Naš član foruma Skittles napravio je lepu avanturu od Srbije, preko Albanije, BiH i Crne Gore. Vreme ga u početku nije poslužilo, ali je brzo prešlo iz minusa u plus. Uživajte u putopisu.

Da vas ne držim u neizvesnosti, ovo je putopis kako sam za 4 dana obišao Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru i BiH.

Poklopilo se da sam na poslu imao lufta i da je ćerka na rekreativnoj, pa sam od obaveza imao apsolutno ništa.
Da je malo toplije izvrteo bih TA, a razmišljao sam se i da samo odem tipa do Stare ili Vlasine pa tu da ubijem 4 dana.
Prognoza nije obećavala uopšte pred polazak – bilo najavljivano kiša svaki dan.
No, u subotu 24. 05. već se vidi da će biti uglavnom suvo, pa se polako spremam i bez nekog detaljnog plana odlučujem da krenem i obiđem gore pomenuto.

Zeleni karton? Ladno nemam, sva sreća imam pauzu između dva snimanja u subotu i brzinski odem da kupim.

Hteo sam da provozam SH20 i Durmitor, i hteo sam da bude kružna tura, pa je početak u Makedoniji bio nekako logičan izbor.

Uglavnom imam dve opcije koje vozim, ili se zapucam što dalje pa se polako vraćam, ili idem lagano pa na kraju “platim” cenu brzim povratkom AP.
Pitao sam ovde za savete, poslao poruke nekim iskusnijim, i uputio se ka jugu.

Cilj za prvi dan je Tetovo, da bih sutra vozio Mavrovo i Debar pre Albanije, kroz koju još uvek nisam siguran kako ću proći.
Ali negde kod Leskovca me stiže kiša. Prvo sitna, pa ne toliko sitna. 
Stao sam ispred prvog nadvožnjaka da vidim da li će da prođe uskoro, ali radar kaže da nećeeeeeeee.

Pošto nije interesantno biti u zaustavnoj kada prolaze kamioni, a nisam ni nešto suvlji pošto sva voda sa njih završi na meni – krećem dalje.
Moj rođeni brat živi u Vranju, i cilj je bio da tamo ručam, ali se prilagođavam i reko da rešim dve muve jednim udarcem, stajem u Predejane da jedem dok pada kiša.

Pojeo sam šta sam naručio, i krenuo da spremam svoje čizme koje su posle dve godine zinule i rado piju vodu.

Daktejp će se pokazati kao jedna od najboljih stvari generalno za imati.
Cepam ja tako, obmotavam, znam za foru sa kesom preko čarape, ali mi se ne pari noga, plus neće još dugo kiša a posle da mi ostanu mokre čizme, neka hvala.
Dolazi konobar i pita me šta želim da popijem, časti gospodin za stolom pored.
Uđemo u priču uz limunadu i gospodin za stolom pored je @Zivko koji me posavetuje da idem odma do Ohrida, da mi broj za jeftin a dobar smeštaj, broj od lokalca da se raspitam dalje za puteve itd…

U nedostatku boljeg plana, krećem dalje put Ohrida, uz pauzu u Vranju da se vidim sa burazerom malo.

Burazer mi daje 200€ da imam i neki keš, jer sam se toliko dobro spremio da nisam imao skoro ništa.
A rekli su mi da u Albaniji samo keš.
Rekli su mi da je sve puno pandura.
Rekli su mi da voze kao seljačine.
Svejedno sam krenuo.
Do Skoplja, pa i malo dalje, je bio AP, pa nisam ni snimao.

Jedna od boljih fora za brzo putovanje je da se ne zastaje da se fotografiše.
Samo mi je uvek uključena kamera na kacigi (DJI Osmo Action 4) i druga iza mene (Insta 360 X3) koje snimaju maltene nonstop.
I onda je to kao da sam sve usput i fotografisao
Stanem samo za dron (DJI Mavic Air 3S).
Možda nije loš trenutak da napravim presek kako je setapovano, makar ovo za video.
Na motoru imam 2 usb punjača, fabrički. Svakako nije problem ni da se doda ko nema.

Oba napajaju kamere.

Za 360 sam provukao kabl od table, ispod rezervoara, ispod sedišta skroz pozadi do motke, pa uz motku do kamere.
Za akcionu na kacigi samo bleji kabl direkt od table do kacige, kao da pijem na crevo nešto. 
Svakako sam povezan sa motorom sajlicom za airbag, ne smeta mi ništa još jedan kablić.
Pored svega toga, na ovom putu sam prvi put eksperimentisao sa dodatnim mikrofonom (DJI Mic 2).

On je bio zalepljen za ploču od centralnog kofera, tako da je zaštićen od vetra, a dovoljno blizu izduva da se čuje kako radi.
Njega uglavnom nisam napajao jer jako dugo drži baterija, a kada je trebalo, samo sam sproveo kabl iz bočnog kofera do mikrofona.

Dobra stvar sa tim mikrofonom je da se lako bežično upari sa kamerom (živeo DJI) i zvuk se onda odmah snima na sam video.
Pošto je napajanje rešeno tako da mogu da snimaju dokle god motor radi, ostaje pitanje memorije.
Na jednu karticu od 256GB stane oko 4-5 sati 4k (odnosno 5.7k za 360) materijala, tako da sa dve kartice po kameri može da se pokrije jako dugačak dan.

Nekada napunim jednu skroz pa ubacim drugu, a nekada bude samo jedna dovoljna.

Kada dođe do toga da mora da se menjaju kartice, čim stignem tamo gde ću da spavam, stavim jednu punu da se prekopira.
Dok se to dešava, ja lagano skinem kofere, presvučem se itd.
U toku raspremanja i večeranja stignem da stavim i druge dve kartice koje nisu skroz pune, jer one idu brzo.

I pred spavanje stavim drugu koja je puna da se prekopira do jutra. 
Uz 1 eskterni SSD od 2TB je dovoljno namiriti ovakav put od 4 dana.
Nit su kartice nit SSD skupi, a mogu da se koriste u nedogled.

Nego, da se vratimo na put!

I dalje je šarenoliko, malo oblačno malo sunčano, ali je makar suvo sve od Vranja skroz do kraja puta.

Uživam u pogledu na divne planine kroz Makedoniju.

Posle Skoplja, do Ohrida gugl želi da idem preko Kičeva, ali kako da preskočim Mavrovo i Debar?

Meni su ta dva jezera i putevi do i između njih lepši od Ohrida…

Negde posle 20h stižem u Ohrid, gde me čeka apartman u centru i mesto u garaži za 20€.

Možda nisam spremio rutu, ali sam se spremio da ne budem gladan.
Čuli ste za paradajz turiste koji idu u Grčku da spremaju zimnicu, e pa ja sam krastavac turista koji nosi sve sa sobom.
Ja mnogo volim da jedem slaninu, krastavac i humus namazan na wasa “hleb” – tanke pločice.

Sve od toga može da preživi 4 dana u dekatlon termo torbi od 10L sa onim ulošcima za zamrzivač (uz noćenje u pravom frižideru i patrone u zamrzivaču), i naravno da sam spakovao dovoljno za 4 dana da jedem samo to.
Tako da sam večerao kao kod kuće.
Onaj ručak od ranije je prvi od ukupno dva obroka koja ću platiti tokom celog ovog puta.
Ni grickalicu, ni čokoladicu, ni kafu, ma ni vodu. Sve samo moje ili besplatno.

Prvobitan plan mi je bio da idem kroz planine, posle graničnog prelaza Blato da se uputim SH6 – SH31 – SH23 – SH22 – SH5 do Skadra pa onda SH20.
Lokalac sa kojim sam pričao na preporuku kolege kaže da obzirom kakvo je vreme bilo prethodnih dana, da mi je bolje da odem do Drača pa odatle za Skadar.
Svakako nisam imao pojma kakvi su ovi putevi, nit sam bio nešto zapeo da idem tuda, a nisam imao luksuz da otkrivam kakvo je pa da se vraćam ako sam hteo da stignem sve za 4 dana.
Nakon sasvim ok spavanja budim se već oko 6 i nešto, šta će postati nekako pravilo na ovom putu, i oko 8 se pozdravljam sa labudovima i krećem u Albaniju.

Nastavak putopisa “Iz minusa u plus” možete pročitati u temi na forumu.

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…