Prošle godine je naš forumaš Zeka75 sa svojim ocem obišao Prokletije u Albaniji, koje važe za Albanske Alpe. Albanija nam je jako blizu i predivna je za vožnju. Usled dnevne politike, većina ima predrasude o toj državi. Međutim, većina motociklista koja se tamo vozila, što i lično mogu da posvedočim, nije imala apsolutno nikakav problem. Pročitajte ovaj zanimljiv putopis i isplanirajte i vi nešto slično!
Malo sam lenj, pa evo ovo pišem tričavih 5 meseci posle vožnje. Čuli smo kako su Prokletije u Albaniji lepe za vožnju i razgledanje, pa pošto nismo lakoverni, otišli da proverimo. Tri dana ukupno je trajalo, sa dva dana vožnje.
Odlazak
Krećemo ujutru rano iz Vrnjačke banje i vozimo se ka CG primorju. Zlatibor – Prijepolje – Zabljak.
Na Žabljaku odlučujemo da presečemo preko i spustimo se na Plužine. Predeli na tom putu su prelepi. Temperatura na toj visini izdržljiva. Put je dosta uzan, tako da nema ni razmišljanja o brzoj vožnji, a i bilo bi šteta ne videti sve te prirodne lepote.
.png.13c0e6d29f45db04e4ef4fb5a720df75.png)
Dolazimo do jezera Plužine i nastavljamo dalje ka Nikšiću. Negde kod Nikšića nas hvata pljusak, te vozimo 10ak km po pljusku u nadi da će stati iako ne izgleda tako. Stajemo pored puta, oblačimo kisna odela i peglamo dalje.
Kako običaj nalaže, kiša staje 5 min nakon što smo obukli kišna odela. Počinje da greje sunce, a mi onako obareni stajemo da skinemo kišna odela.
Nastavljamo put do Podgorice, Cetinja i na kraju mesta Rafailovići pored Budve gde imamo rezervisan smeštaj. Već poprilično izmrcvareni od sunca i vožnje, tuširamo se, večera, pivo i krevet.
Sutradan ceo dan provodimo na plazi.
Povratak
Dan posle toga se budimo rano, doručkujemo i krećemo put Bara i Ulcinja. Iako je tek oko 7 sati ujutru, gužva na magistrali je nenormalna. Vrućina nas gazi i počinje muka i nervoza, a ”još nismo ni krenuli”. Prilazimo Albanskoj granici, kolona nekoliko kilometara, uglavnom Nemačke, Švajcarske i Austrijske tablice. Obilazimo kolonu i na nekih 100 metara od granice vidimo da nam carinik maše da mu priđemo. Vec mislimo to je to, sad će peglanje zbog obilazenja kolone, ali naprotiv, pokazuje nam da prođemo sporednim prolazom, uzima pasoše lupa pečate i srećan put.
Nastavljamo dalje ka Skadru, vrućina i dalje mlati. Prolazimo kroz Skadar i izlazimo na put prema Prokletijama.
Uskoro, oko mesta koje se zove Rrapshe počinje uspon i temperatura se lagano spušta, vožnja postaje prijatna.
Put koji vodi od tog mesta ide paralelno sa crnogorskom granicom i za motor je kao stvoren. Asfalt nov, iz krivine u krivinu, saobraćaja nema i sve što možete da vidite okolo jesu prelepe planine i krave na ispasi.
Dobro, bila su i dva praseta pored puta, ali to je manje bitno. Ljudi skoro da nema uopšte, sem turista koji su tog dana bili uglavnom iz Poljske. Kao sto već napisah, put je kao stvoren za uživanje na motoru i preporučujem ga svakom od vas.
Prelazimo preko Prokletija uz nekoliko zaustavljanja za odmor i slikanje i vraćamo u Crnu Goru kod mesta Gusinje.
Na granici se srećemo sa nekoliko momaka iz Beograda na uglavnom novijim Adventurima. Čekamo, upoznajemo se i gas dalje. Prolazimo pored Plava. Oko Andrijevice, na nekih 140km/h me zaustavlja jedan ljubazni policajac da me pita kako sam. Dobro sam, kako ste vi, srećan put i ”da znas imas radar tamo….”
Berane, Novi Pazar, Kraljevo – kuća.
Ono što mislim da je bitno pomenuti je da tokom vožnje kroz Albaniju nije došlo ni do najmanjeg problema, na pumpi su ljudi bili ljubazni, nudili da popijemo kafu sa njima, automobili su nas poštovali, kroz Skadar se većina sklanjala u stranu kako bismo prosli.
Ovo je samo deo Prokletija, tako da nadam se da će biti prilike da vidimo i ostale delove.
Za diskusiju o putopisu, posetite temu na forumu – Srbija – Crna Gora – Albanija
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
