October 22, 2021
NaslovnaMoto PutopisiPredlozi za izlete motociklom u Srbiji - Cerska bitka i Mačkov kamen

Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Cerska bitka i Mačkov kamen

-

Posle poste mauzoleja Karađorđevića, danas idemo dalje tragom istorije i vraćmo se do dva bitna događaja: Cerska bitka je jedan od njih, a uz Cersku bitku valja spomenuti i posetiti Mačkov kamen.


U Sarajevu je 28. juna 1914. godine izvršen atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda. Atentator je bio srpski student Gavrilo Princip. Atentat je doveo do Julske krize, u toku koje je Austrougarska izdala ultimatum Srbiji 23. jula, pod optužbom da je atentat organizovan u Beogradu. Austrougarska vlada je sastavila neprihvatljiv ultimatum Srbiji, tako da je on na kraju odbačen. Rat Srbiji je objavljen 28. jula, a Beograd je bombardovan sledećeg dana. Ovim događajima je započeo Prvi svetski rat.

Malena i, u odnosu na svog protivnika, siromašna Srbija iznenadila je svet. Ostala je neporažena i nepokorena. Odbila je prvu austrougarsku ofanzivu. Pokazala je svom neprijatelju da neće biti lak plen. Mimo svih očekivanja Austrougara, na samom početku sukoba, očitala im je vojničku lekciju i dala im do znanja da njihova vojna kampanja neće biti obična kaznena šetnja kroz Srbiju. Herojskim podvigom u Cerskoj bici srpska vojska je izvojevala prvu savezničku pobedu u Velikom ratu.

Habzburška monarhija je doživela težak vojnički, moralni i politički poraz. On je dobrim delom uzrokovan podcenjivačkim odnosom prema srpskoj vojsci i srpskoj državi. Pripremajući se za ratni pohod austrougarska komanda je uzimala u obzir samo vojne i ekonomske parametre, koji su nesumljivo pokazivali koja je strana nadmoćna. U to vreme, po ekonomskoj snazi i tehničko-tehnološkom razvoju, Austrougarska monarhija spada u red vodećih zemalja u svetu. Ona broji preko 55 miliona stanovnika, s kapacitetom za mobilizaciju vojske od 5 miliona vojnika.

Nasuprot nje stoji nejaka Srbija, kojoj nije pružena šansa da se oporavi od Balkanskih ratova u kojima je izgubila 36.000 vojnika i imala oko 55.000 ranjenih, Srbija koja od približno 4,5 miliona stanovnika uspeva da na početku ratnih dešavanja u 1914-toj mobiliše 420.000 vojnika. Prevaga u oružanoj moći, naročito na strani artiljerije, još je izraženije na strani Austrougarske.

Međutim, srpski vojnici, prekaljeni borci, pobednici iz minulih ratova, naročito pripadnici 2. armije, predvođeni njenim komandantom, generalom Stepom Stepanovićem, velikim samopožrtvovanjem pobedonosno su završili veliku bitku na Ceru. Okončanjem Cerske bitke svi austrougarski vojnici su bili proterani sa teritorije Srbije. Cerska bitka se u istoriografiji pominje i kao Jadarska bitka, jer su glavne vojne operacije vođene u slivu reke Jadar.

Bitka je bila deo prve austrougarske ofanzive na Srbiju i izbila je u noći 15. avgusta kada su delovi srpske Kombinovane divizije I poziva naišli na austrougarske izvidnice ulogorene na padinama Cerske planine. Borbe koje su usledile prerasle su u bitku za kontrolu nekoliko gradića i sela u okolini planine, kao i za kontrolu Šapca.

Moral austrougarskih trupa je 19. avgusta opao i hiljade vojnika su se povukli u Austrougarsku, a mnogi su se podavili u Drini bežeći u panici. Bežeći, potučena neprijateljska vojska iskalila je svoj bes nad nedužnim stanovništvom Mačve i Podrinja.

Srbi su 24. avgusta opet ušli u Šabac, čime se bitka zvanično završila. Bitka je bila bitka u susretu, manevarskog tipa, što znači da u toku bitke nisu korišćeni rovovi.

Zbog velikih zasluga u pobedi nad brojno nadmoćnijim neprijateljem general Stepa Stepanović je dobio čin vojvode.

U bici na Ceru srpska vojska je iz stroja izbacila preko 30.000 pripadnika austorougarske vojske, zarobila oko 5.000 neprijateljskih vojnika, zaplenila velike količine ratnog materijala, ali i sama podnela velike žrtve. Iz njenog stroja je izbačeno 259 oficira i 16.045 podoficira i vojnika.

5 zanimljivosti koje možda niste znali a vezane su za ovaj legendarni okršaj:

1. MARŠ NA DINU

Marš na Drinu, koračnica koju je u Valjevu napisao Stanislav Binički, a koja je posvećena pobedi srpske vojske nad austro-ugarskim trupama na Ceru, vojna je koračnica sa najvećim brojem verzija u rok muzici! Ova legendarna melodija, koje postala simbol hrabrosti Srba tokom Prvog svetskog rata, doživela je 17 rok verzija, od kojih je najpoznatija verzija grupe The Shadows, potom grupe Smak, Laibach… 

Marš na Drinu svirali su svi, na svim meridijanima. Izvođena je čak i u Beču, na novogodišnjem koncertu 1985, pod upravom Fon Karajana.

Ova vojna koračnica je izvođena i u Ujedinjenim nacijama, a gotovo da je zaboravljen podatak da je na referendumu početkom devedesetih godina izabrana za himnu, ali to nikad nije postala.

U boj krenite junaci svi,
Kren’te i ne žal’te život svoj,
Cer nek vidi stroj, Cer nek čuje boj
A reka Drina,
Slavu, hrabrost, i junačku ruku oca, sina.

Poj, poj, Drino vodo hladna ti,
Pričaj, pamti kad su padali,
Pamti hrabri stroj,
koji je pun ognja silne snage,
proterao tuđina sa reke naše drage.

Poj, poj , Drino pričaj rodu mi,
Kako smo se hrabro borili,
Pevao je stroj, vojevo se boj kraj hladne vode,
Krv je tekla, krv je lila Drinom zbog slobode.

2. JEDINA BITKA KRALJEVINE NA FILMU  

Cerska bitka je jedina vojna operacija iz Prvog svetskog rata o kojoj je za vreme SFRJ napravljen igrani film, za razliku od partizanskih filmova u kojima je opisana svaka bitka, često nerealno. Istina, iako se rukovodi istoriografijom, Marš na Drinu nije toliko film o celom toku bitke, koliko o jednom delu prve Kombinovane divizije. 

U ovom filmu Živorada Žike Mitrovića koji je snimljen 1964, igrao je sam vrh jugoslovenskog glumišta, a film je teškom mukom prošao cenzorske makaze.

3. SUKOB ISTORIČARA OKO DATUMA POČETKA CERSKE BITKE

 Istoričari se i danas prepiru oko toga kada je zapravo počela Cerska bitka: 12. avgusta probojem austro-ugarskih trupa preko Drine i Save i osvajanjem Loznice i Šapca ili 15. avgusta – kada su srpske trupe nakon 20 sati usiljenog marša izvršile kontranapad, koji je pet dana kasnije završen totalnim rasulom u redovima Poćorekove vojske.

4. PREKRŠEN LANAC KOMANDE 

Ova bitka prva je u srpskoj istoriji u kojoj je prekršen lanac komandovanja: Vojvoda Radomir Putnik je čekao ishod austro-ugarskih operacija, a general Stepa Stepanović je shvatio važnost planine Cer i obrazovao Cersku udarnu grupu s kojom je samoinicijativno zauzeo kote Trojan i Kosanin grad. Zbog vojnih uspeha u Cerskoj bici, Stepa je kasnije unapređen u Vojvodu.

5. PRVI PORAZ VELIKE SILE OD MALE ZEMLJE

Vladavinu cara Franje Jozefa su do Cerske bitke pobeđivale samo Velike sile: Francuska i Pruska. Nakon pobede naših trupa, počele su da pristižu donacije za opremanje vojske, a pojedine italijanske partije su tražile od zvaničnog Rima da se uđe u rat, baš pozivajući se na uspehe Srba na Ceru.

Vozeći se okolinom Tekeriša, nailazim na malu crkvicu podignutu 1839. godine i posvećenu Svetom proroku Iliji. Crkva je podignuta kao crkva brvnara i kao takva je postojala do 1900. godine. Tada su uklonjene daske i na istoj drvenoj konstrukciji u tehnici šeper je obzidana ciglom. Današnji izgled sa fasadom od tesanog kamena je dobila 1989. godine. 

Spomen kosturnica na Ceru, visoka je 10 metara i u njenim temeljima se nalaze posmrtni ostaci palih ratnika. U sastav memorijalnog kompleksa Tekeriš spadaju još i spomen česma i muzejska postavka Cerske bitke. Ceo kompleks je zaštićen kao spomenik kulture od posebnog značaja za Srbiju.

VEČNA IM SLAVA I HVALA!

Nakon ostvarenja prve savezničke pobede u Velikom ratu, ugled srpske vojske je porastao. Uporedo sa rastom naklonosti i simpatija saveznika i neutralnih zemalja rastu i očekivanja od Srbije. Za prekopotrebni odmor i oporavak srpska vojska nije dobila priliku. Pred nju je postavljen novi izazov. Saveznici, među kojima prednjači Rusija, zahtevaju od srpske Vrhovne komande da odmah preduzme kontraofanzivu protiv Austrougara i nastavi gonjenje neprijatelja.

Ovaj zahtev je u potpunosti u skladu sa interesima saveznika. Zadatak srpske vojske je da preduzetom kontraofanzivom za sebe „veže“ deo austrougarskih vojnih snaga i samim tim onemogući njihovo prebacivanje sa Balkana u Galiciju. Mada je bila svesna da se od nje traži ispunjenje zadatka, za koji u tom trenutku ne raspolaže dovoljnom snagom i kapacitetom i koji je suprotan njenim interesima, srpska Vrhovna komanda je morala da udovolji zahtevima saveznika. Nevoljno, Generalštab pod komandom vojvode Radomira Putnika donosi odluku da početkom septembra preduzme ofanzivu: 1. armija, kojom komanduje vojvoda Petar Bojović, je dobila naredbu da preko reke Save krene u pravcu Srema.

Iako nadahnuta velikom pobedom na Ceru, podignutog borbenog morala, ofanziva srpske vojske nije dala željene rezultate. Uprkos velikim žrtvama, ostvarene su manje pobede koje nisu imale velikog strategijskog značaja. Ovaj put ispravno procenivši situaciju na terenu, zapovednik austrougarske Balkanske armije, Oskar Poćorek, kreće u kontraofanzivu. Naređuje svojoj 6. armiji da nastupa preko Bosne i Hercegovine, preko reke Drine, sa zadatkom da odseče, opkoli i uništi 1. srpsku armiju. Šesta austrougarska armija ostvaruje značajne uspehe. Treća srpska armija kojom je komandovao general Pavle Jurišić Šturm biva potisnuta, što primorava srpsku Vrhovnu komandu da prekine svaku ofanzivu u Sremu. 1. srpska armija dobija naređenje da se hitno prebaci u Srbiju kako bi udarila u bok 6. austrougarskoj armiji i zaustavila njeno dalje napredovanje.

Austrougarska kontraofanziva je zaustavljena. 1. srpska armija uspeva da u svom kontraudaru potisne 6. austrougarsku armiju koja odlučuje da zauzme izuzetno važnu stratešku poziciju – pošumnjeni vis na planini Jagodnji. Usledila je najogorčenija bitka Prvog svetskog rata.

Bitka na Mačkovom kamenu se pamti kao najkrvavija i najdinamičnija bitka koju je srpska vojska vodila u svojoj istoriji. Na izuzetno nezgodnom i teško prohodnom terenu obe strane su pokazele veliku hrabrost i nepokolebljivost. Žestoke borbe sa naizmeničnim uzastopnim jurišima i borbama prsa u prsa trajale su danima, bez predaha. Ovo malo uzvišenje, svojevrsni plato smrti, u samo jednom danu je nekoliko puta prelazilo „iz ruke u ruku“ zaraćenih strana. Neobazirujući se na brojčanu nadmoć i drastičnu razliku u vatrenoj moći, srpski vojnici su s bajonetima i ručnim bombama jurišali, predvođeni svojim komandantima, na rovove i mitraljeska gnezda, osvajali ih i zatim žilavo branili. Nije bilo taktiziranja ni manevrisanja na zaravni od nekoliko stotina kvadratnih metara spržene i preorane artiljerijskom vatrom. Samo juriš za jurišem, čas srpski, čas austrougarski. Vojnici su mileli svako uz svoju stranu brda i sudarali se u gustoj magli doslovno gazeći po mrtvima. U tim ogorčenim borbama, ne komandujući “Napred!” već „Za mnom!“ poginulo je 115, a ranjeno 136 oficira srpske vojske. Upravo zbog velikog broja komandnog kadra kojeg je iz stroja izbacila bitka na Mačkovom kamenu ona se još naziva i Oficirska bitka.

Ovo krvavo finale bitke na Drini desetkovalo je obe zaraćene strane. Za odbranu otadžbine samo u ovoj borbi život je dalo 11.490 srpskih vojnika. U trenucima najogorčenijih borbi dnevno ih je ginulo čak 1.150. Neprijateljska strana je podnela još veće gubitke u ljudstvu. Iz stroja je izbačeno preko 18.000 vojnika austrougarske armije. Pošto se procenjuje da je broj vojnika pre bitke ukupno iznosio oko 60.000 može se zaključiti da je kraj bitke na Mačkovom kamenu dočekao tek svaki drugi njen učesnik, te se ona spravom smatra najkrvavijom bitkom Velikog rata.

Bitka na Mačkovom kamenu se zvanično završila pobedom Austrougra. Bila je to pirova pobeda. Srpska vojska nije dozvolila neprijatelju da za samo dva – tri dana ovlada Jagodnjom i Sokolskim planinama, već je 13 dana pružala herojski i nadljudski otpor. Totalno izmorena i desetkovana austrougarska vojska nije mogla da nastavi ofanzivu. Na srpsko – austrougarskom frontu nastalo je zatišje.

Spomen-kosturnica na Mačkovom kamenu je memorijalni spomenik kulture od izuzetnog značaja, koji se nalazi na koti 924 (Mačkov kamen), na planini Jagodnja, u kome su pohranjeni posmrtni ostaci poginulih ratnika iz Prvog svetskog rata. Sagrađena je 1929.  a u avgustu 1931. prenesene su kosti palih ratnika.

VEČNA IM SLAVA I HVALA!

Takođe, možete posetiti i temu na forumu i predložiti vaše omiljeno mesto za izlet motociklom.

Sve naše dosadašnje predloge možete pročitati ovde.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Boris Pantović
Iako je ljubav prema četvorotočkašima porodično nasleđe, strast za motociklima se kod mene pojavila veoma rano i potpuno spontano. Od trenutka kada sam držeći oca za ruku gledao "neverovatne" mašine istočnonemačkog i češkog proizvođača u izlozima Robnih kuća Beograd, pa do dana današnjeg, nije se puno toga promenilo. Maštanja o nekim novim destinacijama, planiranje putovanja i vožnje na motociklu, vremenom su postali sastavni deo mog života...
19,260FanovaLajkuj
1,287PratilacaZaprati
122PratilacaZaprati
119PretplatnikaPretplatite se