Avantura do Korzike i nazad

Naš član foruma “doktor” 2010. godine sa svojom lepšom polovinom otišao je u avanturu do Korzike i nazad. Uživajte u ovoj lepoj avanturi.

Plan za ovogodišnje putovanje donet je još prošle godine. Odlazak na Korziku. Imao sam čitavu zimu da smislim gde, šta i kako. Od svega, jedno je bilo jasno, ne želim dva puta proći autoputem BG-ZG. To je predviđalo da idemo preko Crne Gore do Italije, onda preko Sardinije na Korziku gde bi se vozili nekoliko dana, pa nazad do Italije gde bi prošli kroz Dolomite u svrhu izbegavanja autoputa, svraćanje do Slovenije kako bi dopunili opremu i kući. Znači pravimo kružnu turu i malo vise trajekta…

Prvobitna ideja je bila da se iznajmi neki smeštaj koji bi bio baza i da se odatle kruži po ostrvu. Ovo je u suštini dobra varijanta jer za vrlo pristojnu lovu može da se iznajmi odlična kuća za više ljudi. Pošto nije bilo više ljudi spremnih za putovanje, mi smo odlučili da ponesemo opremu za kampovanje i tako omogućimo sebi da idemo gde hoćemo bez obaveze da se vraćamo u bazu. Kampovi su fenomenalni, pored mora, jeftini i ova varijanta je, takođe, super. Međutim, zbog vremenskih prilika, ni šator nije rastvoren nijednom.

Posto nismo rezervisali nikakav smeštaj, jedine rezervacije koje sam napravio bile su za 2 od 4 trajekta. Prvi na liniji Bar (MNE) -Bari (IT) i drugi na liniji Civitaveccia (IT) – Olbia (Sardinia, IT). Drugi trajekt je odabran jer iz Civitaveccie ne postoji direktna veza sa Korzikom, već mora preko Sardinije.

Neki okvirni plan puta je postojao, ali osim prve dve noći na trajektima, sve ostalo smo udradili spontano i ispostavilo sa da smo pravilno postupili.

13.05.2010.

 Došao je i dan polaska.

Treba doći do Bara u Crnoj Gori, pokupiti karte za ferry, ali pre toga se videti sa nekim drugarima sa V-strom foruma, Goranom i Nikom i svratiti do Gasha u piceriju. Pošto smo ovaj deo puta, do sada, prošli već više puta, ne pravimo previše stajanja i brzo smo u Crnoj Gori.

Dogovorio sam sa Goranom da se vidimo u Puleni, ali u Sutomoru. Stigao je i Niko, bivši Stromer, ali sada GS-ovac.

Malo bajkerskih priča, vec je poslepodne i eto nas u Baru. Podigli rezervisane karte i otišli u Pulenu da sačekamo ferry i upoznamo se sa Gashom. Tu nam je on dao malo saveta, popili smo piće i na ukrcavanje.

14.05.2010.

Prva noć na putovanju, budim se rano, već oko 05:00 i izlazim na palubu da gledam izlazak sunca. Predivan osećaj. Sunce koje se uzdiže iznad pučine začinjeno zvukom talasa.

U Bariju nas je sacekalo lepo vreme.

Taj dan je bilo planirano stići do Civitaveccie na ferry za Sardiniju. Imamo oko 600km, planiramo ići autoputem kako bi dobili na vremenu da obiđemo Pompeju. Garmin nas je i uz jedno moje krivo skretanje na raskrsnici, vrlo uspešno doveo do ulaska.

Tu sam motor parkirao pored jedne trafike koja prodaje klopu i piće, zamolio prodavačicu da ostavim kacige, i dao joj 5E. Naravno, ona je odbijajući pružila ruka. Ne znam kakvi su običaji, ipak je Napulj blizu, pa za svaki slučaj.

Pompeja je priča za sebe. Fenomenalno očuvan grad, koji je bio sadržajniji od mnogih gradova danas. Zatrpan je erupcijom vulkana Vezuva 79. godine, i do danas je ostalo još nekoliko delova koji nisu otkopani. Da smo imali vremena, sigurno bi joj posvetili makar jedan ceo dan. Ovako, zbog nedostatka vremena, dobili smo dozu na kašičicu, taman da imamo razloga da joj se ponovo vratimo. Na mene je ostavio neverovatan utisak.

Izlaz iz Pompeje je predviđao da omirišemo gradsku gužvu, jedno krivo skretanje, jedno uspešno vraćanje na pravi put i idemo dalje. Ovde sam se ja ponašao kao „pravi Garmin user“ tako što sam ignorisao njegove predloge za put do Civitaveccie. Ovaj deo puta, potpuno je poludeo i sve vreme je predlagao neku toliko suludu rutu, koja je u jednom trenutku išla sa obale Tirenskog preko obale Jadrnaskog mora do Civitaveccie. A vrhunac njegovog ludila je nastupio na petlji za isključenje sa kružnog autoputa oko Rima. Istu ovu rutu sam ukucao, kad smo se vratili, u Map source i predložena ruta je bila potpuno OK, baš ona kojom smo išli, tako da mi je njegovo ludilo ostalo totalna misterija.

Tog dana sam, na pumpi između Barija i Napulja, iskusio potencijanu mogućnost prevare dok sam sipao gorivo. Dao sam novčanicu od 100E da bih platio gorivo, pumpadžija mi je vratio kusur do 50E i napravio malu pauzu da vidi da li ću u brzini da strpam pare u džep. Pošto sam bio obazriv, sa ispruženom rukom sam čekao ostatak para, pa sam dobio nazad još 50E. Naravno, ovo se dogodilo narednih dana još nekoliko puta i potvrdilo moju sumnju da je u pitanju bila potencijalna prevara po sistemu APP (ako prođe prođe).

Na ulasku u Civitavecciu, počela je kišica, koja se nećkala čitavo veče do polaska. Luku smo lako našli, ali zgradu sa šalterima za podizanje karata, jedva. U okviru luke se nalaze razdvojeni dokovi za ukrcavanje, stara marina za ribarske brodove sa ribljom pijacom, kružni tok sa gomilom izlaza, naplatna rampa za izlaz sa autoputa, gomila putokaza, informacija…A u luci, svašta zanimljivo…

Na kraju smo se, uz par napravljenih prekršaja, ipak snasli. Brod na koji smo se ukrcali izgledao je impozantno i kabina je bila odlična. Jedino je kiša koja je napolju padala malo kvarila utisak.

Civitaveccia sa broda

15.05.2010.

Kiša je padala tokom cele noći. U Olbiu smo stigli vrlo rano, već oko 6.30 i dočekali puste, neprobuđene  ulice okupane sitnom kišicom i prilično hladno vreme. I mnogo motora spremnih za iskrcaj.

Trajekt za Korziku smo imali iz male luke, Santa Teresa Galura, do koje smo imali oko 85 km. Da je bilo lepše i toplije vreme, imali bismo malo više volje da barem malo osetimo čari Sardinije, ali ovako, samo smo prošli planiranom rutom. Iza tmurnog jutra nazirali su se fenomenalni predeli prošarani odličnim krivudavim putevima. Već oko 8:30, stigli smo u port da kupimo kartu za Korziku. Tu nastupa prvo iznenađenje, karte za motore za prvi trajekt u 10:00 su prodate i moramo da čekamo sledeći u 11.00. Pogledam na dokove i nigde nijednog motora, ali ubrzo počinje da se formira kolona za ukrcavanje.

Nastavak putopisa “Avantura do Korzike i nazad” možete pročitati u temi na forumu.

Aktuelni broj našeg BJBikers časopisa broj 5 nalazi se na “MojKiosk” kioscima. Ne propustite priliku da nabavite svoj primerak časopisa!