Drvo ljubavi, Donja i Gornja Savina isposnica… prateći dalje krivudavi Kanjon Studenice stižemo naravno i do samog manastira. Manastir Studenica jedan je od najstarijih i najvećih srpskih srednjovekovnih manastira.
Studenica je zadužbina velikog župana Stefana Nemanje, utemeljivača srpske države i rodonačelnika moćne vladarske dinastije Nemanjića. Pod starateljstvom njegovog sina Save koji je bio I iguman manastira i prvi srpski arhiepiskop, Studenica postaje kulturni, duhovni i medicinski centar srednjovekovne Srbije.
Manastir je građen mešovitim romaničkim i vizantijskim stilom čiji je splet proizveo novi arhitektonski izraz poznat pod nazivom raška škola. Ono što odmah upada u oči su svakako zidovi sagradjeni od belog mermera koji izgledaju zaista monumentalno. Crkvu i dan−danas krasi najbogatija romanička fasadna plastika u srpskoj kulturi.
Da li ste znali da Srbija ima dugu tradiciju u sokolarstvu? Studenica je svojevremeno bila jedan od najznačajnijih sokolarskih centara u Evropi, a Nemanjići jedni od najboljih sokolara svoga doba. U srednjem veku soko je bio oličenje vladarske vlasti. Pored zlata i svile, bili su najcenjeniji poklon darivan sa dvora na dvor. Kao simbol pojavljuje se svuda: na nadgrobnim spomenicima, novcu, minijaturama i ornamentima, u nazivima mnogih planina i mesta.
Pored toga, manastir je poznat i po svojoj zbirci fresaka iz 13. i 14. veka, od kojih je daleko najpoznatija freska Raspeće Hristovo iz 1207. godine, jedno od najvećih dostignuća umetnosti srednjeg veka. Dve godine kasnije Bogorodičina crkva bila je u potpunosti završena, u celosti oslikana freskama koje su je činile jednim od najlepših hramova na svetu.
Zamišljena kao svojevrsni mauzolej rodonačelnika vladarske loze Nemanjića, Bogorodičina crkva danas čuva mošti velikog župana Stefana Nemanje, prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog (fotografija ispod), kao i kralja Stefana Radoslava.
Osim pomenutih u crkvi se nalaze i mošti velike županice Ane (Anastasije) Nemanjić, majke Svetog Save.
Od pada poslednje srpske srednjovekovne države 1459, Turci su često napadali manastir. Prva značajna restauracija je izvršena 1569, kada su freske Bogorodičine crkve ponovo naslikane. Početkom 17. veka, požar i zemljotres su oštetili manastir, a istorijski dokumenti i značajni delovi umetničke baštine su uništeni i izgubljeni zauvek.
Početkom 19. veka Studenica je bila razorena i opustošena, ali tada postepeno počinje i njena rekonstrukcija. Najpre je, za vreme vladavine kneza Miloša, bila ograđena, da bi knez zatim 1839. godine podigao jedan konak, a kralj Petar i drugi, 1912. godine. Međutim, do prave obnove manastira dolazi i sa obnovljenim interesovanjem naučne javnosti prvom polovinom 19. veka, čemu su prvenstveno doprineli istraživački radovi Feliksa Kanica, i kasnije Mihaila Valtrovića i Dragutina Milutinovića, članovima Srpskog učenog društva. Drugo razdoblje u obnovi manastira počelo je posle Drugog svetskog rata, kada država preuzima na sebe aktivnije staranje o kulturnom nasleđu.
Još jedna zanimljivost vezana za ovaj manastir a za koju je jako malo ljudi čulo, svakako je ta da se u njemu nalazi najstariji sačuvani ne samo srpski, već i južnoslovenski časovnik. Uz južni portal Bogorodične crkve u Studenici, nalazi se sunčanik kod koga senka umesto na brojke pada na slova, jer u staroslovenskom pismu nije bilo posebnih oznaka za brojeve.
Sunčani časovnik uklesan je u uglačanom sivo-belom mermeru na oko 4 m visine. Linije studeničkog časovnika su izubane, a brojke nedosledno usmerene. Očigledno je da ga je uklesao amater, kako bi smo danas to rekli. Ali ko je to mogao biti?
Znamo ko sigurno nije – to nisu majstori koji su vajali prelepe kamene ukrase tog portala, niti je to neko od “običnih” smrtnika, protomajstor ga sigurno ne bi pustio da mu amaterskim radom “kvari” skupocenu uglačanu mermernu fasadu. Bio je to neko ko nikoga nije trebao pitati za dozvolu (velikodostojnik), neko ko je video sveta (u to vreme, svetski putnik – hodočasnik), mnoge crkve i na njima sunčane časovnike. Neko ko je došao, pogledao južni portal, i odredio mesto sunčanom časovniku. Od protomajstora je uzeo šestar, lenjir i pisaljku, čekić i dleto, popeo se na već postojeću skelu, iscrtao i uklesao časovnu skalu, i na kraju između dva gornja bloka postavio vodoravnu šipku. Da, bio je to Sveti Sava lično.
Fotografiju tog sata nažalost nemam, pretražih sve svoje foldere i nisam uspeo da je nađem. Iako sam dosta puta bio u poseti ovom manastiru izgleda da napravih previd. Namerno nisam hteo da tražim fotografiju sata po internetu, već sam na mojoj fotografiji ispod obeležio tačno mesto gde se sunčani sat nalazi. Ukoliko neko bude u poseti manastiru, i ukoliko ga je zainteresovala ova priča, lako će ga pronaći i videti.
Pored Bogorodičine crkve manastirski kompleks obuhvata I crkvu Nikoljaču, zatim kamenu trpezariju izgrađenu u vreme Svetog Save, veliki zvonik iz 13. veka, kao i ostatke nekoliko manjih crkva. Severno od trpezarije su konaci u kojima se nalazi riznica studeničkog blaga.
Danas, Studenica predstavlja nepokretno kulturno dobro Republike Srbije i spomenik kulture od izuzetnog značaja. UNESKO je 1986. godine uvrstio Studenicu u listu Svetske baštine čovečanstva. Često se navodi kao prvi po dostojanstvu, najugledniji srpski manastir.
Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
