tome detaljniji tekst koji se nalazi na sledećem linku – SSP300 odlazi u zaborav, Sportbike kategorija kao zamena.
Sa nestrpljenjem iščekujemo novu WSBK sezonu u kojoj nas očekuje dosta novina, kako bi pitanju novih motocikala, tako i po izmešanim vozačkim sastavima.
Za utiske povodom WSBK sezone i kalendara za 2026. godinu, možete posetiti temu na forumu i ostaviti svoj utisak.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Startovao je Dakar reli u svom 48. izdanju. Poput prethodnih godina i ove godine Dakar reli gostuje u pustinji Saudijske Arabije.
Vozači svih kategorija okupili su se u mestu Yanbu na obali Crvenog mora odakle će startovati trku koja će trajati celih 17 dana tokom kojih će se izvesti 13 ruta, u ukupnoj dužini od skoro 8.000 km. Za čast najbržeg i najizdržljivijeg boriće se 115 vozača motocikala.
Prošlogodišnji pobednik Daniel Sanders imaće težak zadatak da odbrani titulu teško stečenu na prošlogodišnjem Dakar reliju. Mnogo timova dovelo je svoje najbolje vozače i najbolje motocikle, a iz iskustva znamo da na Dakaru ništa nije sigurno dok se ne završi poslednja etapa.
Prolog za rekord
Pre prve etape vožen je prolog u dužini od 22 km i pobedu na ovom kratkom zagrevanju odneo je mladi Edgar Kanet. Kanet ima svega 20 godina i na prošlom reliju pokazao je svoj talenat i umeće, te ove godine nastupa za fabričku KTM ekipu. Prema zvaničnim podacima Kanet je najmlađi pobednik etape u istoriji Dakar relija.
Iza sebe je na ostavio svog timskog kolegu Sandersa, dok je prolog na trećoj poziciji završio Brabek na Hondi.
Edgar Kanet pobedio na prologu i upisao se u istoriju Foto: EDO BAUER
Kanetu pobeda i na prvoj pravoj etapi
Prva zanična etapa ovogodišnjeg Dakar relija vožena je takođe u krugu mesta Yanbu. Specijala dužine od 305 km sa deonicama sa kamenjem bila je srednje zahtevna za vozače.
Edgar Kanet se ponovo upisao u istoriju zvanično pobedivši na prvoj etapi, iako nije prvi stigao na cilj. Ros Branč je imao najbrže vreme etape, ali je kažnjen sa dodatnih 6 minuta zbog prekoračenja brzine u zoni ograničenja.
Zbog kazne koju je Branč dobio, Kanet je pobednik etape sa 1 minut i 2 sekunde prednosti u odnosu na svog timskog kolegu, Sandersa, dok je Brabek treći sa 1 minut i 32 sekunde zaostatka.
Mlađani Kanet trenutno u vođstvu Foto: EDO BAUER
U narednoj tabeli možete pogledati generalni plasman vozača nakon prve etape:
Za utiske i komentare o ovogodišnjem Dakar reliju možete posetiti temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ušli smo u novu, 2026. godinu. Nova godina je ispred nas, a mi vam od srca želimo da ste pre svega zdravi i srećni, a potom i da u ovoj godini pređete što više kilometara.
Neka vam svaki pređen kilometar bude lepa avantura, a svaka vožnja utisak urezan u sećanje. Želimo vam da vam vaši dvotočkaši verno služe i da uvek budete jedno sa njima.
A što se nas tiče, mi smo prethodnu godinu zaokružili sa velikim brojem pređenih kilometara tokom kojih smo skupili još više iskustva koje se trudimo da vam prenosimo što kroz testove motocikala i opreme, što kroz razne druge savete.
Tokom 2026. godine možete očekivati još posvećeniji rad u cilju promovisanje bezbednosti u saobraćaju, humanitarnih akcija, pružanja korisnih informacija, testova motocikala i opreme, izveštaja sa trka raznih šampionata, kako domaćih tako i stranih.
Još jednom, BJBikers redakcija želim vam srećnu 2026. godinu!
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Pre nekih oko mesec dana, firma Euro Sumar objavila je pretprodajnu akciju na određene SYM skutere, a sada se ta akcija proširuje na još dva modela: Jet 14 50 i Jet X 125.
Pretprodajne akcije su jedna dobra i fer ponuda kako za distributera, tako i za buduće vlasnike nekog od skutera ili motocikla za koji razmatraju ponudu. Tokom pretprodajnih akcija uplatom punog iznosa na skuter dobija se povoljnija cena, a jedina uslovno rečeno mana je što se vozilo ne dobija odmah.
U ovom slučaju, ukoliko do 31. januara uplatite pun iznos na SYM Jet 14 50 ili Jet X 125 vozila će biti isporučena do aprila 2026. godine.
SYM Jet 14 50
Jet 14 predstavlja moderni skuter za one sa AM vozačkom kategorijom. Pokreće ga jednocilindrični, četvorotaktni vazdušno hlađeni agregat radne zapremine od 49,46 cm3 maksimalne snage od 2,2 kW (3 KS) na 8.000 o/min.
Mali potrošač za izdašnim rezervoarom od 7,5 litara goriva obećava solidnu autonomiju. Opremljen je prednjom disk kočnicom, dok se pozadi nalazi doboš.
Poseduje LED svetlosnu grupu, u jednom od pretinaca nalazi se USB utičnica za napajanje uređaja, dok je instrument tabla jednostavna, analogna. Ispod sedišta ima prostora za jednu “full face” kacigu.
Trenutna pretprodajna cena iznosi 1.850 EUR (redovna cena je 2.400 EUR). Takođe postoji mogućnost kupovine na kredit bez učešća. Period otplate bi iznosio 29 EUR mesečno na maksimalan period otplate od 84 meseca.
SYM Jet 14 50 Foto: SYM
SYM Jet X 125
SYM Jet X 125 je jedan respektabilan skuter koji se dobro kotira u svojoj klasi. Ispod atraktivnog dizajna krije se četvorotaktni, vodeno hlađeni agregat radne zapremine od 124,6 cm3 sa 12,5 KS (9,3 kW) i obrtnim momentom od 11 Nm i većom zapreminom rezervoara od 7,5 litara.
Ono što jeste najveća prednost za JET X 125 jeste “keyless” sistem, digitalna instrument tabla, kontrola proklizavanja i naravno ABS.
Za JET X 125 trenutno važi pretprodajna cena od 2.690 EUR (redovna cena iznosi 2.990 EUR). Poput Jet 14 50 i za Jet X 125 moguće je kreditiranje bez učešća, sa minimalnom ratom od 42 EUR na period otplate od 84 meseca.
SYM Jet X 125 Foto: SYM
Za više informacija možete posetiti Euro Sumar salon u Beogradu na adresi Vojislava Ilića 145 ili možete posetiti njihovu veb stranicu – https://sym-srbija.rs/
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Naš član foruma misa-pei navikao nas je na lepe putopise, zato vas bez puno našeg uvoda prepuštamo na “Potpuno nepotreban putopis”. Uživajte.
Ovo i nije klasičan putopis, ali pošto je tekst duži i sama vožnja nije bila jednodnevna, hajde da je stavim ovde, a ne pod Kraće vožnje.
Kad motor uterate u crveno, dolazi do čudnih pojava. Bregaste se vrte, ali ventili ne stignu da reaguju kako treba. Mašina se trudi, forsira, opruge ne stižu da odrade svoj posao, hoće i da se otkine glava ventila… Sve u svemu, karambol u najavi. Ajde, svi mi ponekad motor uteramo u crveno, kratko, sekund, dva. Ali ako ga držite neprekidno u crvenom – sranje u najavi. I ta najava se uvek i ostvari.
Utorak, 22.07.2025.
Elem, uđoh ja u crveno. U glavi. Vrtim, samo što ne prezupčim. Čisto sumnjam da bi generalna kod mene vredela, stara sam mašina, bolje je uzeti nešto novije. A ipak, treba pomaziti to što se ima. Vidi moja Ljilja da sam u crvenom, sedimo na ručku za 30 godina braka (crkvenog, mrtvenog je pola godine više) i ubedi me – ni sam ne znam kako, da me spakuje i da ujutru sednem na motor i odem da se izduvam. Gde god hoću, koliko god hoću. Eh, te žene… umeju da te uteraju u crveno, ali umeju i da dodaju aditive da se lakše vrtimo i da malo smanjimo obrtaje. A umeju i da sipaju pesak u ulje. Hm, to je druga tema.
Sloboda. Tri dana, toliko sam zacrtao iz nekih desetih razloga. Volim Dunavsku magistralu, idem tamo. Ako „oni“ imaju Jadranku, mi imamo Dunavku. Vozikaću se gore-dole, obići ću malo Homolje i Miroč, videću prijatelja u Negotinu, uživaću, disaću i vozikati se. Bacaću pare u dim iz auspuha, samo da bih se vozikao. Besmisleno? Ne, već smešno jeftino za radost i smirenje koje dobijam.
Sreda 23.07.2025.
I tako, spakuje mene Ljilja i krenem. Oko 11 pre podne, lagano. Želim da tog dana stignem u Kladovo, tamo postavim bazu i ostanem dve noći. Da se sit izvozam, nauživam, u praktično besciljnom špartanju Dunavskom magistralom i njenim zaleđem. Lepota. Očekuje me kilometraža, ljudi koje ću susresti, doživljaji koji će se desiti. Tako i bi.
Kao svako moje putovanje i ovo počinje time što zalutam. Umesto da skrenem za Požarevac i unapred iznerviran onim radovima, pravcima, prašinom i vrućinom, ’ladno prošišam skretanje i shvatim da ne mogu ništa da uradim, nego da skrenem kod Velike Plane. Sjajna greška! Možda podsvesna. Kako je divno voziti se izvrsnim drumom prema Petrovcu na Mlavi, pa onda prema Kučevu i manastiru Tumane. Tu se izbija na Golubac, tačno na početak predivne Dunavke. Šume Homolja, savršen asfalt, krivine koje vozaču ne daju da se uspava, nego da stalno bude na oprezu ili da mu se otvore i da ošine po gasu… Savršenstvo kombinacija, dešavanja i prekrasne prirode. Akcija!
Malo iza Petrovca, obišao sam manastir Vitovnicu. Skrajnuta, mirna, tiha. Lepa. Freske zanimljive. Divan mladić koji tamo poslužuje, kako me je video da sam ušao, na sto u senci na kom je već bio bokal vode i paket plastičnih čaša, izneo je posluženje – korpicu sa žu-žuom i korpicu sa pitom sa višnjama. Doček i srdačnost kakvu nisam dugo doživeo. Mana… On samo zna da je manastir iz XIII veka i da ga je podigao kralj Stefan Milutin. Ništa više. Mislim se, mlad je, fini je, naučiće. Manastir je malo ustranu od glavnog puta i prolazi se kroz selo gde je odlična česma sa hladnom vodom. Merak.
Nastavih dalje, Kučevo, pa dalje prema Golupcu. Put me vodi pored manastira Tumane. Toliko se priča o njemu, zanima me da ga uživo vidim i osetim.
Put je stvarno fantastičan, pešice da se prolazi i uživa. Asfalt perfektan. Prizori se smenjuju kao na televiziji.
Manastir Tumane.
Ajd, da kažem… Meni se ne sviđa. Ne deluje manastirski, nego kao velika predstava, kulisa – moderna, našminkana današnjom estetikom. Nema ni trunku bogougodnosti, skromnosti, pa ni duhovnosti. Okrečeno i izmalterisano, kamen se ne vidi. Belo, šljašti. Konaci, kao kad sam prvi put došao na Kop, osamdesetih. Lepo i prelepo za hotel, ali u manastir se, meni, nikako ne uklapa. Ni traga onoj smirenosti, tihovanju, osećaju izdvojenosti, miru i uzvišenosti koju sam očekivao. Pop preko razglasa poziva „stado“ da se okupe ispod nekog trema na molitvu, ovamo deca ciče, vrište, prodaju se „manastirski proizvodi“ na drvenim tezgama kao na vašaru na Tresijama. Istovaruju se kutije iz kombija koji su u dvorištu manastira. Prodavnica ogromna, samo sam pogledom tražio korpe da se u njih trpa roba. I stvarno su tu. Lepe, kao pletene. Turizam i trgovina, a ne religija, uzvišenost, bogobojažljivost, smirenost. Bar sam ja to tako video. Nešto mi muka pripade, pa odoh.
I onda, Ona. Lepotica. Dunavka. Golubac, milioniti put slična fotografija.
Šta da vam pričam. Ko je bio, zna je. Ko nije bio, neće biti pametniji od mog pisanja. Nek mrdne dupe (pardon, točkove) i neka je izvoza. Dole, gore, od sredine prema kraju ili početku, pa opet. Vozite i umočite ruku u Dunav. Kao surfer. Divite se i vodi i stenju. I širini reke i njenoj upornosti da se probije kroz kamen. Poželite da i sami imate bar hiljaditi deo te odlučnosti da probijete i savladate stenu pred sobom. A da pritom ostanete tako lepi kao što je Dunav. Homolje i Miroč planina nadziru taj put, tu i tamo bacaju svoju senku i dodaju čar putovanju. Jer, rekao je neko mnogo pametniji od mene, nije svrha putovanja samo u tome da se stigne na cilj, nego u samom putu. U slobodi. U skretanju sa puta, gubljenju i nalaženju nečeg mnogo lepšeg, često i važnijeg od samog cilja. Ako imate sreće, srešćete i nekog drugog, zaboravljenog sebe. Samo vozite… tamo negde.
Ovo groblje brodova je ostavilo jak utisak na mene. Prolaznoh, svrha, priča…
Vozim, kuvam se, sunce prži odozgo, Bedevija greje odozdo, bari me. Jakna je odavno zakačena za kofer. Nema veze, sve je to deo putovanja. Vozim četrdeset na sat. Topim se od sreće, uživanja, lepote i vrućine. Kako me stigne neko vozilo, sklonim se i mahnem mu da me prođe. Primećujem da stalno imam kez na licu, a i zabrinuh se kad sam primetio da se naglas smejem.
Od Golupca do Milanovca mi je trebalo preko četiri sata. Svraćam u veličanstveni muzej Lepenski vir. U kafanici na ulazu koja ima izvanredan pogled na Dunav, pokušavam da se malo povratim od vrućine. Kafa, litar obične vode, umivanje, još vode…
Ko nije svraćao u muzej, svakako treba da ga obiđe. Od ulaza/parkinga do samog muzeja ima nekoliko stotina metara šetnje kroz gustu šumicu sa drvećem i ostalim zelenišem iz ovog kraja. Lepo su ih označili. Usput su postavljene savremenije kuće iz tog kraja, prenete sa originalnih lokacija. Posebno mi se sviđa ova treća.
Šetnja mi je baš prijala, pogotovu što sam imao najslađeg mogućeg vodiča. Kad me taj nije polomio… samo se petlja oko nogu i legne ispred da ga mazim. Jedva sam održao ravnotežu nekoliko puta, a da ga ne nagazim. Šećerlemica koja nije baš tako fotogenična. Mnogo je lepši uživo.
Samim muzejom možemo da se ponosimo. Predivno je sređen, čist, prostran. Rashlađen. Za 600 din, koliko je karta, zaista ima šta da se vidi. I čuje. Prvo se pušta petnaestominutni film iz 1965. kada je otkriven lokalitet Lepenski vir. Pošto mnogo volim stare dokumentarce, meni se baš dopao. Možete ga pogledati i kod kuće. Obratite pažnju na prateću muziku, savršeno oslikava vreme i stil kada je pravljen dokumentarac, kao i na način režiranja.
Onda, glavna postavka artefakta koji su tu pronađeni. Ovo je samo nekoliko.
Potom, virtuelna tura za kompom kroz naselje kako se pretpostavlja da je izgledalo. Hm, to je na nivou starih igrica. Treba ga osvežiti. U prodavnici suvenira, koji su uglavnom bezobrazno skupi i zaposleni su toga svesni, radilo je jedno mnogo simpatično, ljubazno devojče. Ispričasmo se ona i ja dobrih petnaestak minuta. Zbog tolike cene suvenira, počeli su zaposleni da se obučavaju da ih sami prave. Time će se spustiti cene, biće pristupačniji i lakše će se širiti glas o ovom neverovatnom mestu.
Najveći deo muzeja je ostatak (oko polovine) pronađenog naselja. Naravno, to je preneto sa originalne lokacije koja je potopljena prilikom izgradnje brane. Originalna lokacija je bila oko sto metara nizvodno i trideset metara niže. Svaki kamičak su preneli, vratili na pozicije kako su pronađeni. Trud vredan svakog poštovanja. Sa druge strane muzeja, napolju, nalaze se replike koliba u kojima su živeli naši preci.
Pri izlasku sam popričao sa Draganom, kustosom muzeja. Sjajan lik. I sa njim sam se zadržao petnest, dvadeset minuta, mnogo sam saznao o neolitskom čoveku i Virskom naselju. Zanimljivost koja mi je pala u oči… Na osnovu lobanje jednog od stanovnika, urađena je forenzička rekonstrukcija lica. Kad sam je video, pomislio sam da je moja fotka iz mlađih dana. Ma, tripujem ja, udarila me vrućina. Bradonja k’o i ja, pa mi se čini. U priči sa Draganom o tome kako su izgledali, on reče da jako ličim na „original“. Super, ne tripujem. Čak smo i iste visine, 172 cm. Ja sam bio 171 cm u vreme kad je to bilo bitno. Evo, pogledajte g. Lepenca. Mene znate.
Svratite, popričajte sa tim divnim ljudima, naučite mnogo o prošlosti i uživajte u svemu tome.
Polako nastavih ka Milanovcu, tu se natankovah, stalo je samo 10 l, a prešao sam 260 km. Odlično.
Već beše pokasno, negde oko šest. Imam još šezdesetak kilometra do Kladova, tamo imam odličan smeštaj u centru grada. Kod g. Pere sam odseo i kad sam se prošle godine vraćao iz Rumunije, tako da znam da je u centru grada, čisto je, klimatizovano (vrlo važno na današnje vreme), srdačni domaćini, ima dvorište za motore, policijska stanica na kraju ulice… Ajd pa kradi sad. Smeštaj za bajkere je 1200 din. Savršeno.
Kad sam se raspakovao, vidim da je stigao BMW 1200 RT. Motorčina. Vozač otišao do grada. Kasnije, dok sam sedeo i hladio se, stiže bradonja mojih godina. Željko iz Zemuna. Sjajan lik. Sedeli smo tu i pričali bar dva sata, a onda sam morao da idem i ja da jedem nešto. Doručkovao sam u Petrovcu, oko podneva. Već je deset uveče, stomak traži svoje. Krenusmo zajedno, da bismo nastavili razgovor. Milina kako smo se odmah lepo našli i sjajno ispričali o svemu i svačemu. Imamo i neke zajedničke prijatelje, pa dok smo i njih prorešetali… Jedan od razloga zašto volim da putujem je zato što se upoznaju zaista zanimljivi i kvalitetni ljudi.
Kladovo by night. Živahno, vrlo. Rumunski se čuje na sve strane, dosta sveta sa dečurlijicom, opušteno se sedi u njihovoj Skadarliji. Mladež se švrćka, slave rođendane po kafićima, veselo je. Malo večerah kod Dangube, sećam se odličnih škembića od prošle godine. I dalje su odlični. I dve kugle perfektnog sladoleda u poslastičarnici preko ulice. Kugla 100 din, a veličine je kao tri kugle u Beogradu. Sreća, sreća radost. Uživancija.
Jutro nije promenilo sve.
Nastavak putopisa Potpuno nepotreban putopis možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
