Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Đavolja varoš

Đavolja varoš je svakako destinacija za koju je (verujem) svako u Srbiji čuo. Iako poznata, udaljenost od većih gradskih centara definitivno utiče na njenu posećenost, tako da su nažalost u manjini oni koji su je zaista i posetili. Geomorfološki fenomen Đavolja varoš nalazi se u ataru sela Đake, na obroncima Radan planine, udaljen nekih 30 km od Kuršumlije. Navigacija će vas bez problema dovesti do prostranog parkinga…

…odakle prolaskom kroz kapiju započinjete pešački obilazak ovog zaštićenog područja. Odmah sa leve strane nalazi se suvenirnica u kojoj se osim raznih suvenira prodaju i karte za ulazak. Za vreme moje poslednje posete, cena pojedinačne karte je iznosila 350 din. Iako van naše sezone, nije loše znati da je kompleks zatvoren od novembra do marta.  

Pešačka staza je celom dužinom uređena i ne postoji varijanta da zalutate.

Prva atrakcija na koju se nailazi je “Crveno vrelo”. U Đavoljoj varoši postoje dva izvora veoma kisele vode sa krajnje neobičnim svojstvima, Crveno vrelo i Đavolja voda. Đavolja voda je hladan i ekstremno kiseo izvor sa visokom mineralizacijom – protiče kroz Đavolju jarugu i nalazi se u neposrednoj blizini zemljanih piramida. Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, nikl, sumpor) je ekstremno visok u odnosu na obične vode za piće, odnosno povećan je za 10 do 1000 puta! Iz Crvenog vrela izvire voda sa nešto nižom mineralizacijom. Zbog oksidacije gvožđa koga ova voda sadrži u velikim količinama, crvenkasti potočić koji se kasnije razliva deluje veoma atraktivno. 

Ovakve vode su vrlo retke u svetu i koriste se u banjskom lečenju, ali naučnici upozoravaju da vodu sa ovih izvora ne treba piti, jer ipak nisu dovoljno ispitane.

Nakon Crvenog vrela ubrzo stižete i do ovog račvanja. Moj savet je da produžite pravo ka kamenim skulpturama, a ne desno ka crkvi. U svakom slučaju na ovom mestu ćete se naći ponovo u povratku, jer je nadalje staza kružna. Moje mišljenje a i savet zaposlenih je da produžite pravo do skulptura, a zatim se stazom koja vodi pored crkve vratite ovde. 

Ne treba puno vremena i pred vama će se ukazati ovaj prizor. Levo se ide na manji (niži) vidikovac, dok desno stepenice vode ka atraktivnijem vidikovcu i pomenutoj crkvi.

Đavolju varoš čine 202 figure, nastale erozijom, različitog oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m, širine od 0,5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu koje štite restresitu podlogu od razaranja i odnošenja. Ovaj proces traje vekovima, kule se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, nestaju i ponovo stvaraju.

Pogled sa nižeg vidikovca na stepenište koje vodi ka sledećem vidikovcu i crkvi.

Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u Srbiji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima, kao i u SAD, poznata “Bašta bogova”. Ali kule Đavolje varoši su znatno veće i postojanije nego na drugim lokalitetima, pa su samim tim najpoznatiji prirodni spomenik ove vrste u Evropi.

Glavni vidikovac 

Ovi specifični oblici reljefa nastali su delovanjem kišnice na nekadašnju topografsku površinu. Spiranjem peska i šljunka ispod manjih ili većih kamenih blokova ostaju figure u obliku kula i piramida. Ipak, spoljašne sile (kiša, sneg, led, vetar) vremenom nagrizaju “kule”, ruše ih dok se usled spiranja tla stvaraju nove. Tako se zemljani stubovi “pomeraju”, uvlačeći se sve dublje u unutrašnjost planinske kose.

U narodu su tokom proteklih vekova ispredene brojne legende o nastanku ovog jedinstvenog fenomena. Nekada davno ovde su živeli skromni, mirni svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio “đavolju vodu” da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru. Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.

Po drugoj legendi, to su okamenjeni đavoli koje su nadmudrili đaci u opkladi…

…dok po trećoj legendi zemljane skulpture predstavljaju đavole, kojih su se ljudi oslobodili prenoćivši jednu noć pored crkvišta Svete Petke, koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih figura.

Svakako je zanimljivo i to da je Đavolja varoš bila najbolje plasirani evropski kandidat u svojoj kategoriji, kao jedan od 77 kandidata za sedam svetskih čuda prirode, a još je značajnije što je u trci bila sve do poslednjeg glasanja koje se završilo u leto 2010. godine.

Od glavnog vidikovca staza sada vodi dalje nizbrdo. Svega par minuta pešačenja vas deli od crkve Sv.Petke podignute na temeljima svetinje iz 13. veka. 

Za ovu crkvicu je vezano i jedno zanimljivo verovanje. Sveta Petka pomaže bolesnima i nevoljnima koji posete ovo mesto, pa otuda i verovanje da se maramicom dodirne bolno mesto i pomisli želja, a zatim veže na stub, kako bi sa maramicom sve muke i problemi (đavoli) ostali u Đavoljoj varoši. Maramice ostaju na ovom mestu 7 dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.

Bilo da idete ka kamenim skulpturama ili se vraćate od njih, na nekoliko mesta sa obe strane pešačke staze uočljive su rupe u zemlji. Te rupe su zapravo srednjovekovna rudarska okna koja već vekovima svedoče o rudarkoj tradiciji ovoga kraja. 

Pošto je čitav kraj oko Radan planine bogat rudom (aluminijum, gvožđe, zlato, srebro), srpski kralj Stefan Uroš I je u 13. veku doveo pleme Sase koji su bili vrsni rudari. Izvađena ruda je transportovana u mesto Rudare gde je obrađivana.

Originalni saski rudnici su tu i dan danas. Iako je jedno rudarsko okno prošireno i istraženo u dužini od oko 800 m, okna nisu uređena za turističke posete i zabranjen je ulazak u njih.

Ovaj vredan lokalitet stavljen je pod zaštitu još 1959. godine, a 1995. godine Đavolja varoš je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašena za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljena je u prvu kategoriju zaštite.

Lokalitet nije zahtevan za obilazak, treba vam nešto više od sat vremena da se prošetate i napravite krug. Zaista treba doći, uživo je sve lepše nego na slikama. 

Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…