U današnjem putopisu naš član foruma @bruno68 nas sa svojom ekipom vodi u obilazak 3 nacionalna parka u Bugarskoj. Uživajte u putopisu Rila – Pirin – Rodopi – Bugarska ’22 leta Gospodnjeg!
Ni blizu, a ni daleko. Sad kako kome, ali se mora odrapiti po 350 km auto puta u oba pravca kako bi se došlo na željenu lokaciju koju ću probati da predstavim.
Ideja je da se prođu Nacionalni park Rila, Nacionalni park Pirin i Nacionalni park Rodopi (Bugarska strana)
Veoma važan detalj je da je cena goriva u Bugarskoj 32 -34 BGN.
Druga važna stvar nismo vozili ovu rutu ni u segmentima.
Treća važna stvar predviđena temperatura 16 – 22 C.
Glavni krivci su tu:
Dan prvi:
Dok čekamo da nam se pridruži Zoki iz Novog Sada, lagano se kuvamo pod rano jutarnjem hladu pumpe kod BIP-a.
Ne gine nam kuvanje na autoputu. Kažu biće 28 C. Lazu 32 C je.
Članovi karavana su Zoki, Kosta, Đole i mojih 120 kg.
Kosta pokušava da nam ubaci crv i da skrenemo sa plana rute i pođemo preko Vitose.
Ma to je super, samo to je još par sati voznje i koji kilometarčić na vec isplaniranih pet stotina kilometara.
Ček bre da prvo pređemo granicu i dođemo do Sofije.
Bez problema stižemo do granice (13 h kod nas, ali 14 h kod bugara).
To nije problem. Problem je da stojimo skoro sat vremena na bugarskoj strani. Smena.
Gledam tamo prema Slivnici i čini mi se da se nešto crni.
Samo što prođosmo granicu kad ono opet kolona. Radovi na putu (izrada autoputa) i propuštanje vozila na smenu zatiče nas u sred prasincine koja sa pljuskom postaje blatište.
Blato i ulje koje iz nekog razloga curi iz kamijončuga zaslepljuje. Ali ne za dugo. Izlasklaskom iz Sofije bežimo od kiše, ali i odustajemo od vožnje preko Vitose. Previše izgubljenog vremena. Jedimo je dobra bila Ljiljina pita.
Bilo bi glupo da se ne ode do Rilskog manastira. Ko nije bio videće kad dođe.
Inače put od mesta Rila do manastira je predivan (čitaj krivudav sa dobrim asfaltom u ladovini četinarske sume).
Nešto pre manastira se nalazi mehana Magija u hladu i pored reke Rile, u koji mi naravno nismo svratili zbog piva.
Ne vozim kad pijem pivo.
Da vidiš što su se Bugari izbezobrazili, naplaćuju parking 5 BGN po parking mestu. Sabismo se na dva.
Velik manastir. Ja lično bi izdvojio veliku fresku – ikonopis Svetog Save.
Sve o manastiru ima na internetu.
No, osveženje, piš-puš pauza je gotova te nastavljamo opet onim predivnim delom puta do Rile.
Malo nezavršenim autoputem malo ponovo odličnim putem od Smitlia penjemo se u Bansko. Oseća se da smo u planini.
Zatvara se ventilacija.
Bansko, lepo mesto, ali nekako pusto. Dve kafane rade, a mi izabrali najskuplju. Zbog piva.
Savet, bolje je naći kafanu negde po putu za jelo. Pivo može i iz konzeve. Ovi hoće da deru.
Dobro završenu dvevnu vožnju nazdravili smo sa “PUKOVNIKOM”.
Da se prvo ispravim, svaku dnevnu turu smo završavali sa Djeneral, a ne sa pukovnikom.
A što se tiče “dranja” prvo su nam lepo doneli večeru sa pivom, a onda i račun na panju zaheftan nožekanjom.
Ali mi smo im pokazali zube ili barem ono što je ostalo od njih.
Kad u letnjem periodu odem do nekog skijaškog centra kao na primer Kopanik ili Jahorina užasnut sam koliko ružno izgledaju.
Kao propali nezavršeni projekti.
Za Bansko to ne mogu da kažem. Prilično je urbano i lepo sređeno. I ulice i trotoari kao i svi objekti. Baš mi krivo što nemam fotke.
Prosto zablentavio sam se dok su “gimnastičarke” izvodile svoje jutarnje aktivnosti baš tu dok se pakujem.
Nisam hteo da ih snimam da me ne optuže za sexualno uznemiravanje.
A dok se savijaju okrenute nam leđima, to nije uznemiravanje?
Kad smo već u Banjskom šteta bi bilo da se ne odvezemo do vrha, dole ima puta.
Nešto uži, ali ne tako loš put uz reku Damjanjicu vodi nas kroz gustu četinarsku šumu do gornje gondole na hiljadu sedamsto i kusur metara.
Kad vidi šta? Gore nas čeka bugarski supermen. Nismo mu odoleli.
Pomenuo sam planinsku reku Damjanicu. Projurismo pored mesta gde je put prelazi i odmah je ostavila utisak na nas.
Previše je usko i zbog bezbednosti odlučismo da se u povratku zaustavimo.
Kakva je to moć planinske reke u prolece na Pirinu. Potpuno je bela koliko se peni. A od jacine huka skoro da se ne čujemo u njenoj blizini.
Ja sam inače proverio. Moze da se pretera preko.
Nastavak putopisa Rila_Pirin_Rodopi_Bugarska ’22 leta Gospodnjeg možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
