U motor naspi čorbe, pa u Trst po farmerke

Želimo i ove nedelje da vas vodimo u neke toplije i veselije krajeve. Zapravo, ne vodimo vas mi, već nač član foruma sa nadimkom draki. Uživajte u putopisu ” U motor naspi čorbe, pa u Trst po farmerke “.

Dolazak hladnih i kišovitih dana polako uspavljuje buku motora. Srećnici ugrabe po sat-dva vožnje, ali dugih putovanja više nema. Za mene sigurno ne.  Ali to što ne vozim ne znači da ne razmišljam o putovanjima. Slobodne trenutke koristim za planiranje budućih, ali i za prisjećanje na one iz prethodnih godina.

Sezona iza nas, za mene je bila više nego uspješna. Sedam država, desetine gradova, stotine sela… Bilo je i dugih i kratkih vožnji, a ovaj putopis, koji ćete nadam se sa uživanjem čitati, biće o putovanju koje je obilježilo 2017. godinu. Putovanje o kom sam sanjao, i na kraju ostvario. Putopis je drugačiji u odnosu na one koje sam ranije pisao. Svaki dan vožnje dobiće svoj dio i trudiću se da Vam dočaram sve ono što sam doživio, osjetio i vidio na putu dugom 2.400 kilometara.

Pa da počnem!

Nekako odmah nakon povrataka iz Rumunije (jul 2016. godine) počela je priča o novom poduhvatu. Shvatio sam da sam stasao za nove izazove. Razne varijante su bile u igri, ali Jadran je pobijedio. Sa Aleksandrom sam se dogovorio da se ide u Trst i sve što smo u tom trenutku znali jeste da ćemo voziti „Jadranskom magistralom“.  Tehničke pripreme su počele već u oktobru. Ovog puta meni je pripala čast i obaveza da napravim plan vožnje, nađem smještaj, ali i da se dobro informišem o svemu što nas čeka na putovanju. Veliku zahvalnost dugujem motoristima koji su prije mene obišili ovu rutu i čije sam priče i iskustva halapljivo upijao. Stotine pregledanih video snimaka, fotografija, pročitanih putopisa pružili su mi ogromnu pomoć pri planiraju. U januaru smo dogovorili datum polaska (10. Jun) i trajanje putovanja. U „budžetu“ smo imali 9 dana. Plan je izgledao ovako:

Prvi dan: Bijeljina – Trebinje – Herceg Novi

Drugi dan: Druženje i uživanje na plažama Herceg Novog i okoline

Treći dan: Herceg Novi – Neum – Makarska – Split

Četvrti dan: Spit – Šibenik – Zadar – Rijeka – Pula

Peti dan: Pula – Trst

Šesti dan: Odmor i obilazak Trsta (kasnije smo dodali i odlazak u Udine)

Sedmi dan: Trst – Ljubljana – Prelog (HR)

Osmi dan: Prelog – Osijek – Bijeljina

Deveti dan bio je planiran za povratak u realnost.

Svakog dana sam čitao o gradovima kroz koje ću proći i sa nestrpljenjem čekao početak juna. Čim je sezona počela krenuo sam da se pripremam za najduže putovanje u mojoj dosadašnjoj motorističkoj karijeri. A kako se drugačije pripremiti nego putovati. Kao što košarkaši prije velikog takmičenja idu na pripreme na Kopaonik ili Zlatibor, tako sam i ja išao u Šumadiju, Vojvodinu, Posavinu, Krajinu, Semberiju i Podrinje. Zbog posla sam mogao da vozim samo vikendom, a vrijeme posle posla, koristio sam za rješavanje ostalih detalja oko putovanja. Pitanje smještaja je brzo riješeno jer su nam prijatelji motoristi ponudli svoje domove. Malo po malo i sve stavke su dobile oznaku „Spremno!“.

Dan prije polaska okupili smo se kod mene kući, večerali, popili piće za sretnog puta i rano otišli na spavanje. Spavanje?! Možda je trebalo da posluži za odmor ali ja nisam mogao da sklopim oči od uzbuđenja i adrenalina koji su vodili bitku u meni. Sat je zazvonio i to je bio znak da avantura „Putem Jadrana“ zvanično počinje!

Prvi dan: Bijeljina – Trebinje – Herceg Novi

Jutro koje je svanulo bilo je najhladnije junsko jutro koje pamtim. Termometar je pokazivao svega 10 stepeni iznad nule. Od uzbuđenja što idem na ovaj put tu hladnoću nisam osjećao sve dok se nismo približili Drini. Siguran sam da je tu temperatura spala i ispod 10 stepeni. Kroz glavu mi je prolazila misao ako je ovako hladno u ravnici šta li nas onda čeka na Romaniji. Međutim, situacija je bila skroz drugačija. Sunce je obasijalo Romaniju i bilo je više nego prijatno “peglati” najljepše krivine u Republici Srpskoj. Koliko god puta prolazio putem Vlasenica – Rogatica uvijek sa osmijehom i uživanjem prolazim ovaj put. Prva pauza je bila je na “Nestro Petrol” pumpi u Rogatici. Na ovakvim putovanjima obično pravim pauzu na svakih 150-200 kilometara. Češće pauze mogu odužiti putovanje dok rijeđe mogu prourokovati umor. Na pumpi se zadržavamo nekih dvadest minuta koje smo iskoristili za dosipanje goriva, javljanje porodici ali i fotografisanje. Sve fotografije sa ovog putovanja napravljene su pomoću Huawei P7 mobilnog telefona, a za video zapise korištena je GoPro Hero 4 kamera.

Prilikom planiranja rute određeno je da će pauza za doručak biti u Foči. Tamo nas je dočekala moja zemljakinja i velika prijateljica Mima koja studira na Medicinskom fakultetu. Kako ni ja, a ni Aleksandar ne poznajemo Foču, Mima je bila zadužena za izbor lokala u kome ce se doručkovati. Picerija Mocart , bila je pun pogodak. Jedan jak doručak bio nam je prijeko potreban. Inače, u toku ovog putovanja trudili smo se se da ne pretjerujemo ni u čemu. Hranili smo se i po marketima ali i po restoranima.

Put nas je dalje vodio do Trebinja na 17-i po redu moto vikend u organizaciji MK “TNT” Trebinje. Tamo su nas, pored domaćina, dočekali i mnogobrojni prijatelji motoristi iz raznih krajeva Balkana. Uz pivo i čuveni “bajkerski” pasulj razgovarali smo o našem putu i destinacijama koje nas čekaju u nastavku. U Trebinju nismo mogli dugo da se zadržimo jer smo htjeli da u pristojno vrijeme dođemo kod Slave i Nataše koji su nam bili domaćini u Herceg Novom.

Na međunarodnom graničnom prelazu, koji se nalazi na putu Trebinje –  Herceg Novi, doživjeli smo neprijatnost. Naime, iako smo skoro 45 minuta čekali u koloni (nismo htjeli da obilazimo kolonu jer je granična policija Crne Gore naplatila kaznu nekolicini motorista za preticanje kolone koji su prije nas bili na ovom prelazu) kada smo došli na red jedan od službenika nam je rekao da stanemo sa strane i sačekamo da dođu po naša dokumenta. Posle petnaestominutnog  ubjeđivanja da smo uredno u punoj opremi čekali u koloni jedan drugi službenik nas je pustio da predamo dokumenta i pređemo granicu. Onog trenutka kada sam ugledao Jadran raspoloženje je skočilo na najviši mogući nivo.

Bez veće muke pronašli smo kuću koja nam je bila dom naredne dvije noći. Dobri domaćini nisu čekali ni tren, pa se na trpezi odmah našla pršuuta, sir, maslinke i hladno pivo. Druženje je nastavljeno i u toku večeri a kako tradicija nalaže nastavak je bio u kafiću “Prostorija”.

Drugi dan: Druženje i uživanje na plažama Herceg Novog i okoline

Nastavak putopisa možete pročitati u temi “ U motor naspi čorbe, pa u Trst po farmerke “

Novi broj Bjbikers magazina ugledao je svetlost dana u digitalnom formatu. Broj 6 Bjbikers magaziina možete prelistati ovde.