Aprilia je dobro uzdrmala tržište sa tri modela koji dele identičan agregat. Jedan od tih modela je Aprilia Tuareg 660, motocikl koji su strani mediji hvalili već od prvih testova. Interesovalo nas je po čemu je Tuareg 660 toliko dobar, te smo sa zvaničnim uvoznikom za Piaggio grupaciju, firmom P.G.S. dogovorili višednevni test.
Kao i našim ranijim testovima, i ovaj motocikl smo vozili u svim uslovima. To podrazumeva vožnju u dnevnim i noćnim uslovima, kao i blažu off road vožnju. Imao sam tu sreću (ili nesreću) da sam Tuareg 660 vozio po izuzetno toplom vremenu, ali i po dosadnoj i jakoj kiši. Nekoliko puta sam sa asfalta sišao na blaži off road, tačnije na nasipe i atarske puteve. Te vožnje bile su takođe po suvom, ali i blatnjavom terenu.
Prvi utisak
Mimo dosadašnjeg običaja da odmah počnem sa tehničkim detaljima, prvi deo teksta bih iskoristio da napišem par reči o prvom kontaktu i prvim kilometrima. Aprilia nije zamislila da Tuareg 660 bude gradski motocikl. Budući da sam ga pokupio u Beogradu u časovima kada saobraćajna gužva postaje sve veća, to je značilo da me je čekalo provlačenje i da je trebalo da se naoružam strpljenjem.
Pozitivna stvar je što kad sednete na Tuareg 660 veoma brzo steknete poverenje u njega. Motocikl je dobro izbalansiran i stičete utisak da je lagan i sve da inpute od vozača sluša bez prigovora. Gradsku gužvu nisam nešto osetio i vrlo brzo sam se izvukao iz grada. Ukratko: vrlo brzo se sa vi, prelazi na ti.
Verovatno najpovozniji agregat u klasi
Spominjao sam u prvom pasusu da je Aprilia svoj dvocilindrični agregat ugradila u tri modela. Ta tri modela su RS660, Tuono 660 i zvezda današnjeg teksta Tuareg 660. Iako se radi o dvocilindričnom rednom agregatu zapremine 659 cm3, ipak postoje neke razlike u agregatu koji Tuareg 660 koristi.
Pošto je reč o motociklu koji je predviđen i za vožnje van asfalta, karter je plići kako bi se dobilo veće rastojanje od tla. Snaga na agregatu je smanjena na 80 KS. Aprilia je mudro shvatila da velika snaga ne znači puno na off road terenima, već da je potrebna nešto linearnija isporuka snage i nešto više snage na nižim obrtajima.
Zato su optimizovali isporuku snage preko tajminga otvaranja i zatvaranja ventila kao i drugačije mape rada agregata. Tuareg 660 isporučuje 80 KS na 9.000 O/Min i maksimalni obrtni moment od 70 Nm na 6.500 O/Min.
Za isporuku snage bih rekao samo jednu rečenicu: Aprilia Tuareg 660 ima najbolju isporuku snage u poređenju sa svim dvocilindričnim agregatima koje sam imao prilike da probam u ovoj klasi!
Da pojasnim malo bolje: već od 3.000 O/Min agregat gotovo linearno isporučuje snagu sve do crvenog polja koje se nalazi na oko 10.000 O/Min. Od tih 3.000 O/Min nema nijedne rupe ili cimanja, a snaga je konstantna i stiče se utisak da agregat ima više snage nego što zaista ima. U bilo kom stepenu prenosa da se nalazite, Tuareg 660 ne okleva već momentalno povlači.
Menjač je dobro odmeren, malo je tvrđi prilikom promena stepena prenosa, ali je precizan i uvek ga lepo osetite kada promenite brzinu.
Još jedna dobra stvar ovog agregata je i ekonomičnost. Na kraju testa prosečna potrošnja je iznosila oko 4,7 – 4,8 litara na 100 kilometara.
Jedina mana koja se može uputiti agregatu je mali trzaj koji se poneka dogodi na konstantnom gasu na niskim obrtajima. Za to postoji razlog koji je karakterističan za sve motocikle manje radne zapremine sa EURO5 emisionim standardom. Naime, svi motocikli sa standardnim izduvnim sistemom i standardnom mapom pate od problema da rade “siromašno” na niskim obrtajima kako bi se zadovoljili emisioni standardi te zato ume da se javi taj problem. Konkretno, na Tuaregu se taj trzaj javi na 3.000 O/Min na konstantnom gasu.
U gradskoj vožnji i na visokim temperaturama (kao i u off road vožnji, pri češćim stajanjima ili vožnji pri maloj brzini) ventilator se uključivao po potrebi. Temperatura od agregata se nije puno osetila, osim malo sa desne strane sa koje prolazi auspuh, ali sve u granicama normale.
Tuareg 660 nije stidljiv po pitanju maksimalne brzine i u svojoj kategoriji lagano odnosi titulu najbržeg adventure motocikla. Najveća maksimalna brzina postignuta tokom testa iznosila je 205 km/h. Yamaha Tenere 700 pada na drugo mesto sa maksimalnom brzinom od 195 km/h.
Aprilia maher za pravljenje šasija
Na rezervoaru ne stoji uzaludno nalepnica koja nas podseća na 54 titule koje je Aprilia osvojila u 125, 250 i WSBK šampionatima. Ogibljenje i šasija su fantastično ukombinovani u jednu celinu. Stabilnost i upravljivost su dve karakteristike koje se ističu na ovom motociklu.
Šasija je napravljena od čeličnih cevi sa aluminijumskim nosačima. Za razliku od RS660 i Tuona 660 na kojim se agregat kači na tri, odnosno dva mesta, Tuareg 660 ima kačenja agregata na šasiju na čak 6 mesta. Osim što više mesta kačenja donosi veću sigurnost da neće doći do pucanja nosača, to takođe doprinosi i većoj krutosti šasije. Ipak, šasija nije previše kruta, što se da osetiti kada se motocikl potera malo brže kroz krivine na asfaltu.
Dobra šasija je upakovana sa kvalitetnim i odličnom ogibljenjem. Napred se nalazi Kayaba prednja viljuška sa prečnikom štapova od 43 mm i hodom od 240 mm i progresivnim oprugama unutar štapova. Prednja viljuška je potpuno podesiva. Ono što me je iznenadilo je to što za vožnju na asfaltu gotovo da nisam morao da pipam podešavanja. Prednja viljuška je bila dovoljno čvrsta da omogući dobro upravljanje i ulazak u krivine, a pri tome je lepo upijala neravnine. Za silazak sa asfalta je potrebno malo “omeškati” prednju viljušku. Zadnji amortizer takođe ima hod od 240 mm i mogućnost podešavanja.
Još jedna stvar sa kojom Aprilia Tuareg 660 može da se pohvali su kočnice. Aprilia očigledno nije štedela jer kompletan kočioni sistem potpisuje Brembo. Napred se nalaze dva diska prečnika 300 mm i dvoklipne kočione čeljusti i Brembo aksijalno postavljen kočioni cilindar. Kočnice funkcionišu odlično. Poluga kočnice je podešena tako da odmah počinje da “grize” i zatim je doziranje kočnice konstantno. Zadnja kočnica ima disk prečnika 260 mm i ona se takođe dosta lako dozira, što je bitno za off road vožnju, kada se ABS isključi.
Ceo motocikl je dobro izbalansiran. Međuosovinsko rastojanje iznosi 1.525 mm sa dobro raspoređenom i izbalansiranom masom od 187 kg bez tečnosti, odnosno 204 kg sa svim tečnostima. Subjektivan osećaj je da Tuareg nema više od 200 kg i lako je manevrisati sa njim i u mestu. U tu težinu svakako spada i rezervoar zapremine 18 litara.
Rezervoar je podeljen na dva dela kako bi se izbegla destabilizacija motocikla prilikom bućkanja goriva pri off road vožnji. To je sa sobom povuklo jednu posledicu koja se ispoljava pri točenju goriva. Prilikom sipanja goriva u rezervoar, morate ili držati motocikl uspravnim ili ga par puta promućkati kako bi se gorivo rasporedilo i vazduh istisnuo. Ukoliko to ne uradite, ostane mesta za još oko 0,5 litara goriva.
Nekoliko utisaka sa vožnje
Da napravim malu digresiju i napišem par reči o vožnji na asfaltu, na otvorenom putu. Tuareg 660 se na asfaltu ponaša kao sportski motocikl. Ulazak u krivine je dosta agresivan i motocikl lako “pada” u krivinu, a pri prolasku kroz krivinu i na izlazu ima tendenciju da sužava putanju. Tako da koliko god brzo da uđete u krivinu, na izlazu uhvatite sebe da sečete belu liniju sa unutrašnje strane. Nekoliko puta mi je prošlo kroz glavu kako bi bilo super da Tuareg 660 ima neke putne gume, jer je jedini limit za dobru vožnju na asfaltu upravo guma koja poseduje krampone i koja je predviđena i za off road. Tako da sam kroz par krivina tačno vozio na bočnim kramponima što mi je govorilo da je guma na limitu i da ne bi trebalo dalje da se igram, osim ako ne želim da kupim motocikl.
Pri naglom kočenju motocikl ostaje stabilan. Za stabilnost je delom zaslužna odlična šasija i ogibljenje, a delom dobre kočnice i ABS koji dobro funkcioniše. O ABS-u i elektronici imam da kažem par reči i to ću učiniti kasnije u tekstu.
U kišnim uslovima na asfaltu Tuareg 660 dobija visoku ocenu. Nijednog momenta nisam osetio nestabilnost pri vožnji po kiši, čak ni pri većim brzinama. Kombinacija gume – ogibljenje – šasija rade odlično, daju dobar povratni osećaj i ulivaju samopouzdanje.
Jedino sam u off road uslovima imao nešto više klizanja. Banatsko blato se hvatalo na krampone guma i to je bio jedini problem da sam klizao nešto više i imao blage gubitke kontrole.
Zaštita od vetra, udobnost…
Kada je reč o udobnosti, na Tuaregu se sedi u uspravnom položaju. Nogostupi i sedište su postavljeni tako da su noge uvek u normalnom položaju i nema zamaranja tokom dužih vožnji. Upravljač je postavljen uspravno i široko, što pored dobre upravljivosti doprinosi i smanjenju zamora.
Rezervoar i deo bočnih oklopa dobro štite od vetra, kao i štitnici ručki koji dolaze u paketu standardne opreme. Vetrobran je uzak i solidno štiti od vetra. Konkretno, na moju visinu od 187 cm je nedostajalo da vizir bude viši za 3-4 cm kako ne bih osetio vetar na kacigi. U ovom slučaju je vetar udarao negde u predelu čela, doduše, ne jako, ali se osetilo.
Sedište je usko i nešto tvrđe, ali može se u cugu voziti i do sat vremena bez problema. Udobnije je u poređenju sa Tenere 700. Na žalost, test sa suvozačem je ovog puta izostao tako da komentar suvozača na udobnost ne postoji.
Par reči o elektronici
Aprilia je među prvim proizvođačima koji je u adventure motocikl srednje radne zapremine ugradila dosta elektronike. Poseduje 4 režima vožnje, od kojih su 2 režima potpuno podesiva. Poseduje ABS koji se može isključiti na prednjem i zadnjem točku. Kontrola proklizavanja (ATC), isporuka snage, i motorno kočenje imaju 4 nivoa osetljivosti koje možete podesiti i prilagoditi prema vašim potrebama.
U praksi to dobro funkcioniše. Osećaj pri doziranju gasa je sličan kao i kada se gas dozira preko sajle. Ride-by-wire sistem i ručica gasa imaju opruga koja dosta dobro oponaša ponašanje sajle gasa. Kontrola proklizavanja na nivou 3 prekida svako proklizavanje zadnjeg točka, dok nivo 2 dozvoljava blago proklizavanje, a na nivou 1 je kontrola proklizavanja podešena tako da dozvoljava prilično proklizavanja. Aprilia je lepo optimizovala kontrolu proklizavanja i npr. na nivou 2 ne prekida naglo proklizavanje, već sve deluje uglađeno.
Isto važi i za svaki nivo motornog kočenja ili isporuke snage. Tačno se osete razlike između nivoa, tako da za svaku situaciju možete podesiti isporuku snage u skladu sa potrebama. TFT instrument tabla ime sve one podatke koji su i više nego potrebni tokom vožnje, poput trenutne i prosečne potrošnje goriva, odabranog režima vožnje, nivoa kontrole proklizavanja, količine goriva, odabranog stepena prenosa, itd. U podmeniju je moguće promeniti parametre za režim vožnje, ali je u taj podmeni moguće ući samo kada motocikl stoji u mestu. Promene režima vožnje se inače vrše putem dugmeta na desnoj strani upravljača.
Od korisnih stvarčica, Tuareg 660 poseduje i tempomat. Sva podešavanja i promene se obavljaju putem prekidača na desnoj strani upravljača. Sami prekidači su kvalitetno odrađeni i pružaju dobar osećaj prilikom stiskanja i u kožnim rukavicama.
LED svetlosna grupa dobro radi svoj posao. Moram da pohvalim jednu stvar koja je na današnjim motociklima iz nekog razloga teško dostupna – podešavanje farova. Koliko god vam se smešnim činilo ovo što pišem, ali Aprilia Tuareg 660 ima lako dostupne vijke za podešavanje visine svetlosnog snopa. Dobar deo novijih motocikala koje sam imao prilike da testiram imaju toliko skriveno podešavanje farova, da mu je gotovo nemoguće prići, a da ne rasturate prednji deo motocikla.
Da li je najbolja u klasi?
Aprilia Tuareg 660 trenutno ima tri direktna protivnika – Yamahu Tenere 700 i novi Moto Morini X Cape. Definitivno je bolja od ova pomenuta konkurenta. Od Tenere 700 i X Cape-a je izdvaja jači agregat, kvalitetnije ogibljenje i elektronski paket. Ono što Tuaregu 660 ne ide na ruku je cena od 12.000 EUR, što ga čini skupljim od konkurentne mu Tenere 700 koja košta 10.840 EUR.
Cena se lako opravdava kvalitetnijim ogibljenjem, snažnijim agregatom i elektronskim paketom koji na Tenere 700 izostaje. Kada se sve to uzme u obzir razlika u ceni od 1160 EUR ipak ide u koristi Tuareg 660 modela, ali se to na kraju ipak svodi na preferencu kupca.
Aprilia je bez sumnje sa Tuareg 660 modelom ozbiljno uzdrmala tržište i cenim da će biti reper za sve naredne adventure motocikle u ovoj kategoriji. Proizvođači će sada morati da se dobro potrude i naprave korak napred kako bi se držali u ravni sa Aprilijom jer su joj trenutno sigurno u zavetrini. Posle testa, kada su se kockice složile, zaključak je da je Tuareg 660 svestrani avanturista koji može da vas odvede gde god poželite. Jedan je od retkih, pravih dual sport motocikala, kategorija motocikala koja polako izumire.
Za više informacija o ceni ili ukoliko želite da vidite motocikl uživo, to možete učiniti u P.G.S. firmi koja se nalazi na adresi Vladimira Popovića 48a,Blok 19a 11070, NBGD ili možete posetiti njihov veb sajt: www.piaggio.rs
Ukoliko imate iskustva sa Aprilia Tuareg 660 motociklom ili jednostavno želite da ostavite svoj utisak ili zapažanje, to možete uraditi u temi na forumu klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
