Djir do Lamanša

Član foruma Sasha P koji voli da putuje i koji piše odlične putopise pre par godina rešio je da napravi “Djir do Lamanša”. Uživajte u čitanju njegove avanture koja nije bila bez problema.

Oduvek mi je bila želja da obiđem lokaciju jedne od najvećih ili možda i najveću bitku u II sv.ratu.

Sever Francuske,celom dužinom uz kanal Lamanš (La Manche),a opet prikazanu i opisanu u mnogim filmovima,igranim i dokumentarnim.

Normandija.

I početak kraja II sv.rata. Veliko iskrcavanje na Dan D. 6.jun 1944 godine. Rusi su odbili napad sa istočne strane i krenuli ka Berlinu. Morao je da se otvori i zapadni front.

U nekom od prethodnih putovanja,imao sam priliku da obiđem i ardenske šume u istočnoj Belgiji. Tamo je u mestu BASTOGNE takođe bio jedan od prelomnih trenutaka II sv rata. Ova bitka je možda nastavak putovanja ili istorijski gledano prethodnica bitke u arednskim šumama. (Battle of Bulge)

“Ceo grad BASTOGNE je turistički orijentisan. Za one koji ne znaju: decembar 1944,nemačka vojska je krenula u kontraonfanzivu sa ciljem da odbije nadolazeću američu ofanzivu. Grad koji je spajao 7 strateški bitnih puteva je BASTOGNE. Amerčka 101 desantna brigada je zauzela sve lokacije oko grada i isti branila do kraja januara 1945. Krajem januara 82 divizija im pomaže i oni razbijaju nemački obruči ulaze na nemačku teritoriju. Ova bitka je samo deo BITKE U ARDENIMA,ali je ostala poznata po tome što je veoma mali broj vojnika branio grad čitava dva meseca,bez sredstava i po velikoj hladnoći.

U samom gradu i oko njega postoji veliki broj lokacija na kojima se pisala istorija. Čokoladice i figurice,magnetići u obliku šlema i sve ostalo privlači gomilu turista da osete bar deo onoga što se tu zbivalo pre 70 godina.

Na katolički božić 1944 nemački general je ponudio predaju američkoj vojsci. Odgovor je bio kratak: “NUTS!” Što u bukvalnom prevodu znači: “Glupost – nema šanse – ili kako bi mi rekli- Teraj se u pm! Shodno tome na glavnom trgu postoji i pub sa tim imenom.”

Ovo sam napisao u jednoj temi,koja je bila deo putovanja kroz Nemačku,Luksemburg,Belgiju…u proleće 2014 god.

Polazak je 26.3.

A planiran povratak 15.4.(najkasnije)

Ne idem nikako direktno tamo,već malo okolnim putem

Kranjska gora, Dolomiti, Lihenštajn, Cirih, Dižon, Andora, Bilbao, Bordo, Nant, Brest, Normandija, Belgija, Holandija, Hamburg….vozom do Beča… Beograd.

Ovako je napisano i zvuči na početku, putovanje donosi nove izazove i iskušenja, a samim tim i promene rute. Planirano je da na putu vidim neke drugare koji će biti u svom rodnom mestu ili će takođe preći put da bi smo se videli. Cilj je Normandija ili cela dužina kanala LAMANŠ.

Da li je nepisano pravilo da svi maleri mora da se dogode na samom početku ili je to jednostavno dobar znak?
Kao ono kada ptica…na Vas.

Pomeranje sata na “letnje vreme” nije uspelo nikoga da omete u dolasku ili možda jeste,moj drug Neša Rus je čak i zaboravio da dođe. Iskreno,ja sam navikao, a pošto će on ovo da čita, neka zna.

Ogovaranje, pregovaranje i kratko druženje. Oni sa motorima su me otpratili malo uz auto – put…

A onda odmah posle aerodroma primetim da mi je prednji levi amortizer mastan. Pušta ulje. Ne mnogo,ali dovoljno da ću ga gledati dok ne popravim. Ne bih se ni iznervirao da ovaj kvar nisam otklonio pre dva dana.

Vozim dalje. Gorivo na rezervi. Jedna pumpa, druga pumpa…”sad ću na ovoj!” 300m pred pumpu pri brzini od 150km/h, motor se gasi! Ostao sam bez goriva!
Na leru dolazim do pumpe,jedrim,taman je bilo brzine. Malo sam rasejan,ovo mi se prvi put dešava.  (Pun rezervoar je 32L,prim.aut.)

Kroz Slavoniju hladno, duva bočni vetar. Kiša malo prska. Na granici sa Slovenijom kilometarske kolone,ne znam zašto? Ali Sunce po prvi put danas pokazuje svoju snagu. Naravno, pretičem celu kolonu i za 5 min ulazim u Soveniju. Ona izreka…”Ako se po jutru dan poznaje” u ovom slučaju ne važi.

650 km za prvi dan je više nego dovoljno. Posle Ljubljane, kroz Karavanke stižem na obronke Alpa. Austrija,grad Villach(Filah – srb.) Ovde ima prodavnica delova i opreme(LOUIS) i BMW predstavništvo. Sutra rano im dolazim na kafu,samo oni to još ne znaju. Da,za kraj prvog “maler” dana,shvatam da je memorijska kartica u GoPro kameri završila svoj životni vek, a sa njom i svi snimci od ovog dana. Ako je ovo cena putovanja da ostatak prođe bezbedno.”Koliko košta do kraja?

Jedna kartica, Jedan amortizer i zamalo guranje po auto putu..

Hvala!

Recite mi,mogu da dobijem fiskalni,ako me pitaju za dalje? A sa njim mogu da učestvujem i u nagradnoj igri!” Sutra je cilj Bazel u Švajcarskoj. Pre toga Insbruk, Lihenštajn…

Naravno da kada bude sunčan dan, ne može baš sve da bude potaman.

Prva stvar ujutro je bio odlazak u BMW servis u Villachu. I bio je malo duži odgovor,ali bi na prost nemački sve to znvučalo ovako: “Nein,nicht,kaput…”

Na malo duži srpski prevod.
“Da curi ti amortizer,mi nemamo delova, a i da imamo prvi slobodan termin je u četvrtak. Ostani, mi možemo da poručimo pa ćeš taman doći na red.”

Hvala, ali ne hvala!

Sreća u maloj nesreći je da me je prethodnu noć jedan momak koga sam upoznao prethodne godine na OFF ROAD takmičenju na Tari pozvao da svratim u Cirih na kafu. A pošto nisam imao nijednu pametniju ideju u tom trenutku, ja njega lepo pozovem, izložim problem… i posle 5 min dobijem odgovor:
“Dođi u Cirih, imaju delova, naćićemo način da uđeš preko reda i moj si gost. Spavaš kod mene kući.”

E,da ste videli moj osmeh.
Mada ja sam već bio rešio da vozim ceo put sa ovakvim amortizerom, pa ko duže izdrži. Shodno svemu navedenom… krećem, prvo u nabavku u LIDL, danas se jede s nogu, ima mnogo kilometara za ovaj dan i četiri države treba da promenim. Austrija, Italija, pa opet Austrija, Lihenštajn, Švajcarska. Ovde ti prelasci granica izgledaju tako jednostavno. Kod nas čim se malo jače zaletiš do Bosne,odmah traže neke papire zelene boje. A sve ostalo…

Prvi deo puta uz samu granicu Austrija – Italija. Prelepi predeli,malo beline i malo više zelenila.
Samo Hajdi što ne iskoči iza neke kuće.

Ulazak u italiju i prolazak pored skijaških centara. Sve belo i Alberto Tomba u najavi.

Posle opet ulazak u Austriju i prolazak pored Insbruka.

Lihenštajn… samo sam presekao put ka Švajcarskoj. Ništa posebno. Ustvari nikakva zamerka. Sve čisto i na svom mestu. I nigde nikoga.
Vozio sam 30 tak km i video sam 10 automobila i dva pešaka.

Možda u susednoj državi ima neko dobro zezanje pa su svi otišli tamo. Lihenštajnski matine ponedeljkom, čuven u celom svetu! Oznaka LIHENŠAJNA je FL i ove tablice vidim prvi put u životu.

Lično sam prvi put u Švajcarskoj. Jedino razočarenje je što nije iskočila ljubičasta krava, a tražio sam je pogledom. Milan(domaćin),me je lepo ugostio,čak sam dobio i dve sobe. Jednu za mene,a drugu za motor.  Ja da spavam,a on da curi od muke. Sutra ćemo ga popravit, pa idemo dalje… Bazel,Ženeva,Francuska…

P.S. Najveći problem kod svih ovih predela kroz koje sam prolazio danas jeste što fotografija ne može da pokaže tu lepotu. Na svaku stranu koju pogledaš ode pogled koji se vrati mnogostruko lepši. Ima pogled od šta da se odbije. Sutra će pogled malo i da zapliva ili da odskače od čuvena jezera u ovim krajevima.

Nastavak putopisa “Djir do Lamanša” možete pročitati u temi na forumu.

Aktuelni broj našeg BJBikers časopisa broj 5 nalazi se na “MojKiosk” kioscima. Ne propustite priliku da nabavite svoj primerak časopisa!