March 30, 2023
NaslovnaMoto Putopisi3 malera za srećan put u 3 države za 3 dana i...

3 malera za srećan put u 3 države za 3 dana i 3 vozača

-

Prava avantura našeg člana foruma @batajova koji je doživeo maler za malerom na samom početku putovanja. Zatim je i njegov skuter rešio da ispusti dušu, ali ga ništa od toga nije omelo da završi svoje putovanje, makar kao suvozač na drugom motociklu. 3 malera za srećan put u 3 države za 3 dana i 3 vozača je jedna odlična avantura pretočena u putopis. Uživajte!


PRVI DAN:

Bio sam presrećan, euforija, nestrpljivost… Kao dete pred ekskurziju i nisam mogao da zaspim do 3, a navio sam alarme u 4 da bih krenuo u pola 5 i naravno prvi maler ja se uspavam i probudim oko 6 i 15, skačem, umivam se, proveravam ulje, vidim ima, palim motor i gas. Dolazim do pumpe i ajde red je da slikam, kad vidim ulje neko na auspuhu, pogledam i shvatim da nisam vratio čep, eto ga drugi.

Zovem ja taksi, odem do kuće uzmem čep, vraćam se dosipam ulje koje sam imao za rezervu i opet gas. Nisam prošao ni 300 m i kroz glavu “Šta ako opet nisam vratio čep”, stanem pogledam, ja stvarno opet nissm vratio, već mi je smešno. Odguram motor do pumpe i nalazim čep na 2 cm od nekog otvora za kanalizaciju ili šta već, dobro da nije upao i eto ga treći. To je već bilo 07.05.

Ali pošto sam krenuo u nedelju, naravno nemam gde da kupim drugo ulje, to mi nije bilo u planu. Nastavljam pa šta bude, kupiću sutra u nadi da se ne upali lampica. Pićim polako prema Svrljigu, svratio tu na kaficu, pa da nastavljam dalje. Pitao konobara za put do Bora, ali tamo preko Rtnja. Kaže da je dobar, ali kao mnogo krivina, mislim se to mi reci.

Put je u suštini 80% nov, a ostalo su zakrpljene rupe, skroz ok. Ispod Rtnja negde vidim na mapi neku kafanu “Zaboravi ako možeš”, top, idem tamo da jedem, nalazim tu kafanu, na prvi pogled baš baš lepo izgleda, usluga fina, ženice neke radile, nasmejane, raspoložene. Ali hrana i nije nešto, nema veze. Ali ja dalje ne znam šta, reko aj da obiđem neku pećinu ima ih brdo u okolini, gledam na mapi vidim Bogovinska pećina, reko to je to, tamo idem tamo. Nalazim put do pećine ali tamo nema nikog, zaključano, reko ajde da zapalim cigaru pa ću do Feliks Romulijane i tad nailaze neki ljudi pitam ih da li ovo radi, kažu sad za 15 minuta ima organizovan obilazak. Nailazi vodič, reko jel mogu da se ubacim u prolazu sam pa da nisam dolazio džabe, kaže da, da, naravno. (Ulaz je 300 dinara).

Pećina ko pećina, duga je 6km, od toga može da se obiđe 540 m, nisam ni previše oduševljen i razočaran, lepo je. To je sve trajalo sat i 15 minuta, pa ajde da nastavim dalje. Na nekih 3 km od tvrđave zvoni mi telefon, javljam se, ni zdavo, ni ništa samo “Jel bi išao sa nama sutra do Ostroga da prenoćimo i nazad za Bg”, nisam ni sekundu razmišljao već sam rekao može. To me je zvao drug Nikola koji na forumu ovde samo čita, nema profil. Od tog trenutka sve što sam planirao tog dana i sutra otpada, jer moram za Bg. Obilazim tvđavu i ono, ništa posebno (ulaz 300 dinara).

Ispred tvrđave pre polaska za Donji Milanovac nailazim na kolegu na KLE-u, pitam ga koji je najbolji put do DM, kaže ajde prati me ja idem do Zaječara pa ću da ti objasnim. Uputio me je na put preko Rogatine, rudne glave do DM, krenem polako i vidim neku pumpu, stanem da dopunim telefon i popijem guaranu da me osveži, tad nailazim na momka i devojku koji sede u travi, vidim imaju kacige, uđemo u priču, on je Mađar a ona sa Filipina čini mi se, krenuli su od Mađarske preko Srbije, Makedonije, Grčke, Turske, Armenije do Azerbejdžana na čoperu 250 kubika. Od stvari imaju 2 vreće, šator, kuvalo za kafu i rezernu garderobu dok se ova suši ovu da obuku.

Ali pošto vreme ide, pozdravljamo se, udarimo po jednu sličicu i nastavljamo dalje. Put do Rudne glave je onako, 50/50 ima milion nekih krpljenih rupa, ali lep pogled na planine, dođem do skretanja za DM i onda kreće put koji je par dana star, lepe krivinice, nema mnogo saobraćaja, baš baš oduševljen posle onih rupetina.

Dođem do DM otkažem zakazan smeštaj, svratio na kafu, pivo i nešto da pojedem i odmorim neko vreme. I to je to, krećem za Beograd, presrećan što ću da vozim Dunavskom magistralom i kako idem sav razočaran jer su radovi na putu, pa neke rupe, haos, reko jbt što se ljudima ovoliko sviđa vožnja ovde, ali posle par kilometara shvatim i zašto, lepe krivine, nema oštrih, pored Dunav, lep pogled… Prođem ja sve to, krenem polako prema Smederevu pa za Beograd i taj put od Pozerevca do Beograda mi je bio pakao jer već je bilo i kasno, zaboravio sam naočare, stiže umor, spava mi se, ali izguram polako do Bga i to bi bilo to za prvi dan.

Prešao sam 508 km.

Prvo sipanje mi je bilo 813 din.

Drugo 891 čini mi se

Treće u Beogradu za 1011 din.

Na ceni goriva od 162 to mu dođe nekih 3.33l prosečne potrošnje ako sam lepo izračunao (slabije ide matematika)

DRUGI DAN:

Drugo dana krećemo nešto kasnije dok je drug završio obaveze prvo i dok smo se spremili krećemo oko 12 sati, pa dok se probili kroz grad i gužvu išli lagano, do negde ispred Valjeva oni išli prvi jer su usklađivali brzinu zbog mene (Varadero i GSX-R), e nešto ispred Valjeva kažu oni meni ajde kao ti prvi možda drugačije bude, pođem ja prvi i stvarno krenulo brže malo. Aliiii posle nekoh 5 km poče motor da štuca i čujem neko lupanje reko šta je sad sve mu… Stajemo tu pored u neku seosku prodavnicu, zovemo mi majstore, jedan u bolnici ima koronu (za kog kažu da je prvoklasan i da bi rešio odma šta god da je), drugi naš prebacuje kod trećeg, zovemo trećeg (Mićka), dogovorimo se, reko idemo polako pa šta bude, na putu do majstora nas sustiže Rajko kolega, kaže dečko loše ti se čuje motor, reko znam pošli smo kod majstora, kaže pratite me, mi za njim i odvede nas kod Vladice u servis, da vam ne objašnjavam ko su, voze godinama i prelaze ozbiljne kilometre, sigurno ih većina vas i poznaje. Zvali jednog majstora, on dođe i kaže ne mogu ja ništa (to je bio onaj drugi što nas je prebacio kod Mićka), ja radim kineze i onda nađu rešenje da idemo kod Micka (Ali ovog puta sa preporukom), odemo do Mićka, a Mićko u garaži nema Valjevske table, samo sa strane, izuzetan majsotr, kaže momci ništa ne obećavam ako stignem danas, sutra. u svakom slučaju se čujemo, reko dobro, nije nikakav problem.

Mi odma rešismo da pređem kod druga na Varaderu i da nastavimo, Rajko nas ispratio do izlaza za Divčibare. Inače Rajko je na motoru prošle godine 37.000 km prešao (Ovim putem ih pozdravljam i zahvaljujem im se).

Kako izlazimo polako iz Valjeva i kreću krivine ja koliko sam bio nervozan zbog motora, toliko sam još nervozniji što ne mogu da vozim krivine. Znači put kroz Divčibare, posle preko Zlatibora da ne opisujem, svi znate kakav je. Ali pošto nismo ni doručkovali, već je bilo 4, 5 popodne možda, svratili u Požegu, jeli pa nastavili dalje i uz dosta pauza i lagane vožnje stižemo na granicu, tu ja objasnio graničarima da smo imali kvar da kasnimo i ako možemo prvi da stignemo u dogledno vreme, kaže ajde zovi ih, prođemo mi obe granice lagano i onda kreće . Put od Jabuke pa nekih 20 km možda se radi, a nigde znaka da prestaje asfalt, totalna neozbiljnost, ali ni to nije sve. Zašto samo meni neki maleri, sad je red na drugog. Obrad (i on nije član foruma, samo čita) na GSX.R-u pozadi vezao ranac koji je od druškanja spao i podvuko se pod točak, zablokirao, ali sreća u nesreći je da ništa se strašno nije desilo, mada moglo je da je čovek iza u tom trenutku gledao tipa u telefon. Opet tu gubimo vreme nameštajući taj ranac, ali pošto ima još 150 km, reši da ga nabaci na leđa i nastavimo dalje i na Žabljaku vidimo restoran, reko ajde da jedemo, svratili i tu jeli, ja popio veliko pivo, kad ne vozim, mogu. Sedamo i dogovorimo se nema više pauza, pre nego da krenemo bacim pogled vidim 14 stepeni. Onda lagano, serpentina po serpentina, krivina po krivina stižemo na Ostrog u 1 preko noći. Dok smo se popeli, naduvali dušeke, tamo, vamo, nađemo mesto oni kako su legli tako zaspali, ja nikako, nešto malo spavao, probudi me hladnoća, mogu da vam kažem da u čemu sam se vozio u tome sam lego i toplije mi je na motoru bilo : D To bi bilo to od drugog dana.

Predjenih 464 km, doduse ja kao suvozac.

Slika nema mnogo jer samo problemi i muke, pa nismo nista posecivali I bas je opisan ukratko zbog sve nervoze.

Nastavak putopisa 3 malera za srećan put u 3 države za 3 dana i 3 vozača možete pročitati u temi na forumu.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Jovan Ristić
Jovan Ristić
Malo je reći da volim motocikle. Od malih nogu postali su moja ljubav, strast i način življenja. Vremenom sam sve u životu predodredio motociklima i motociklizmu generalno. Treća sam generacija motociklista u mojoj porodici. Moje pisanje je produkt mog iskustva i velike ljubavi i svakodnevnog života sa motociklima.