Naša članica foruma Alexandra995 pri polasku i dolasku sa MAD Moto Avanture rešila je sa svojom drugaricom da napravi krug kroz istočnu Srbiju i da to pretoči u putopis. Uživajte u tome kako su Aleksandra i drugarica na dva R-a prošle kroz istočnu Srbiju.
Reših i ja da otvorim novu temu, nadam se da joj nije mesto među kratkim vožnjama.
Uz jutarnju kafu skupljam što više informacija da vam na što bolji način dočaram ovu avanturicu, iako nismo puno obišle.
Kolege koje su pratile temu Vibracije kormana znaju da sam imala problema sa vibracijama heblova, problem je rešen u ponedeljak kasno uveče, u utorak rešim da probam svoj izum, ali cvrc, ventil je ispalio. Pošto sam stari štender bacila u staro gvožđe (dobila ga uz motor, prilično nestabilan i teško se skida točak, štender kači diskove), imali smo velikih problema da skinemo točak jer novi štender hvata štapove bočno i ne može da se izvuče osovinica da bi izvukli točak. Zovem prijatelje iz okoline, niko ne može da mi pomogne, jedini majstor koga znam se ne javlja na telefon, već je bilo oko 7-8 naveče, nemamo rešenja, a motor mora biti gotov do četvrtka da se spakujem i spremam za put, već javljam organizatorki da možda ne dolazim. Žena mi daje više rešenja kako možemo da skinemo točak, nije kraj sveta. Nađemo neke drvene klocne, postavimo da leži na granu (dvoje smo držali motor da ne padne, nije bio baš stabilan), skinemo štender dok se točak izvuče i vratimo ga. Odem kod vulkanizera u sredu, reše ventil i istog dana sklopimo motor, sve okej, možemo dalje po planu i programu.
Pakujem najosnovnije stvari, “neće slonče u lonče”, razmišljam da ponesem i imbus za tegiće (zašto je boldirano, saznaćete do kraja ovog teksta), ma kao šta će mi…
Nemam kofere niti bisage, samo školski ranac, malu repnu torbu i isto takvu tank torbu. Na sve to treba dodati šator i dušek na naduvavanje. Sreća pa inače ne nosim puno stvari sa sobom kad putujem.
Ruta kretanja: Leskovac – Malča – Zaječar – Donji Milanovac – Golubac – Požarevac – Leskovac
Dođe i taj 15. jul, mesec i po dana pripreme za prvo kampovanje u životu. I to ne bilo kakav kamp, već MAD namenjen isključivo pripadnicama lepšeg pola.
Naravno, moja prva stanica je moja druga kuća – Eko pumpa. Majstore, sipaj pun, ne traži mi autogram.
Dogovor je bio da se sa drugaricom iz Pirota nađemo u 10h iza naplatne rampe Niš Malča, stižem nešto ranije, sedam na branik, pozdravljam dvojicu kolega, CZ table, gde li zalutaše…
Stiže ona, dotežemo njen ranac, dogovaramo se šta, kako, dalje…
Idemo lagano Svrljig pa Knjaževac preko Tresibabe…
Stižemo na vidikovac, tu su tri turska kamiona, cisterne. Vozači oduševljeni kad su videli žene, pa pokušavaju da pričaju sa nama, ne znaju ni srpski ni engleski, nit’ mi turski… Nema veze, tu je google translate.
E onda kreće igranka, put Knjaževac – Zaječar. Ne bi preporučila nikom da ide tim putem, sem ako mora. Tri semafora, predugo se čeka, vrućina i kuvamo se za sve pare. Drugarica predlaže da se provlačimo, ja odbijam jer ima dosta kamiona, neću negde na rizli da se prospem. Da ne preteram, al’ mislim da smo više od sat vremena provele na toj deonici.
Konačno stižemo u Zaječar da sunem još malo goriva pa idemo dalje, sledeća stanica je Donji Milanovac.
Kad smo došle do ovih predela posle Zaječara, svo ono čekanje i kuvanje je bilo oprošteno…
Stižemo u Donji Milanovac, taj grad mi je ostavio utisak kao da smo u Grčkoj negde, atmosfera kao na moru.
Mala pauza za klopu, ostalo je još malo do kampa.
Od Donjeg Milanovca do Dobre opet mali milion radova, gužva, čekanje, grebani asfalt, na svakom tunelu na ulazu i izlazu preglabine, preživesmo i to.
Posle 8h kuvanja po vrućini konačno stižemo u kamp, 4:45 je. Da rasklopimo šatore, pa da se tuširamo i rashladimo malo.
Taman namestismo ljubičast šator, prilaze nam iz organizacije i zamoljavaju da ga pomerimo jer je preblizu mesta za logorsku vatru.
Stiže večera, klopamo, pa malo gitarica uz logorsku vatru.
Priči nikad kraja… Kako je čudno, pričam sa svima kao da se ceo život znamo, sve tako različite, a spaja nas ista ljubav prema motorima.
Iako sam ustala rano, umor me stiže tek oko 2 ujutru, pakujem se u krevet.
Ne mogu da zaspim, zima (pokrila se samo čaršafom, danak neiskustvu). Galama, šarplaninac koji je tu svo vreme sa nama laje ničim izazvan, čujem korake oko šatora, hladno mi je, stalno se budim. Obukla sam na sebe sve što imam, džabe, već sam se namrzla.
Ako sam sastavila pola sata da spavam, lutrija. Jedva sam čekala da svane da ustanem, oko 6h ujutru budi me grmljavina i vetar, čujem talase, pomislim, još fali kiša da padne. Osećam se kao pregažena veverica.
Nastavak putopisa “Na dva R-a kroz istočnu Srbiju” možete pročitati u temi na forumu klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
