Kada se priča o MotoGP tehnologiji i mehanici uglavnom se priča o kočnicama, ogibljenju, gumama, šasijama, agregatu, ali se malo priča o potrošnji goriva i količini goriva u rezervoaru. Na kraju krajeva, od zapremine rezervoara i goriva zavisi koliko će potencijal agregata motocikla na određenoj stazi biti iskorišten.
Kad timovi sve ostale komponente dovedu do savršenstva, ostaje da se posveti podešavanju elektronike tako da se iskoristi i poslednja kap goriva. Maksimalna propisana količina goriva koju timovi mogu da koriste iznosi tačno 22 litre goriva. Nije dozvoljen niti jedan mililitar preko toga, ali…
Opšte je poznato da na određenoj temperaturi određene tečnosti imaju određenu zapreminu, a tako je i sa benzinom. Svi timovi imaju inženjere koji su vredno učili i koji znaju za skupljanje i širenje tečnosti te su oduvek hladili gorivo da bi više goriva stalo u rezervoar.
Po pravilniku, gorivo sme da ima za 15 stepeni celzijusa nižu temperaturu od ambijentalne. Ako se trka vozi u 14:00 časova, organizator na monitorima u garažama timova u 13:00 časova istakne kolika je ambijentalna temperatura i timovi imaju pravo da smanje temeperaturu goriva za 15 stepeni celzijusa. Ako je ambijentalna temperatura 38 stepeni celzijusa, timovi hlade gorivo na 23 stepena celzijusa.
Timovi mere količinu goriva u kilogramima. Tako u rezervoar od 22 litre pri temperaturi od 15 stepeni celzijusa stane 16,5 kg goriva, dok pri temperaturi od 25 stepeni celzijusa stane 16,35 kg goriva. Za razliku od 10 stepeni celzijusa izgubi se 0,15 kg goriva. Možda to deluje zanemarljivo, ali u MotoGP šampionatu ta količina goriva može da znači mnogo po pitanju performansi, naročito u poslednjim krugovima trke.
Problem se javlja kad timovi ohlade gorivo i izađu na stazu. Kao posledica širenja usled povećanja temperature događa se da gorivo počne da preliva van rezervoara. Zbog ove pojave propisano je da svaki motocikl mora da ima prelivni rezervoar zapremine od 0,2 do 0,25 litre koji je sa rezervoarom povezan sa prelivnim cevčicama. Na kraju cevčica postoji nepovratni ventili koji ne dozvoljava da se gorivo koje je prelilo vrati u rezervoar.
Timovi često pre izlaska formacijskog kruga zatvaraju ove cevčice da bi sačuvali što više goriva. Aleks Brigs, Yamahin mehaničar izjavio je da tako sačuvaju dovoljno goriva za skoro ceo krug na određenim stazama. Najbitnije je sačuvati da gorivo ne pobegne u prvim momentima pred početak trke i pre nego što se oslobodi mesto u rezervoaru za slobodno širenje goriva.
Iz tog razloga na startu često viđate da se drže kišobrani iznad rezervoara kao i da se rezervoar pokriva aluminijumskom pokrivkom. Kada trka otpočne, dalju brigu oko potrošnje goriva vodi elektronika. Vozači u toku trke često menjaju mape upravo da bi sačuvali gorivo i gume. Neki timovi taktiziraju da uštede gorivo na početku trke, dok druge ekipe biraju drugačije taktike.
Svaka ekipa koristi gorivo proizvođača po izboru, a koje je prethodno prošlo tehnički pravila postavljena od strane MotoGP organizatora. Tako Honda koristi Repsol gorivo, Yamaha koristi Eneos, Ducati Shell gorivo itd. To su uglavnom specijalno napravljena goriva sa oktanskim brojem 100.
