Sunčan, lep i topao april i praznici su dobar momenat za otputovati negde. To negde za ekipu iz današnjeg putopisa bila je destinacija – Peloponez! Naš član foruma doktor putešestvije odabrane ekipe prelomio je u putopis sa naslovom: Bukvalno, sve! – Peloponez 2024. Uživajte u putopisu!
Ovogodišnji izbor destinacije za našu, već godinama tradicionalnu prolećnu turu, završio se izborom Peloponeza. Izbor nije bio previše težak, iako su neke destinacije već bile u užem izboru. Jednostavno, Grčka je izvanredna moto destinacija, posebno na početku i kraju sezone, kada nema previše turista i cene su prihvatljivije. Dobrih puteva, lepih mesta i ukusne hrane nikada nije nedostajalo. Na Peloponezu sam bio već 2 puta motorom u proteklih 20-ak godina, ali oba puta, nedostajalo je dana, pa se svodilo na zagrebavanje površine. Makar se potencijal mogao naslutiti, što je i bio glavni adut prilikom donošenja odluke. Termin, takođe uobičajen…spojeni Uskrs i 1. maj, start petak 26. april.
Što se tiče ekipe, u pitanju je stara i proverena ekipa, povremeno osvežena nekim novim članom.
– doktor i Milica, Yamaha XT 1200 Z
– Čamo i Sanja, Kawasaki Versys 1000
– Boban i Mina, Yamaha Tracer 900
– Nikola i Natalija, KTM 1290 Adventure R
– Srećko i Anđelija, BMW R 1200 GS
– Aleksa, BMW R 1250 GS LC
– Mrške, Suzuki Burgman 650
– Vlado, BMW F 800 GS
– Žile, Yamaha Tracer 900 GT
Rute za turu sam osmišljavao mesecima. Nije mi se dalo da uklopim dnevne kilometraže sa mestima koja želimo da obiđemo, a da ne prolazimo previše istim putem. U više navrata sam se vraćao pravljenju ruta i stalno sam odustajao pre nego što bi ih složio… Sve do jednog dana kada su se rute krojile same. Posle smo Nikola i ja rute pretvorili u trekove koristeći online site gpx.studio.
Tokom prethodnih godina, složili smo se da bi nam jedan slobodan dan bez vožnje dobrodošao, ukoliko je moguće, pa smo ga ove godine planirali. Nije ga bilo baš bukvalno, ali ta mogućnost nam je omogućila da budemo rasterećeniji tamo gde smo želeli više da kuliramo.
Još jednu stvar smo usvojili prethodnih godina, a to je polazak dan ranije posle posla. Na taj način rasterećujemo dnevnu kilometražu u odlasku kada obično ima više kilometara, kako bi na destinaciji imali manje dnevne kilometraže.
Pošto već godinama putujemo u terminu Uskrsa i 1. maja, kada sa najmanje uzetih dana sa posla, dobijamo najveći broj dana u komadu. Ovoga puta start je u petak 26. aprila.
Prvobitna ideja je da noćimo na potezu Plav/Gusinje, dokle taman dobacujemo za popodne. Međutim, neobično hladno vreme neposredno do pred polazak, doprinelo je da promenimo odluku, pa smo prvo veče noćili u Podgorici. Uglavnom dobro poznat put. Jedna od značajnih novina na putu je tunel kojim se iz pravca Berana izlazi prema Kolašinu i na taj način izbegne dodatnih sat i po zaobilaženjem preko Mojkovca. Uz to predeli od Berana do tunela su fantastični, bukvalno kao na Alpima.
Na ovim turama sa većim brojem ljudi, noćimo uglavnom u smeštajima sa doručkom iz praktičnih razloga. Ovoga puta, to je bila Crnogorska kuća. Večera i par piva u hotelskom restoranu i možemo na počinak.
U Podgorici nas je dočekalo sunčano jutro i obećavalo dobar dan za vožnju. Po planu je da prođemo čitavu Albaniju i da noćimo oko Igumenice, eventualno ako dobacimo do Sivote. Nismo nameravali trošiti vreme po Albaniji, svi smo bili više puta, a i suština je što više vremena iskoristiti na Peloponezu. Shodno tome biramo i rutu kroz Albaniju.
Ubrzo nakon polaska stižemo na albansku granicu i bez mnogo zadžavanja nastavljamo dalje. Vrlo brzo smo u kolonama koje su između Skadra i Drača uobičajena pojava. Alternativni pravac ne postoji, predeli i nisu previše fotogenični, ali mora da se prođe. Znam od ranije da je na tom delu gužva i van sezone. Osim kratke pauze ispred Drača za kafu i kolač, ne pauziramo previše. Nakon Drača, gužva prestaje, a kada smo se posle Fiera odvojili prema Đirokastru i vožnja postaje pravo uživanje.
Kako je vreme ručku, jedinu malo dužu pauzu pravimo u restoranu u klisuri reke Drinos. Zanimljivo je što vodopad prolazi bukvalno kroz restoran, pa smo se lako odlučili da klopamo pastrmku. Ispred restorana, neka baba sa kozom prodaje domaće proizvode gde smo kupili maslinovo ulje odličnog kvaliteta za upola cene iz Grčke.
Ubrzo nakon polaska iz restorana, skrećemo na novi put za Sarande. Vijuga kroz planinske predele, odličnog je kvaliteta, i istinsko je uživanje za vožnju. U nastavku prema granici sa Grčkom, takođe je je nov put, pa je sve do granice uživanje na max.
Na granici se dešava zanimljiva situacija. Prolazimo albanski deo granice, pa onda grčki i tu odmah stajemo da se sačekamo. Dok smo tu stajali, grupa poljskih motociklista prolazi kroz grčki deo granice bez zaustavljanja i odlaze, verovatno misleći da je granica integrisana. Nekoliko minuta kasnije krećemo i mi i već posle par kilometara nailazimo na policiju koja ih je zaustavila i zaustavljaju i nas. U prvi mah su mislili da smo svi skupa, pa su od svakoga tražili pasoš na uvid kako bi se uverili da smo granicu prešli legalno. Mi nastavljamo dalje, a poljaci ostaju sa policijom da razreže problem.
Nismo loši sa prolaznim vremenom i vozimo sve do Sivote. Uz put, posmatramo plaže sa strane na kojima je već parkiran veliki broj kampera. Smeštaj smo rezervisali na uzvišenju iznad mora na samom ulasku u Sivotu. Deo ekipe odlazi u nabavku do grada, a ostali sa terase uživamo u prelopom pogledu i zalasku sunca.
Jutro nam donosi još lepši pogled, okupan suncem. Polako se spremamo i kako se ko spremi, silazi do grada u jedan cafe/pekara lokal gde smo se dogovorili da doručkujemo i popijemo kafu.
Današnji dan počinjemo vožnjom uz more, ili barem sa pogledom na more. Na jednoj od pumpi pravimo pauzu. Ispostavlja se da je iza pumpe, prema moru, veoma lepo uređen park.
Nema puno stajanja, vozimo i uživamo. Od Preveze se kačimo na autoput prema mostu Antirio – Rio, kako bi popravili prolazno vreme. U ovom delu nema mnogo alternativa za izbegavanje puta, a jedinu smislenu alternativu smo vozili pre dve godine, prilikom odlaska na Krit.
Čim smo ušli na Peloponez, odmah skrećemo na potez pored mora sa pogledom na ovaj impresivni most. Tu je čitav niz kafea, pa biramo jedan da malo iskuliramo.
Odmah na izlasku iz Patre, odvajamo se na put koji ide kroz unutrašnjost u pravcu Olimpije.
Prvobitni plan je bio da se dođe do Olimpije, gde bi se obišao lokalitet, pa nastavili dalje i noćili u nekom od planinskih sela. Međutim, još pre polaska, potpuno slučajno saznajem da arheološki lokalitet radi samo do 15 sati, što dovodi do inicijalne promene plana. Tražićemo smeštaj u okolini, pa ujutru nakon obilaska nastaviti dalje. Mi, inače, smeštaj vrlo retko rezervišemo unapred, već u toku popodneva za uveče. Tako smo radili i na ovoj turi. Delimično je izbor smeštaja sužen, jer je predsezona pa nisu svi smeštaji ni aktivni. Uglavnom, rezervišemo smeštaj Ileas Bungalows Village u mestu Glifa. U pitanju je kompleks sa nekoliko kućica, vrlo lepo uređen. Čak je i vlasnik motociklista, pa dobijamo i kućicu viška gratis kako bi se što komfornije smestili.
U blizini smeštaja je prilično lep restoran, koji nam je i gazda takođe preporučio. Tu se baš opuštamo, i sa klopom i sa pićem.
Nastavak putopisa Bukvalno, sve! – Peloponez 2024. možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
