Gledajući sliku Transfagarašana, većina će pomisliti da se radi o planinskom prevoju negde na Alpima. No, to je Rumunija. Na svega 550 kilometara od Beograda.
Iako su Rumuni naši susedi, tek nedavno srpski turisti aktivnije posećuju Rumuniju. Izgleda da još uvek vladaju predrasude iz tužnih devedesitih godina koja su odavno iza nas. Danas, ne postoji ništa zbog čega ne bi trebalo da provodete vreme i potrošite koji evro kod komšija. Čak šta više…
Međutim, u krugovima motociklista ovaj put koji opčinjava čula i bude emocije, dobro je poznat. Ko ga je vozio, vozio bi opet, ko nije, želi da na njemu vozi.
Tamna istorija ispisana asfaltom
Teritorija Rumunije je takva da im ovakav put nije preko potreban. To što ga čini posebnim u ovom delu Evrope jeste priroda koja zavodi i kažnjava one koji se drznu da je potčine. Put je vrlo zahtevan kako za vozača tako i za mašinu. No, nemerljivo teže bilo ga je izgraditi. Tehnički zahtevan i po život opasan, mučan posao, odradili su nečiji očevi, dede i sinovi. Mnogi od njih, po cenu života.
Izgradnja je počela 1970. godine po nalogu tadašnjeg lidera komunističke Rumunije, Nikolaje Čaušeskua. Put je zapravo deo vojne strategije, namenjen za brzu reakciju vojske u slučaju napada SSSR-a na Rumuniju, nakon ruske invazije na Čehoslovačku 1968. godine.
U to vreme, Rumunija je već imala dva strateška prolaza kroz južne Karpate, DN1 i DN67C (Transalpina). To su putevi koji se protežu uglavnom kroz doline reka pa sovjetima ne bi predstavljalo puno problema da ih blokiraju i pregaze vrlo moćnim tenkovima T55 za koje zapad, a pogodotovo Rumunija tada nije imala adekvatnu odbranu.
Făgăraș
Rešenje, odnosno naredba je da se izgradi nov put kroz planine Făgăraș pa otuda i naziv puta. Malo je poznato da je put prvobitno nazvan “Čaušesku”, što je dotični odbio i krstio ga po imenu sadašnjem.
Radovi su izvođeni u planinskoj klimi na visini od 2000 metara. Izvođač radova je uglavnom bila vojska (Forțele Terestre Române). Put je visoko plaćen kako novcem, tako i životima. U izgradnji je korišćeno preko šest miliona kilograma dinamita. Miniranje su većinom izvodili mladi regruti, pod lošim nadzorom i obukom. Zvanično, broj poginulih radnika je 40, mada svedočenja kažu da je od nastradalo više stotina osoba.
Istina je, tamo nisu bili radnici, već primorani ljudi silom naterani da rade od strane komunističke partije. Radničke kolonije, barake, nalazile su se na samoj planini. Bez grejanja i osnovnih uslova za ljudski život. Onima kojima je bila potrebna medicinska pomoć, voženi su u tovarnom prostoru kamiona. Za “mir i bezbednost” na gradilištu bila je zadužena zloglasna tajna policija “Securitatea”, u slučaju da imate prigovore na bezbednost, hranu, alat…
Veći broj ljudi nastradalo je tokom nekontrolisanog obrušavanja stena. Zimi nisu obustavljani radovi, pa su česte lavine snega i smrzavanja koštalo mnoge života. Većina posla je činilo uređenje planine i izmeštanja mnogih planinskih potoka. Dešavalo se da tokom noći, cela deonica puta budu uništena klizištem pa se sam posao multiplicirao. Procenjuje se da je uklonjeno preko tri miliona tona kamenja. Same planine su pre konstrukcije puta bile neprobojne čak i za konje pa je mehanizacija često morala biti rastavljena u šraf i ponovo sklapana na mestima gde je to bilo potrebno.
Bilo bi nepošteno i nedolično, uživati u ovom spektakularnom putu a ne znati ili ne pomenuti muku i ljudske žrtve na kojima počiva. Put je završen 1976. godine.
Ruta
Ruta je dugačka oko 115 kilometara. Počinje od mesta Kurtea de Arđeš a završava se u mestu Karcišoara.
Kurtea de Arđeš je dobro mesto za odmor pre vrlo zahtevne deonice. Vredi posetiti manastir za koji postoji interesantna legenda o majstoru koji ga je izgradio. Ako vas interesuje, klik na legenda manastira.
Put se penje na visinu od 2042 metra što ga čini drugim najvišim prelazom posle Transalpine. Dobro se pripremite jer je put krivudav, pun lakat krivina, “s” krivina i strmih spusteva. Put je pogodan za sve tipove motocikala i skutera ali za neiskusnog vozača može biti opasan i izuzetno naporan. Odličan je trening ako planirate da vozite Alpske prevoje, to je to što će vas i tamo očekivati. Prosečna brzina je svega 40 kilometara na čas.
Kako se radi o planinskom prevoju gde vlada surova klima, put je zvanično otvoren u periodu od juna do početka oktobra. Nije retkost da se zatvori i u toku leta ako tako diktiraju vremenski uslovi. Informacije o tome su dostupne kako u Kurteji tako i Karcišoari.
Svakako, ni ne pomišljajte da se vozite prevojem bez adekvatne moto opreme i kišnih odela. Motocikl mora da je kompletno i u potpunosti ispravan. Nemojte se plašiti puno jer čak i ako se desi neki problem, imaćete kome da se obratite za pomoć.
Gužve 
Vikend
Put je inače krcat turistima koji umeju da pokvare užitak vožnje pa je dobro voziti radnim danima. Postoji nekoliko glavnih atrakcija kod kojih vredi zastati i uživati pored ambijenta koji oduzima dah.
Tuneli
Put se proteže kroz pet tunela od kojih je najduži “Balea” sa 884 metara. Nisu uređeni pa mogu izazvati neprijatne osećaje, svakako će ostaviti utisak na putnike. Unutra nema drekavca ali za drakule nismo sigurni pa nije loše imati kod sebe češljeve luka.
Zamak Poenari
Ovo je zamak koji je izgradio Vlad Tepeš i u njemu boravio. Nalazi se na vrlo nepristupačnom mestu i daje impresivan pogled na okolinu. Jedini način da do zamka dođete je putem koji sačinjava skoro 1500 stepenika. Trebaće vam kondicija ali nema razloga da se ne penjete osim ako niste razmaženi i lenji.
Balea vodopad
Ovaj vodopad od čak 60 metara je impresivan i ne bi trebalo da ga propustite. Ako vas vreme posluži, lepo je i prijaće vam da se opustite i rasteretite od stresa svakodnevnice i posla.
Vidraru brana i jezero
Ako vas je zamak Poenari impresionirao, to bi bio tek uvod za ovo impresivno jezero i hidrocentralu. Brana je izgrađena 1965. godine i u to vreme bila je peta najveća u Evropi. Dugačka je 305 metara a visoka 166m. Ispod je čak 44km tunela. Za ovaj građevinski poduhvat bilo je potrebno skoro 950,000m2 betona a u postrojenjima je 6500 tona mašina i opreme koje proizvode
400 GWh struje godišnje. Poređenja radi, Đerdap proizvodi 5,65 TWh što je zaštrajuća količina energije no, Vidraru odlikuje lepota i lokacija. Interesantna je statua Prometeja koji drži munju.
Balea jezero
Jezero je na nadmorskoj visini od preko 2000 metara. Prirorodno je, nastalo od glečera koji se istopio. Ovo je odlično mesto za nekoga ko voli da pešači i istražuje. Naravno, većinu interesuje vožnja no bila bi šteta ne posvetiti malo vremena ovom jezeru.
Da li je to sve?
Na sreću, nije. Ovo je samo deo najpopularnijih mesta. Možete napraviti brzu, kratku vikend turu ali u tom slučaju budite sigurni da ćete se vraćati ponovo da istražite ono što ste propustili. Tu su gradovi Sebeš, Sibiu i Brašov, dvoras Rašnov, itd. Jednako impresivan i možda čak bolji put za motocikl je čuvena i starija Transalpina (DN67C) koju treba da odvozite pod obavezno.
Popularnost Transfagarašana je eksplodirala nakon što je čuveni “Top Gear” snimio emisiju o ovom putu nazvavši ga najboljim putem na svetu. To je rezultiralo većim gužvama i vašarištu koji se prepliće sa prirodom i mirom planine. No, isto tako, uloženo je dosta novca pa je iz sezone u sezonu sve manje deonica sa lošim asfaltom. Cene su pristupačne i adekvatne našem standardu a ovo je jedna od najbližih i najimpresivnijih tura u ovom delu Evrope. Ujedno, ova tura će biti i odličan pokazatelj koliko ste spremni i kompetentni za putovanje motociklom. Ako vam se ne svidi, možda je pravi znak da se preselite u auto a putujete autobusom u organizaciji turističke agencije.
Na put, krenite dobro opremljeni sa toplom garderobom jer gore nije ni nalik podnožju. Vozite pažljivo u svojoj komfort zoni. Ne žurite nigde i napravite puno slika!
Ovaj tekst možete pročitati u 4. broju našeg časopisa koji možete poručiti ovde.
