Džudža Budža, Kumbara Kljeka, Filanko Šilja i Muja su verovali ili ne… nestašni đavoli. Nekada davno rešiše oni tako da preokrenu tok reke Pčinje, da je preusmere ka bugarskoj. Kidali su oni tako stene sa lokalnih brada, slagali ih… ali ćudljivu i nepredvidivu reku nisu uspeli da ukrote. Uputiše se se oni ka Kosovskom Pomoravlju u Končuljsku klisuru gde nađoše najveću stenu. Uprtiše oni tu pretešku stenu u nadi da će uspeti da pobede prirodu, međutim počelo je da sviće i začuše se prvi petlovi. U strahu od ljudi, baciše oni tu stenčugu i pobegoše. Tako je kažu nastao Vražji kamen.
Nauka kaže da je Vražji kamen prirodni fenomen nastao erozijom stena. Živahna reka Pčinja je nekada davno prosekla sebi put kroz stenu i izvajala niz od nekoliko velikih kameih kupastih stubova. U mestu koje se nekada zvalo Prosečnik, na nadmorskoj visini od 800 metara izdvajaju se tri kupasta stuba visine između 50 i 60 metara.
Na jednom od tih impozantnih stubova na krajnje neobičnom i nesvakidašnjem mestu, sagrađena je crkva Uspenja Presvete Bogorodice nekada poznata kao Crkva u Prosečniku. Crkva je građena u periodu od 1355. do 1375 godine. Hram je podigao srpski vlastelin Dejan Marković uz blagoslov cara Dušana čijom je sestrom Teodorom bio oženjen. Još jedna legenda kaže da je čitavih 20 godina bilo potrebno da se izgradi ovako mala crkva, jer kako bi meštani skupljali materijal i započinjali gradnju, tako bi nestašni đavoli tokom noći sav materijal premeštali na sam vrh 60 m visoke kupaste stene, na Vražji kamen. Kamena crkvica stoji na istom mestu i dan danas. Zbog verovanja da je crkva ukleta u njoj se niko ne venčava niti se krste deca. Međutim, uprkos pričama i legendama o tome kako je mesto ukleto, kažu da boravak u mističnoj crkvi leči neplodnost. Crkva je danas pod zaštitom države kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja.
Međutim, “Đavolja rabota” nije jedino što zavređuje pažnju na ovom mestu. Moj savet onima koji u letnjim mesecima budu rešili da posete Vražji kamen, ili jednostavno budu prolazili zanimljivim krivudavim putem #234, je da ponesu i opremu za plažu (kupanje). Reka Pčinja je jedna među najčistijim u Srbiji i sa svojom dolinom zvanično je 1996. godine proglašena za Predeo izuzetnih odlika. Mesto gde se meštani najčešće kupaju je upravo u podnožju Vražjeg kamena ispod visećeg mosta. Reka i kupalište se nalaze u neposrednoj blizini puta i mogiće je prići bilo kojim motorom sa iole većim klirensom.
Do kamene crkvice i vidikovca na Vražjem kamenu se stiže strmom pešačkom stazom koja započinje odmah pored puta. Iako deluje izazovno, nepristupačno i teško, do vrha se stiže za nepunih desetak minuta pešačenja.
I na kraju, da li su za bajkovit i nestvaran izgled ovog mesta krivi Džudža Budža, Kumbara Kljeka, Filanko Šilja i Muja, ili ipak priroda – potpuno je nebitno. Lokalitet Vražji kamen je zaista vredan pomena i posete.
Na satelitskom snimku se vidi i makadamski put kojim se može stići do vrha. Po rečima lokalca koga sretoh, samo džipovi mogu da izađu tim putem gore… tako da nisam hteo da testiram njegovu tvrdnju zarad 6-7 minuta pešačenja.
Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
