Gvozdeni puk je nadaleko poznat ne samo kod nas već i u svetu, po svojoj hrabrosti i odlučnosti da ne odstupi ni po cenu života. Prokuplje je mesto iz kog su ispraćeni u svoje najveće bitke…
“Tek u Srbiji 1914. godine shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda, jača sila od nasilja velikih i moćnih. Tek ovde sam shvatio Šatobrijana da neumitna sila-volje savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje samo u silu.” – Zapisao je okupatorski vojnik, kaplar 11. puka 9. austro-ugarske divizije, učesnik Cerske i Kolubarske bitke i poznati književnik Egon Ervin Kiš.
——————————————————————
Od početka mobilizacije za vođenje rata protiv Turske, koju je kralj Petar objavio ukazom od 17. septembra 1912. godine (po starom kalendaru) u 17 časova, za samo četiri dana, koliko je trajala mobilizacija, Prokuplje je vrilo kao u kotlu. U Prokuplju su od 20. do 24. septembra 1912. godine (po novom kalendaru od 3. do 7. oktobra) mobilisane sledeće jedinice:
Drugi pešadijski puk prvog poziva (4.700 vojnika), Drugi pešadijski puk drugog poziva (4.095 vojnika), Drugi pešadijski puk trećeg poziva (3.559 vojnika), Drugi prekobrojni puk prvog poziva (4.600 vojnika), Prvi bataljon za Šesti prekobrojni puk (1.000 vojnika), četiri dopunska bataljona (2.024 vojnika), ukupno 19.978 Topličana, Jablaničana, Pustorečana i Zaplanjaca.
U toku oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. godine, Srbija je mobilisala oko sto pešadijskih, konjičkih i artiljerijskih pukova. Sve te ratne jedinice su hrabro i požrtvovano, uz velike gubitke, izvršile svoju patriotsku dužnost prema otadžbini.
Međutim, samo je jedan puk zbog hrabrosti, kao najbolji puk srpske vojske, dobio počasni naziv Gvozdeni puk. Bio je to Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihailo“ prvog poziva Moravske divizije, koji je mobilisan od ljudstva sa područja prokupačke okružne pukovske komande. Sačinjavli su ga vojni obveznici od 21. do 31. godine života, koji su učestvovali u svim oslobodilačkim ratovima koje je srpska vojska vodila od septembra 1912. sve do sredine decembra 1918. godine. Hrabrošću, čvrstinom i visokim borbenim moralom puk se pročuo i junaštvom zadivio skoro sve savezničke vojske, pa njihove vojskovođe, vlade i narode. Slavno ime “gvozdeni” puk nije dobio ni od kralja, ni srpske Vrhovne komande, ni vlade… već, sasvim spontano, od samih srpskih vojnika drugih pukova, a zbog izuzetne hrabrosti i velikih ratničkih podviga na bojnom polju krvavog Balkana. A znalo se u celoj srpskoj vojsci, pa čak i u okupatorskoj regimenti, da taj puk i po ceni velikih gubitaka ne odstupa sa bojnog polja bez komandnog naređenja. Neprijatelj, kad bi saznao da je ispred njega Drugi “gvozdeni”, hvatala bi ga panika. Znao je da ovaj srpski puk uvek u borbu ide do kraja – ili pobediti ili izgubiti, trećeg nije bilo. Tertium non datur!
U rat puk je krenuo 7. oktobra 1912. godine. Prema istorijskim podacima, koji se čuvaju u arhivu u Prokuplju, bio je to dan kada se pola Toplice sleglo da isprati svoju diku i ponos, svoj 2. pešadijski puk Moravske divizije prvog poziva „Knjaz Mihailo“. „Očevi i majke, mlade snaše sa bebama u rukama, sestre i verenice, sve se to sleglo preko reke Toplice. Postrojen puk, posle kratkog govora komandanta, uz zvuke pukovskog marša Drino vodo hladna krenuo je prema Markovom kamenu niz Toplicu ka Kumanovu. Cvet Topličana otišao je na put sa kojeg se većina neće vratiti. Otišli su u rat, u istoriju i večnu slavu.“
U ratovima od 1912. do 1918. godine poginulo je oko 32 oficira, 1.239 vojnika i podoficira, ranjeno 148 oficira i 6.492 vojnika i podoficira puka. U ove podatke nisu uračunati gubici od bolesti, naročito od kolere 1913. i tifusa 1915. godine, jer nikad nisu precizno utvrđeni.
Teško, kažu stari Topličani, da je postojala kuća u Toplici koja za potrebe Drugog gvozdenog puka nije dala vojnika, neke su dale i dva, a neke i više za potrebe kralja i otadžbine.
Ono čime se Topličani ponose je saznanje da je kovčeg sa posmrtnim ostacima kralja Petra Prvog Karađorđevića, od sto pukovskih zastava koliko ih je bilo u srpskoj vojsci, bio prekriven upravo zastavom Drugog gvozdenog puka. Ratna zastava Drugog pešadijskog puka, bila je najodlikovanija zastava u srpskoj vojsci. Pukovskoj zastavi pripala su odlikovanja: Karađorđeva zvezda sa mačevima II reda, Karađorđeva zvezda sa mačevima III reda, Karađorđeva zvezda sa mačevima IV reda, Orden Belog orla III reda, Zlatna medalja za hrabrost i Francuski ratni krst sa palmom.
U toku Prvog i Drugog balkanskog i Prvog svetskog rata u borbenim akcijama puka učestvovalo je oko 19.000 boraca. Drugi gvozdeni puk je učestvovao u svim poznatim bitkama:
U Prvom balkanskom ratu u Kumanovskoj, Prilepskoj i Bitoljskoj bici.
U Drugom balkanskom ratu 1913. godine u borbama ovog puka sa Bugarima poginulo je 50 odsto vojnika, komandant puka, svi komandanti bataljona i svi komandiri četa. Od tog rata, puk počinje da se naziva gvozdeni. Puk se proslavio u Bregalničkoj bici, kad je u najkritičnijem trenutku, 18. juna 1913. godine, zadobio besmrtnu slavu čuvenim jurišom na kotu 650, kada je probijen bugarski front i rešena bitka na Bregalnici.
U Prvom svetskom ratu 1914. godine Drugi gvozdeni puk učestvovao je u Cerskoj bici, i to u samom njenom centru, na Tekerišu. Posebno su zabeležena junačka dela pripadnika Gvozdenog puka u Kolubarskoj bici. Videći kako mu ljudstvo gine, drugi ratni komandant puka, pukovnik Milivoje Stojanović Brka, lično je poveo puk u novi juriš i tom prilikom je Kremenica osvojena a pukovnik Stojanović poginuo. U njegovu čast kompozitor Stanislav Binički je komponovao Marš na Drinu. Komandu nad pukom primio je treći ratni komandant, pukovnik Dimitrije Milić.
Početkom 1915. godine, puk je prebačen u Makedoniju da bi ojačao front prema Bugarskoj. Kralj Petar Prvi Karadordević uručio je posebno priznanje puku zbog hrabrog držanja pri povlačenju vojske preko Albanije. Puk je poslednji napustio srpsku teritoriju i krenuo preko albanskih bespuća.
Posle oporavka na Krfu, i kraće obuke, 18. jula 1916. godine puk je izašao na front. Njegovi pripadnici posebno su se istakli za vreme Gorničevske bitke, kada su u centru srpskog borbenog rasporeda, zauzeli selo Gorničevo i otpočeli gonjenje razbijenog neprijatelja. Samo 25 septembra 1916. godine puk je zarobio pet bugarskih oficira i 804 vojnika i podoficira, zaplenio četiri topa, sedam mitraljeza, 600 pušaka.
U ovim borbama su se proslavile i jedine dve žene nosioci Karađorđeve zvezde sa mačevima, koje su se borile u sastavu Gvozdenog puka, Milunka Savić i Engleskinja Flora Sends.
Posebnu slavu puk je stekao osvajanjem čuvene kote 1212, 4. novembra 1916. godine, što je omogućilo da se oslobodi Bitolj. Posle proboja Solunskog fronta, u kojem je aktivno učestvovao, puk se posebno istakao u borbama za oslobođenje Niša oktobra 1918. godine, Aleksinca, Ražnja, Paraćina, Svilajnca, do Grocke, gde je prebačen preko Dunava i potom preko Pančeva krenuo na Bečkerek, današnji Zrenjanin. Posle Bečkereka, puk je 7. novembra 1918. oslobodio Kikindu. Sredinom decembra 1918. godine povučen je iz Vojvodine u Beograd.
Puk je sve do 5. maja 1920. godine zadržan u Beogradu kao gardijska jedinica, obezbeđujući Dvor, Narodnu skupštinu i ministarstva. Tek kada je formirana garda, puk je demobilisan i malobrojni preživeli ratnici, koji su septembra 1912. godine krenuli iz Prokuplja u ratove, konačno su se vratili u rodni kraj, popaljen i opustošen od bugarske okupacije.
NEKA IM JE SVIMA VEČNA SLAVA I HVALA!
Moju posetu Prokuplju iskoristih da (naravno) posetim i spomen-park posvećen Gvozdenom puku. Spomen park je svečano otvoren oktobra 2018. godine i to upravo na mestu odakle su toplički junaci otišli u večnu slavu.
U centralnom delu spomen-parka dominira spomenik napravljen, simbolično, od čelika. Spomenik je u osnovi krst sa otvorima (šupljinama) koji u stvari ima poruku da, kada vazduh struji kroz te otvore, prolazi dalje i širi priču o herojstvu i besmrtnim junacima Gvozdenog puka. U podnožju spomenika su uklesani nazivi svih bitaka u kojima je Gvozdeni puk učestvovao, kao i nazivi gradova koje je oslobodio. Nazivi sa jedne strane spomenika su nažalost već poprilično izbledeli pa ih treba popraviti.
I ovde me je kiša omela da podignem dron i zabeležim nekoliko kadrova iz vazduha. Malo mi je krivo zbog toga jer je ceo spomen-park lepo odrađen i to u obliku Karađorđeve zvezde, što se sa zemlje ne može lepo videti.
U neposrednoj blizini spomen-parka, u prostorijama železničke stanice koja se takođe tu nalazi, nedavno je otvorena i spomen-soba u čast Gvozdenom puku. Međutim, nakon što sam proverio da li je i dokle spomen-soba otvorena, prvo sam obišao parnu lokomotivu koja je kao muzejski eksponat izložena na samoj železničkoj stanici, odmah do spomen-sobe i parka. Ako ima ljubitelja železnice, evo nešto i o njoj:
– Parna lokomotiva: JŽ 62-075, (stara numeracija USTC 1404)
– Godina proizvodnje: 1943.
– Proizvođač: “HK Porter Inc. Pittsburg, US”
– Tip: 1C
– Dužina lokomotive: 9 m
– Broj parnih cilindara: 2
– Broj vezanih osovina: 3
– Najveća brzina: 50 km/h
– Radna težina: 48,3 T
– Dobijena kao UNRINA pomoć Jugoslovenskim železnicama. Radila kao pomoćna manevarka, ali je saobraćala i na pruzi Niš – Dimitrovgrad. Pripadala je upravi Crveni Krst Niš. Dvehiljaditih je odrađena reparacija, a danas je eksponat u stanici Prokuplje.
Kao što spomenuh u prethodnom postu, pre nešto malo više od godinu dana u zgradi železničke stanice u Prokuplju otvorena je spomen-soba u čast legendarnom Gvozdenom puku. Spomen-soba sa parkom koga sam opisao u postu iznad sada čine jedan memorijalni kompleks.
U adaptiranoj prostoriji železničke stanice, u nekih 40 kvadrata, izloženi su sačuvani predmeti, fotografije i drugi istorijski dokumenti koji su bili svojina ratnika i junaka. Spomen-soba koja nosi naziv: “Gvozdeni puk u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912-1918 godine”, relativno je skromna po veličini i po broju izloženih eksponata, ali je ogromna ako se uzme u obzir kakav utisak ostavlja na posetioca, i koje ljude i njihova dela čuva od zaborava.
Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
