Nekad je dobro prekršiti sopstveno pravilo da se putuje sam i krenuti u društvu. To je uradio naš član foruma Brnuo 68 koji je put Grčke krenuo sa svojom lepšom polovinom. Uživajte u putopisu Η Ζήνα, η Μούσα και η Σουζάνα_Žena, Muž i Suzana.
Sigurno ima neke veze sa Grčkom.
Mogu biti zahvalan putopusima koje su uradili Saša, Doktor i Creative. Njihovi putopisi su brusili momenat da se organizujem i odem na put do na jug Grčke. Ali ne sam i ne sa standardnom ekipom vec sa svojim šefom stručnog štaba. Moja malenkost Mica.
Najlakse mi je da putujem sam. Nema kopromisa i nema planova. Zajasis i gas pa dokle mogu da izdrzim.
U drustvu se ukljucuje i kompromis. Sto ne umanjuje lepotu.
Ipak, mi nedostaje taj efekat da putovanje podelim sa svojom lepsom polovinom.
Mora se priznati da taj efekat zajednickog uzivanja prevazilazi sve ostalo.
Godinama unazad se putovanje do juga Grcke kuva. A sto se duze kuva garantovano je dobro i ukusno.
Prelomni trenutak za putovanje ipak dolazi kao posledica okolnosti i nekako je iznenadan ali vec dobro pripremljen.
Kako zbog prirode posla „ispaljujem“ regularnu ekipu i neostvarujem putovanje po Grckim Rodopima (nisu ni oni, odose na Alpe) lomim i donosim odluku da krenemo na put do juga Peloponeza.
Cim zavrsim sluzbene obaveze.
Sve je vec davno proracunato: Dnevne ture, moguci smestaj, troskovi.
Sve prilagodjeno da moja malenkost moze da prihvati.
Nje da Mica nema iskustvo ali se sve svodilo na dan ili dva. I to u najboljim uslovima. Diverzantskim )))
Kako bi sve bilo kako treba sa nama je na putu i Suzana.
Usla je u nas zivot pre dve godine i nagurali smo dvaes’ iljadarki do sad.
Kolko god da sam bezao stize me plusak bas na zadnjoj pumpi pred Gevgeliju. Ono sto je dobro je pre neku godinu na to mesto stigla jagnjetina iz Mrzenaca. Ko nezna netreba ni da objasnjavam. Nek proba.
Posto smo resili da nezurimo, pakujemo se i sa prvim zracima sunca prelazimo u Grcku.
Nezurimo ali ranimo. Pratimo vremensku prognozu a ona kaze da me negde oko podne vata nevreme na potezu Volos-Lamia.
Kod Katerinija se skidam sa auto puta i pravo u brda Olimpska.
Mi u brda, a brda u kisnim oblacima.
Prvobitni plan da sa Olimpa idemo na Pelion propao je istog momenta kad smo shvatili kakvo nevreme je ispred nas.
Ispod auto puta kod Termopila skupila se grupa od petnestak rumunskih motorista. Vala bas i nije neki dozivljaj mlatiti se po kisi.
Fotka na Termopilskom obelezju bez silazenja i gas prema Delfi.
Put se probija izmedju Giona I Parnassus prolaza. Verujem da je predivno po danu bez kise. Mora da se ponovi.
Na samom vrhu, ustvari vise deluje kao visoravan Mica ima zelju da se pravi pus-fot pauza.
Od nigde izbise stotine ovaca i koza a za njima i desetak veoma opasnih dzukela,
Mica brzo izgubi volju za setkanjem.
Dzukci iizkezeni zauzimaju gard. Penji se bre da nas ne ufronclaju.
E da vidis cuda. Stize coban ali u nekom ford pic-up krsini-dresini. Komanduje dzukelama a mi necekamo izvrsenje. Gas.
Spustamo se prema velikom Korint zalivu i prosto ti milina sa porastom temperature. Sa +5 na +25.
Skoro pa da se ispovracas.
Bio sam ubedjen da Mica da mi zvoca al ona nista,
Imamo jos koji kilometar do Chrisa kampa, ako nisam pokisao skuvacu se kao virsla. Ko je lud da sad skida kisnjak.
Totalno sludjen od toplotnog udara slusam teta Navicu:”Skrenite desno pa skrenite desno.”
Jbt ja skrenem a put pod 90 vodi toliko uzbrdo da i magarci idu pod rucnom. Neki je zajeb. Jedva se okrenuh.
Ponovo na put a glas teta Navice opet me tera desno. Kuces desno kad sam siguran da je kamp levo.
Htedoh da je zavrljacim da je niti gledam niti slusam, nego ugasi se ona dal od straha il od prevelike vlage.
Na prvi pogled nerazumna komanda ali ipak nije. Na putu je dupla puna a program kaze nema preko pune nego desno pa te izvrti i postujuci saobracajne propise dovede na cilj.
Chrisa kamp priza kompletna zadovoljstva bilo kojoj vrsti kampera. Pa i ako nemas opremu za kampovanje tu su bungalovi ili sanduk kucice od sendvic panela.
Sve mini ali pogled je za sve pare.
Cak je i drvece osisano da sa terase mozes da bacis pogled preko doline.
A sad svi u senku.
Koji je to luksuz da te ptice probude.
Plan je da se nacrtamo ispred kapije Delphi pre francuza, kineza, nemaca, i ko zna kojih jos organizovanih turistickih hordi.
Sto nam i uspeva.
Ko nezna Delphi su mesto gde su stari grci pazili i mazili neke narkomanke a ove im za uzvrat propricale sudbinu.
Zbog istih Kralj Leonida najebo.
Preporucujem.
Ko ode da ga ne mrzi da se popne na stadion (na vrhu) , EHO je mocan.
Predivno jutro i predivna priroda sa predivnim putem vodi nas oko korintskog zaliva.
Dolazimo do kanala kad ono kanal ko kanal nesto mi nisko. Mica se raspituje kod lokalca (vredi valjda nesto tri godine studiranja grckog) i saznaje da smo mi na pravom mestu ali na pogresnoj poziciji.
To sto mi trazimo je Ishtmost most. Turisticka destinacija.
Sve jedno usput nam je na putu za Tolo. Hteo ne hteo moram na autoput.
Na ulazu u Mikena muzejsku postavu je bila takva guzva da nam nije palo ni na kraj pameti da stojimo u redu za kartu a onda da se zuljamo sa hordama. A i tri sata je zeludac vristi.
Pravac za Tolo. Smestaj bas na najboljem delu izvikane plaze i jos izvikanijeg turistickog mesta za dve one saksonce i germanca,
Bilo koja plaza ili mesto na Halkidikiju ili Thassosu je minimum 10 puta bolje.
Plaza je vecim delom sirine 2 m i manje.
Cenim sto sam tu pred pocetak sezone. Mir i zvuk talasa je blazenstvo.
Danas jos jedna proverano dobra tura. Uz obalu do mesta Leonida pa preko Kosmasa za Monemvasi.
Kad je tako dobra voznja ne staje nam se da bi se fotkali. Sorry. Mora da nam verujete.
Nastavak putopisa Η Ζήνα, η Μούσα και η Σουζάνα_Zena, Muz i Suzana možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
