Ove nedelje napustio nas je legendarni Đankarlo Morbideli, čovek koji je ceo svoj život posvetio trkanju i pravljenju motocikala. U čast ovom velikom vizionaru, donosimo vam priču o njegovom životu.
Đankarlo Morbideli (Giancarlo Morbidelli) rođen je 1938. godine u Italiji u mestu Pezaro. Od malih nogu Morbideli je bio veoma dobar đak u školi. Po završetku osnovne i srednje škole završio je za inženjera i ubrzo je osnovao fabriku koja se pravila proizvodnjom nameštaja i nekih komponenti za entrijere automobila.
Međutim, Morbidelijeva velika strast bili su motocikli i trkanje. Benelli fabrika motocikala nalazila se u blizini Morbidelijeve fabrike i celog svog života bio je okružen motociklima. Kako bi bolje promovisao svoju firmu, a i da bi ostvario svoju strast, Morbideli je 1968. godine u svojoj tridesetoj godini odlučio da učestvuje na trkama. Za motocikl je odabrao Benelli 50 koji je modifikovao prema svojim potrebama, pokušavajući da izvuče još snage i bolje performanse.
Nije zabeleženo kako je Morbideli prošao na toj trci, ali mu se tada javila ideja da umesto modifikovanja postojećih motocikala, jednostavno napravi svoj trkački motocikl. Ta ideja učiniće Đankarla Morbidelija veoma poznatim, a njegovi motocikli postaće najtraženiji za potrebe trkanja.
Prvi koraci u izradi motocikala i uspesi Morbidelija
Iako je bio veoma sposoban, Morbideli nije ipak sam mogao da napravi kompletan motocikl. U pomoć je pozvao Franka Riđinija (Franco Ringhini) koji je neposredno pre toga napustio Guazzoni fabriku motocikala. Tako je počela Morbidelijeva i Riđinijeva saradnja iz koje je proizašlo nekoliko uspešnih trkačkih motocikala.
Morbideli i Riđini veoma brzo su napravili motocikl od 50 cm³ sa kojim su rešili da se oprobaju na trkačkoj stazi. Plan je bio da se nastupi sa dva motocikla. Riđini je bio jedan od dva vozača u ekipi. Budući da je Morbideli više nije želeo da se trka, bio im je potreban drugi vozač. Izbor je pao na čuvenog Eugenija Lazarinija (Eugenio Lazzarini). Lazarini je ranije već vozio za Morbidelija, tako da je dogovor ubrzo postignut i Morbidelijeva ekipa bila je potpuna.
Prvi nastup Morbidelijevi motocikli imali su na trci u Jugoslaviji kada u Lazarini i Riđini osvojili prvu i drugu poziciju! Entuzijazam u Morbidelijevoj ekipi podigao se na viši nivo kada je Lazarini na GP -u Istočne Nemačke osvojio šestu poziciju.
Motocikl koji je Lazarinija doveo do pobede i šeste pozicije na GP -u Istočne Nemačke bio je jednocilindrični dvotaktni agregat radne zapremine 49,8 cm³. Riđini i Morbideli razvili su nekoliko inovativnih stvari na ovom motociklu, poput usisa preko roto – diska i vodenog hlađenja. Taj motocikl posedovao je šestostepeni menjač, a gorivom se napajao preko Dell’Orto karburatora prečnika 24 mm. Motocikl je isporučivao 10 KS pri 11.500 O/min uz maksimalnu brzinu od 160 km/h. Samo posle par meseci, za sezonu 1970. godine razvili su i agregat maksimalne snage 13,5 KS pri 14.500 O/min, a maksimalna brzina iznosila je 169 km/h.
Novi motocikli, nove kategorije i novi uspesi
Nošen uspesima u kategoriji do 50 cm³, Morbideli odlučuje da razvije novi motocikl i da se takmiči i u kategoriji do 125 cm³. Sa tom svrhom Riđini dizajnira novi agregat. Zajedničkim snagama konstruišu dvocilindrični dvotaktni agregat zapremine 121,03 cm³. Hod klipova ostao je isti kao na verziji od 50 cm³ (39,8 mm), ali je prečnik klpova povećan na 44 mm. Zidovi cilindara bili su presvučeni hromom, a napajanje gorivom vršeno je preko dva Dell’Orto SSI karburatora prečnika 27 mm. Maksimalna snaga ovog agregata iznosila je oko 30 KS. Agregat je imao suvo kvačilo, sistem paljenja preko bobine. Kočnice su bile marke Fontana, a ogibljenje marke Ceriani.
Prvu trka na Morbideli 125 motociklu vozio je upravo i Riđini koji je dizajnirao ovaj agregat. Trka je vožena na Modeni, a Riđini je osvojio odličnu petu poziciju što je pokazalo veliki potencijal tog motocikla. Kada je uvideo da bi u klasi do 125 cm³ mogao da ostvari dobre rezultate, Morbideli je angažovao Žliberta Parlotija (Gilberto Parlotti). Parloti je i više nego ispunio Morbidelijeva očekivanja. Na stazi Brno u okvir GP šampionata Parloti je doneo Morbideliju pobedu! Ta pobeda bila je prva za italijanskog vozača još od 1960. godine kada je Karlo Ubiali pobedio na MV Agusti.
Tokom 1971. godine, Morbideli je sa svojim motociklima učestvovao u dve kategorije. Alberto Jeva je vozi u kategoriji do 50 cm³, a Parloti je angažovan da vozi u 125 cm³. Najbolji rezultat koji je Jeva ostvario bila je deveto mesto na trci u Italiji. Zbog loših rezultata u kategoriji do 50 cm³, Morbideli je rešio da se povuče i ne učestvuje u toj kategoriji.
Parloti se sa druge strane dobro pokazao 1971. godine u kategoriji do 125 cm³. Osvojio je dva druga mesta na trkama u Austriji i Zapadnoj Nemačkoj. Iako se Parloti dobro pokazao, motocikl baš i nije. Posle osvojene dve druge pozicije usledio je niz tehničkih problema zbog kojih Parloti nije završio nekoliko trka. Problemi sa motociklom rešeni su do kraja sezone, koju je Parloti u stilu završio pobedom na Monci i to ni manje ni više nego u duelu protiv legendi Anhel Nieta i Bari Šina.
Tragedija za trkački tim Morbidelija
Đankarlo Morbideli i njegova ekipa fantastično su započeli 1972. godinu. Parloti je na prve četiri trke zabeležio dve pobede, jedno drugo i jedno treće mesto. Zatim je na red došla čuvena TT trka na ostrvu Man. Ta trka je tada bila uvrštena u GP kalendar. Anhel Nieto, Parlotijev glavni rival za titulu u kategoriji do 125 cm³ rešio je da ne učestvuje na toj trci. Nieto nije bio sam, jer su sličnu odluku doneli mnogi vozači.
Parloti je rešio da ušestvuje na TT trci kako bi utvrdio vođstvo u šampionatu. Otišao je ostrvo Man nekoliko dana pre trke. Tokom svog boravka Parloti je na svom Ducati -ju 750 odvezao više od 50 krugova putevima ostrva Man kako bi bolje upoznao deonicu na kojoj će se voziti trka.
Sama trka vožena je po kiši, a Parloti je već posle prvog kruga imao prednost od 18 sekundi u odnosu na drugoplasiranog Mortimera na Yamahi. Na žalost, Parloti je na početku drugog kruga doživeo pad prilikom kojeg je poginuo na licu mesta. Parlotijeva pogibija izuzetno je pogodila Morbidelija, ali i čitav šampionat. Posle te tragedije, vozači su vršili pritisak da se TT izbaci iz GP kalendara.
Novi projekti i novi izazovi za Morbidelija
Jedna stvar koju niko nije znao, a koja je vezana za period saradnje između Morbidelija i Parlotija je to da su u tajnosti testirali i pripremali motocikl od 350 cm³. Morbideli je bio rešen da uđe i u kategoriju do 350 cm³, ali je na žalost taj projekat morao da sačeka još koju godinu.
Ipak, motocikl od 350 cm³ je konstruisan. Prvo je 1972. godine napravljen agregat koji se ugrađivao u ram poprečno. Bio je to četvorocilindirčni agregat sa cilindrima postavljenim horizontalno u odnosu na asfalt, a napajanje se vršilo preko dva roto diska i dva vertikalno postavljena karburatora. Međutim, taj motocikl nikad nije doživeo da bude testiran jer je Jawa već izbacila sličan motocikl.
Đankarlo Morbideli nije očajavao. Već 1973. godine pravljen je drugi agregat, ovog puta potpuno drugačiji od prethodnog. Agregat je imao četiri cilindra sa dve zasebne radilice sa jednim pomoćnim vratilom i vodenim hlađenjem. Snaga tog agregata iznosila je u tadašnje vreme velikih 95 KS pri 14.000 O/min. Međutim, agregat je proizvodio velike vibracije koje su uticale na ubrzano oštećenje menjača. Problem je otklonjen tako što je snaga agregata smanjena na 65 KS.
Za 1974. godinu, Morbideli je napravio velike promene u svojoj ekipi. U tim je došao novi dizajner, Jor Muler koji je imao veliko iskustvo u dizajniranju trkačkih motocikala. Morbideli je za vozača doveo Paolo Pierija, a kako bi dodatno ojačao ekipu Morbideli je rešio da nastupa sa dva vozača. Drugi vozač bio je Pjer-Paolo Bianki. Budući da je Muler u Morbideli stigao tek 28. februara 1974. godine, to je značilo da novi motocikl neće biti spreman za početak sezone.
Nova saradnja na relaciji Morbideli – Muler donela je novi dvocilindrični dvotaktni agregat. Muler je imao filozofiju da sve komponente agregata moraju biti vrhunskog kvaliteta, preciznosti i završne obrade. Tako su počele sveobuhvatne pripreme za sezonu 1975. godine, sa tim što je plan bio da motocikl bude gotov krajem 1974. godine, kako bi ga testirali na poslednjoj trci.
Muler je napravio dvocilindrični agregat radne zapremine 124,1 cm³. Na ovom motocikl neizostavna stvar bio je usis preko roto diska i Mikuni karburatori prečnika 28 mm. Već smo spomenuli da je Muler veoma vodio računa o kvalitetu materijala i završnoj obradi. Da bismo to bolje dočarali, opisaćemo komponente koje su ugrađene u agregat.
Klip sa jednom karikom debljine 1 mm proizvodila je čuvena firma Mahle iz Nemačke. Klip je podnosio kompresioni odnos od 15,5:1, a podmazivanje je vršeno uljem u odnosu 20:1. Ojačana radilica stizala je takođe iz Nemačke, ali iz firme Hoekle. Unutrašnji zidovi cilindara presvučeni su specijalnom legurom nikasila. Šestostepeni menjač bio je pažljivo odmeren i napravljen. Višestruko suvo kvačilo posedovalo je osam sinterovanih bronzanih lamela i sedam čeličnih.
Paljenje agregata bilo je podešeno na 1 mm pre GMT i vršeno je preko bobine i Champion N82G svećice. Obrtomer je bio marke Krober i prikazivao je raspon od 6.000 – 16.000 O/min. Vozač je morao da održava raspon između 10.000 – 14.200 O/min jer je u tom rasponu agregat isporučivao optimalnu snagu. Maksimalna snaga ovog motocikla iznosila je za to doba veoma velikih 42 KS pri 14.000 O/min.
Točkovi su pravljeni od legura magnezijuma, a za kočenje bila su zadužena tri Brembo diska (dva napred, jedan nazad) prečnika 216 mm.
Ovako spreman motocikl imao je suvu težinu od 75 kg. Na stazi Spa Frankoršamp Morbidelli 125 bio je u stanju da postigne maksimalnu brzinu od 235 km/h.
Svoj debi u GP prvenstvu Morbideli i njegova ekipa imali su 25. avgusta 1974. godine na stazi Brno tokom GP -a Čehoslovačke. Paolo Pileri zabeležio je fantastičan rezultat osvojivši drugu poziciju.
Sledeće, 1975. godine Pileri i Bianki bukvalno su demoralisali konkurenciju. Već na sedmoj trci u sezoni “overili” su titulu šampiona. Preostale tri trke nisu ni odvezli zbog nedostižne bodovne prednosti. Na 5 od 7 trka voženih te sezone, Pileri i Bianki završili su u poretku 1-2. Taj uspeh je zacementirao legendu o Morbideliju. 1975. godine svi privatni timovi u GP i drugim šampionatima želeli su da kupe Morbidelli 125 za takmičenja…
Nadamo se da vam se ovaj deo priče dopao. Nastavak priče o Morbideliju možete očekivati sledećeg četvrtka.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
