Vikend vožnje mogu biti sjajna prilika za aktivno osveženje baterija između dve radne nedelje. Pročitajte kako je naš forumaš Nenadbg88 obišao istočnu Srbiju dunavskom magistralom i stvarno sjajno iskoristio oba dana na raspolaganju. Uživajte!
Subota: 20.04.2019.
Kao i svaka moja vožnja, sve počinje kraćom vožnjom donekle, uz pauzicu za kafu ili pivo i povratak. Ovoga vikenda meta je bila tvrđava u Golubcu pored koje sam toliko puta prošao i uvek mi je bilo žao što nisam mogao da je posetim. Sada kada sam proverio na internetu da je sve renovirano i pušteno u rad, samo mi je trebao prvi slobodan dan.
Krećem od kuće oko 10 sati. Naravno putem preko Smedereva i Velikog Gradista, da zaobiđem monotoniju autoputa i uživam u uvek zabavnim krvinama.
Ne pravim pauze i stižem iz cuga u Golubac. Prva pekara, nesto da se prezalogaji, i pravac tvrđava…
Na tvrđavi prepuno raznog sveta. Parkiram motor tik pored zidića jer je parking bio prepun, pakujem kaciku nameštam cvidže i pokret.
Na prodaji karata mi objašnjavaju da postoje 4 zone. Zelena, Plava, Crvena, i Crna. Takođe dodaju da je za crnu zonu potreban izuzetan nivo fizične spremnosti. (ustvari se ispostavilo da treba imati i OO)
Cene se kreću od 600din za Zelenu, do 1200 za crnu zonu. Sa tim sto ako kupite kartu skuplje zone imate ulaz i u sve niže zone.
Uzimam crnu zonu i nastavljam.
Trebalo je da sačekam nekih pola sata dok se grupe sa vodičima ne vrate, za to vreme sam prozujao po Zelenoj i Plavoj zoni, ima interesantnih stvari za videti za ljubitelje ovako nečega.
Za penjanje na najviši toranj u crnoj zoni trebalo je boga mi i kondicije i OO, jer sam vukao i nekoliko kilograma kožnog odela gore sa sobom. Stepeništa nema, vodič, koji govori gde da staviš koju nogu, držiš se za metalni lanac i ne gledaš dole.
Pogled sa vrha fantastičan, i vredan pentranja.
Pošto sam već bio na početku najlepšeg puta u Srbiji, Dunavske Magistale, logično put nastavljam tuda. Lepo vreme i sunce izbacuju osmeh na lice, kupujem par suvenira i nastavljam dalje.
Ovaj put se rešavam da konačno nađem to lice kralja Decebala isklesano u steni, toliko puta prođoh ovim putem ali sam ga nekako uvek promašio. Ovog puta ga nalazim, ali s’obzirom da je bio prilično daleko slika verovatno ne prikazuje pravi utisak…
Dan polako odmiče a ja nastavljam ka nama svima dragom gradiću, Kladovu.
Kako sam stigao u Kladovo, nisam uspeo ni da ugasim motor, staje auto pored mene, izlazi čovek iz kola, pruža ruku, ja sam predsednik moto zajednice Kladovo, dobrodošao u naš Grad. Ostaješ li, planiraš li da prenoćiš, mi ćemo ti obezbediti smeštaj ništa ne brini. Jedno neverovatno i neočekivano gostoprimstvo od momka koga prvi put vidim @duk27 . Sedam u Don Pepe sa njegovim bratom Dekijem i još jednim momkom, pijemo kaficu, delimo malo raznih priča i dogodovština, malo pričamo o Kladovu, malo o mojim turama i avanturama… Ubrzo odosmo u smeštaj, Deki mi daje klučeve, zatim me prati peške do centa Kladova i usput razmenjujemo još malo zanimljivih pričica.
Tu se rastadosmo, ja produžih na jednu dobru punjenu pljeskavicu da nadoknadim izgubljene kalorije, i zalijem je sa jednim hladnim pivom.
Posle toga veče provodim sa Duletom i još nekoliko momaka iz moto zajednice Kladovo. Uz pivo razmenjujemo još po koju priču i dobijam poziv da sam njima napravim turu sutradan. Nisam želeo ništa da obećavam momcima jer obično u poslednjem trenutku odlučim na koju ću stranu poći. Uz pozdrav se rastajemo i ja odlazim u smeštaj. Od ovog ostatka dana samo još par slika nažalost. Baterija je učinila svoje.
Nedelja: 21.04.2019.
Budim se oko 6:30, oblačim opremu, izlazim iz smeštaja, i razvlači mi osmeh na lice cerada na motoru koju je verovatno Dule stavio u toku noći. Neverovatno jedno gostoprimstvo od ovih momaka.
Izguravam motor na ulicu, pošto je bilo poprilično rano, palim ga i krećem ka Negotinu, sa namerom da tamo doručkujem i napravim detaljan dalji plan rute, za koju sam hteo da ide ka Staroj Planini i Đavoljoj Varoši.
Vremena sam imao dovoljno, ali ipak je po tim krajevima bilo toliko lepih stvari za obići, da bi bilo prava šteta zbrzati to sve u jednom danu.
Menjam planove, koristim jutro za kratku šetnju po centru Negotina i nastavljam dalje ka Borskom Jezeru.
Za nastavak putopisa i diskusiju sa forumašima, posetite temu na forumu – 700km vikend zadovoljstva.
